Prema IDC izveštaju, srpsko IT tržište u 2009. godini  opalo je za 20.3% u odnosu na prošlu godinu gledano u US$ i iznosi $711.00 miliona. Mereno u lokalnoj valuti tržište je oplao za 3.5% u odnosu na 2008. godinu, odražavajući prošlogodišnju aprecijaciju dolara prema dinaru. Ovo je prva godina da IDC beleži godišnji pad na srpskom IT tržištu od kada je počeo njegovo praćenje.

Globalna finansijska kriza negativno je uticala na IT potrošnju u Srbiji, usporavajući dosadašnji zdrav rast IT tržišta koji je zabeležen u prethodnim godinama. Sprski bruto domaći proizvod (BDP) opao je u 2009. godini što je rezultat finansijske krize i drugih ekonomskih dešavanja. Kriza je pogodila sva vertikalna tržišta. Pri tome, bankarski i telekomunikacioni sektor slabije su osetili efekte krize u odnosu na druge. Prodiranje IT-a u srpski poslovni sektor je i dalje nisko, pogotovo u segmentu malih i srednjih preduzeća.

“Iako pogođeno ekonomskom krizom, srpsko IT tržište je i dalje nezasićeno i ima dosta prostora za  rast. U narednim godinama, tržište će biti pokretano usklađivanjem sa Evropskom Unijom i pred pristupnim procesima, kao i investicijama u telekomunikaciono tržište.” – Country Manager Atila Madai, IDC Adriatics Serbia.

Kao rezultat krize potražnja za IT hardverom je najviše opala. U tom segmentu najviše pogođeno bilo je tržište HCP-a koje je oplao za 46.8% godinu na godinu, odmah za njim bilo je tržište hardver sistema (PC i server) koje je palo za 26.3% godinu na godinu. Kao posledica toga, hardver distributeri I maloprodaje bili su suočeni sa velikim teškoćama, a konkurentski pritisak je doveo do snižavanja cena.

IT oprema činila je 70.1% ukupne vrednosti srpskog IT tržišta u 2009. godini. IT usluge zauzele su drugu poziciju, sa približno 17.1% udela, dok je tržište softvera preuzelo ostalih 12.8% udela.

“Liberalizacija telekomunikacionog tržišta kao i dolazak drugog (i najava trećeg) fiksnog operatera telekomunikacionih usluga će nadalje pokretati IT tržište u 2010. godini. Sektor zdravstva će pozitivno uticati na rast IT tržišta pošto će proći kroz infrastrukturnu ekspanziju kao i nadogradnju i sistemsku integraciju. Takođe, javni sektor koji će kompletno integrisati svoje institute i preduzeća doprineće daljem napretku IT-a u Srbiji.” rekao, je Madai.

IDC očekuje da će prosečna godišnja stopa IT potrošnje u Srbiji biti 8.2%, te da će u narednih pet godina preći vrednost od $1.05 milijardi koja se očekuje u 2014. Godini.

Studija Serbia IT Market 2010–2014 Forecast and 2009 Vendor Shares  (IDC #ESQ03S) analizira srpsko IT tržište u 2009. i daje prognozu rasta do 2014. godine. Izvještaj pruža informacije o veličini i pokazateljima tržišta, udelima pojedinih vendora te projekcije rasta personalnih računara, servera, uređaja za skladištenje podataka, printera i multifunkcionalnih uređaja, paketnog softvera i IT usluga.

Izvor: IDC Adriatics Serbia

Jedna od bitnih stavki prilikom planiranja godišnjeg odmora je cena rominga u inostranstvu. Ponekad su ove cene toliko visoke da se više isplati da u samom letovalištu kupite pripejd karticu nekog od lokalnih mobilnih operatera i jednostavno je po završetku letovanja bacite. Takođe, pojavom mobilnog Interneta, ljudi su počeli da sa sobom nose svoje notebook-e i modemčiće na odmor, da bi se kasnije zapanjili kada posle letovanja stigne astronomski račun. Globalizacija i ukrupnjavanje kapitala su uticali na to da i cene rominga postanu pristupačnije u svim onim zemljama u kojima operateri posluju. U tabelama ispod ćete pronaći cene poziva, sms-a i Interneta a za više informacija posetite sajtove operatera. Mnogi operateri su pripremili i letnje pakete za one koji se od mobilnog ne odvajaju nina godišnjem odmoru.

VIP ( i pripejd i postpejd)

Telenor (pripejd)

Telenor (postpejd)

Telekom (pripejd)

Telekom (postpejd)

Izvor: PC Press

Foto: Corbis

Za vreme posete delegacije Republike Srbije Južnoj Koreji koju predvodi premijer Srbije Mirko Cvetković, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić i Se Jong Čoi, direktor Korejske komunikacione komisije, najvišeg državnog tela Republike Koreje zaduženog za telekomunikacije, potpisali su sporazum o saradnji u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija.

Taj sporazum uspostavlja okvir buduće saradnje dve države u oblasti telekomunikacija i informacionog društva. Saradnja će se pre svega odnositi na regulativu u oblasti telekomunikacija, razvoj širokopojasnog pristupa internetu, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i TV programa, upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, razvoj ljudskih resursa i informacionu bezbednost.

Se Jong Čoi je naglasio da su fokus na znanje i ulaganje u obrazovanje značajno doprinela uspešnom razvoju Republike Koreje. On  se posebno osvrnuo na činjenicu da je pre 60 godina Republika Koreja, razorena i iscrpljena ratom, spadala u najsiromašnije države na svetu, ali da je sistematskim ulaganjem u obrazovanje i razvoj informaciono-komunikacionih tehnlogija uspela da postane jedna od najrazvijenijih država u svetu.

Ministarka Jasna Matić je istakla da je ovo, nakon sporazuma potpisanih sa Evropskom unijom, jedan od najvažnijih sporazuma koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije do sada potpisalo. Potpisivanje ovog sporazuma ima za cilj blisku saradnju dve države u oblasti telekomunikacija. Uzimajući u obzir izuzetno visok stepen razvijenosti telekomunikacija u Republici Koreji, ministarka je izrazila očekivanje da će Srbiji korejsko iskustvo biti od velike pomoći da ispuni ciljeve predstavljene u okviru strategija razvoja elektronskih komunikacija i strategija informacionog društva, a čije se usvajanje očekuje tokom jula meseca i koje će predstavljati Digitalnu agendu Republike Srbije do 2020. godine.

U narednih nekoliko nedelja, na osnovu potpisanog sporazuma, krenuće se u preciznije definisanje zajedničkih projekata. Na osnovu potpisanog sporazuma Republika Srbija i Republika Koreja će nastojati da unaprede saradnju između biznis sektora, istraživačkih i obrazovanih institucija, kao i vladinih tela i agencija koja se bave telekomunikacijama i informacionim društvom.

Već i najtwiterskiji twitići twituju o predstojećim (globalnim)/(srpskim)provajderima. Dok se neki spore oko podele prava na korišćenje infrastrukture, drugi ostaju dosledni svojim vizijama…

Aktuelni i budući provajderi, epitet “srpski” zaslužiće pokrivanjem potreba što većeg broja korisnika u Srbiji. Često u pamfletima možete da pročitate da “taj i taj provajder” pokriva “toliko i toliko teritorije”, ali to vam neće vredeti baš ništa, ako ne pokriva baš vas i baš vaše potrebe.

Aktuelni i budući provajderi, epitet “globalni” zaslužiće pružanjem raznovrsnih usluga i njihovim objedinjavanjem u pakete koji će biti pristupačni većini zainteresovanih korisnika.

Upravo iz tih razloga, “Orion”-ova novodobijena CDMA licenca, učestalo postavljanje infrastrukture, u obliku antena koje obično plaše kućne savete, i pojava novih usluga, izazvala je dodatno nestrpljenje da probamo novi servis “Internet za poneti”. Ovaj servis koristi CDMA tehnologiju i već postojeću CDMA infrastrukturu, za koju Orion tvrdi da će pokriti ceo Beograd do kraja juna, a celu Srbiju do kraja godine.

Bez želje da direktno poredimo novu uslugu sa već oprobanim sistemima komunikacije, nudimo vam brojke koje pokazuje sajt speedtest.net u slučaju korišćenja SBB optičke simetrične veze iz naše redakcije, Sezam ADSL veze iz mog skromnog doma i Orion CDMA veze u uslovima (još uvek) nedovoljne pokrivenosti CDMA infrastrukturom.

Orion CDMA veza:

Sezam ADSL “od kuće”:

SBB optička veza “iz Redakcije”:

U pitanju je simetrična veza – 24 mbps, ali nikada ne možete računati na to da će kolege pristati da prestanu sa korišćenjem torrent-a i rapidshare-ova da biste nešto zaista premerili, pa “downlink” ne pokazuje ni približno realne rezultate …

Svakako bi zanimljivije bilo poređenje sa Telekom i Telenor opcijama za mobilni internet, koje po cenovnom rangu, prenosnim karakteristikama i pokrivenosti konkurišu Orion CDMA opciji, ali ovu analizu ostavljamo za neku narednu priliku.

PC Press

Kompanija "Telenor" moraće da plati "Telekomu Srbije" jednokratnu naknadu za infrastrukturu od 38,2 EUR za svakog preuzetog korisnika fiksne telefonije, navodi se u odluci Republičke agencije za telekomunikacije Srbije (RATEL).

Prema odluci o cenama zakupa infrastrukture za fiksnu telefoniju, objavljenoj na Internet sajtu RATEL-a (www.ratel.rs), "Telenor" će plaćati i dodatnih 6,28 EUR mesečno po pristupnoj liniji ukoliko pruža i usluge telefonije i Interneta.

Mesečna naknada ukoliko kompanija preuzima samo Internet pristup iznosiće 2,49 EUR po liniji, precizira se u odluci dostavljenoj 7. juna "Telekomu" i "Telenoru".

Zakup optičkih vlakana na 15 godina koštaće "Telenor" 2,5 EUR po metru za međugradsku telekomunikacionu infrastrukturu, uz godišnju naknadu za održavanje u iznosu od 2,5% od te jednokratne naknade, navodi se u odluci.

Kako se dodaje, naknada za zakup optičkih vlakana u lokalnoj infrastukturi tokom 15 godina iznosi 3,33 EUR po metru, dok je naknada za održavanje 3,33% od naknade godišnje.

Cena zakupa telekomunikacione kanalizacije, odnosno polaganja optičkih kablova u cevi "Telekoma Srbije" iznosiće 0,09 evra po metru mesečno.

Telekomunikacione kompanije će plaćati i naknadu za lokalni poziv između mreža od 0,21 dinar po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,11 dinara po minutu u vreme jeftinog saobraćaja.

Naknada za međugradski poziv u jednoj zoni biće 0,68 dinara po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,34 dinara u vreme jeftinijeg saobraćaja, dok će naknada za međugradski poziv preko dve zone biti 0,82 dinara po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,41 dinar u vreme jeftinijeg saobraćaja.

Jeftini saobraćaj je za pozive od 7.00 do 15.00 i od 17.00 do 21.00 radnim danima i subotom, dok je jefitiniji saobraćaj za pozive radnim danima od 15.00 do 17.00 i od 21.00 do 7.00 sati, subotom od 15.00 do 17.00 i od 21.00 do ponedeljka u 7.00 i u dane državnih praznika.

"Telenor" će plaćati i mesečnu naknadu od 150 EUR za svako mesto, odnosno centralu ili objekat "Telekoma Srbije" u koji bude smestio sopstvenu opremu, navodi se u odluci RATEL-a.

Prema zakonskim propisima, RATEL donosi odluku o korišćenju infrastrukture pošto nisu uspeli direktni pregovori "Telenora" i "Telekoma".

"Telekom Srbije" i "Telenor" imaju rok od 30 dana da urede međusobne odnose, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Kompanija "Telenor", koja već pruža usluge mobilne telefonije u Srbiji, dobila je polovinom februara i licencu za fiksnu telefoniju, čime je ukinut monopol državne kompanije "Telekom Srbije".

Prema uslovima licence koju je "Telenor" platio 1 mil EUR, rok za početak pružanja usluga fiksne telefonije i ADSL Intereneta je 12 meseci.

Izvor: eKapija

Nakon uspešnog predstavljanja projekta MeeGo v1.0 i Intel AppUpSM beta centra, veliki broj prodavaca operativnih sistema, distributera i kompanija iz oblasti telekomunikacija iskoristili su sajam Computex da objave podršku za MeeGo i Intel AppUp centar. 
MeeGo predstavlja optimizovanu verziju Linux-a sistem koja donosi vizuelno bogato internet i multimedijalno iskustvo namenjeno velikom broju uređaja, uključujući netbook računare, osnovne modele desktop računara, tablet uređaje, smart telefone, infotainment uređaje namenjene vozilima, smart televizore i media telefone. Aplikacije namenjene ovim uređajima biće dostupne putem Intel AppUp beta centra.
U okviru sajma Computex, Intel je bio domaćin skupa Intel® Atom™ Software Summit na kome se raspravljalo o napretku MeeGo i Intel AppUp centra.

• Acer podržava MeeGo – Acer je podržao projekat MeeGo i najavio planove da predstavi netbook računar zasnovan na sistemu MeeGo tokom 2010. godine
 
• Asus podržava Intel AppUp centar i MeeGo – Asus je objavio planove da u 2010. godini predstavi Asus app store, podržan od strane Intel AppUp centra,i isporuči uređaje zasnovane na operativnom sistemu MeeGo 2011. godine  

• MeeGo Tablet Demo – Intel je na sajmu Computex izložio tablet uređaje zasnovane na operativnom sistemu MeeGo kompanija Inventec i Quanta. Predstavljanje ovih tehnologija pokazalo je kako je lako pristupiti aplikacijama preko Intel AppUp beta centra

• Proizvodi zasnovani na MeeGo v1.0 – Veliki broj prodavaca predstavio je operativni sistem MeeGo v1.0 namenjen netbook računarima, tablet uređajima i drugim proizvodima.

o Kompanija China Standard Software – China Standard Software Company, takođe poznata kao CS2C, objavila je planove da predstavi tablet uređaj zasnovane na operativnom sistemu MeeGo v1.0 u saradnji sa CZC.

o DeviceVM – Kompanija DeviceVM objavila je planove da predstavi Splashtop™ MeeGo Remix namenjen handheld tablet uređajima i smart telefonima, televizorima povezanim na Web i zabavnim sistemima unutar vozila. Više informacija ćete naći ovde.

o International Syst – Kompanija International Syst predstaviće Metasys MeeGo, operativni sistem zasnovan na MeeGo 1.0 sa korisničkim iterfejsom namenjenim mladima, proizveden za konvertibilne Classmate računare kompanije Intel. Metasys MeeGo će se naći u prodaji od juna 2010.

o Linpus – Linpus je najavio planove o predstavljanju nove verzije svog proizvoda Linpus Linux Lite zasnovanog na platformi MeeGo namenjenog netbook računarima koje pokreću procesori Intel Atom. Novi proizvod ima poboljšano upravljanje energijom i podršku Linpus LiveUpdate.

o Mandriva – Mandriva je najavila plan isporuke Mandriva Mini, jednostavnog operativnog sistema zasnovanog na MeeGo v.1.0. Mandriva Mini će biti dostupna u drugoj polovini 2010. godine. Više informacija ćete naći ovde.

o Novell – Novell je najavio operativni sistem SUSE MeeGo zasnovan na MeeGo v1.0. Namenjen netbook računarima i drugim mobilnim uređajima, Novell očekuje da će SUSE MeeGo biti instaliran na nizu OEM uređaja tokom naredne godine. Više informacija ćete naći ovde.

o Pixart – Pixart će isporučivati OS Rxart zasnovan na softverskoj platformi MeeGo v1.0 na nizu uređaja industrijskog segmenta, uključujući i digitalnu televiziju i konvertibilne Classmate računare koji su zasnovani na Intel-ovim komponentama i namenjeni edukaciji. OS Rxart MeeGo biće u prodaji od juna 2010. Više informacija ćete naći ovde.

o Red Flag – Red Flag Linux će isporučivati operativni sistem Red Flag inMini zasnovan na MeeGo v1.0, namenjen prvenstveno netbook računarima, naglašavajući mobilne karakteristike procesora Intel Atom. Red Flag je najavio predstavljanje operativnog sistema Midinux 3.0 zasnovanog na platformi MeeGo za hendsetove sledeće generacije, tablet i druge mobilne uređaje.

o Turbolinux China – Turbolinux China najavljuje plan isporuke operativnog sistema GreatTurbo IVI koji koristi tehnologiju MeeGo. Great Turbo IVI će biti dostupan u trećem kvartalu 2010. godine.

o VietSoftware – VietSoftware, koji ima podršku vijetnamskog Ministarstva obrazovanja i obuke isporučiće Aisanux Lite 2.2, laki operativni sistem za netbook računare i osnovni nivo desktop računara zasnovan na platformi MeeGo v1.0. Asianux Lite će biti dostupan u junu 2010. godine. Više informacija ćete naći ovde.

• Provajderi usluga pokazuju neverovatno interesovanje za platformu MeeGo – Pored najavljenih OSV, telekomunikacione kompanije su najavile podršku za platfomru MeeGo na uređajima koji se povezuju na internet, poput televizora. 

o Orange – Uz MeeGo, telekomunikacioni provajder će pružati bolje usluge svojim korisnicima, omogućujući im da razmenjuju aplikacije i sadržaje između svojih uređaja povezanih na Internetu. Više informacija ćete naći ovde. 

o Telecom Italia – Tražeći način da se inovira i isporuči usluga televizije povezane na internet, kompanija Telecom Italia će prihvatiti MeeGo kako bi se izdvojila unapređenjem standardizacije i održavanja veće brzine dolaska na tržište. Više informacija  ćete naći ovde.

• MeeGo Enabling Centar – Moblin Enabling Centar u Tajvanu biće preimenovan u MeeGo Enabling centar. Takođe, MEC je najavio Info Launcher, osetljiv na dodir UI za Meego uređaje koji se zasnivaju na UI tehnologiji orijentisanoj na servise. Info Launcher integriše 3D grafiku i servise Internet aplikacija u jedan intuitivni i prema korisniku orijentisan dizajn. Info Launcher će biti dostupan u 2010. godini.

Izvor: Intel

Četvrta međunarodna CRM (Customer Relationship Management – upravljanje odnosima s kupcima) konferencija koja je održana u hotelu Zira je bila namenjena direktorima marketinga i prodaje, rukovodiocima sektora razvoja, IT sektora i telekomunikacionog sektora, rukovodiocima u bankarskom, finansijskom i sektoru osiguranja.

Cilj ove konferencije je bio da pruži odgovor na pitanja u vezi sa odnosima s klijentima: koja korist se ostvaruje putem CRM-a, kako znamo da to što smo uradili ne može bolje, koje rezultate očekujemo od ove investicije, šta bi trebalo da se uradi i kako to implementirati? Odnosno, ako je CRM odgovor, šta je onda pitanje? Krajnji cilj je da zadovoljstvo kupaca treba perfektno balansirati sa troškovima.

U centralnom terminu, odmah posle prof. dr Milana Kukrike, predavanje je održao Miloš Savić, Pre-sales, Sektor za elektronsko poslovanje Sage, na temu objedinjenih kanala prodaje i CRM-a u finansijskom sektoru. Glavna tema izlaganja je bila kako koristiti postojeći eBanking kao novi vid prodaje.

Nekoliko hiljada ljudi svakodnevno korisni eBanking: vrši pregled stanja po računima, plaća račune, koristi usluge menjačnice, prati dospeće čekova, a banka ništa ne čini da eBanking transformiše u kanal prodaje, iako ima dovoljno informacija o svojim korisnicima da bi to uradila.

Zamislite sledeću scenu: kada se korisnik prijavi na web sajt preko svog naloga, sistem u prostoru za reklame stavlja proizvode za koje se, shodno profilu, pretpostavlja da će mu biti interesantni. Drugi primer, kada posetilac duže od dva minuta provede na sajtu, na nekoj određenoj stranici gde se opisuje proizvod banke, automatski mu se šalje upit u kojem korisnik bira da li hoće da ga kontaktira operater putem web-chata ili callback sistema – zove posetioca na broj telefona koji upiše u pop-up prozor. Po izboru kanala komunikacije, operater objašnjava koje su sve mogućnosti za korišćenje proizvoda koji je posetilac gledao. Korisnik je tada zadovoljan zbog pravovremenog uključivanja operatera i što mu je sve dodatno objašnjeno. Treći primer: ako klijent već ima kredit za stan, možda mu je potreban gotovinski kredit za uređenje stana, ili ako koristi neki proizvod koji ima određeni rok trajanja (kupio je automobil na kredit), nudi mu se nov iz iste klase, ili veće ako mu se plata u međuvremenu povećala, u periodu kada za postojeći ističe kredit.

Saga, kao najveći provajder rešenja za eBanking u Srbiji, realizovala je CRM u finansijskoj vertikali, odnosno softver za eBanking je transformisala u kanal prodaje pomoću upravljanja odnosima s kupcima. Glavna prednost eBankinga je što se on obraća lično korisniku, tj. drugačiji je za svakog pojedinca. Sve funkcioniše preko CRM sistema: profilišu se klijenti prema zadatim parametrima, izdvaja se ciljna grupa ili pojedinac, definiše se kampanja, odabira se ponuda, izabere kanal za plasiranje ponude i na kraju se prati odziv. Kampanja treba da omogući da se prepozna profil klijenata i da se na njega mapira određena ponuda. CRM prati reakciju – ako je korisnik odgovorio na kampanju, beleži se trag o tome i dalje ostaje na prodaji preduzeća da učini sledeći korak. Čak i ako nije direktno odgovoreno na kampanju, banka zna da se korisnik zadržao na određenoj web strani i to može da bude pokretač u CRM-u da napravi sledeći korak i na osnovu profila se predlaže ponuda.

Različiti vidovi štampanog materijala, od flajera, bilborda, reklama u novinama, su okrenuti ogromnom skupu koji čitaju novine i prolaze pored bilborda, ali ponuda se mnogo generalizuje i ne obraća se direktno pojedinačnom korisniku. Putem eBankinga se ponuda banke prosleđuje korisnicima koje ona interesuje, čime se izbegava njihovo nezadovoljstvo neadekvatnom ponudom i povećava osećaj ličnog kontakta, iako sve se automatski izvršava po predefinisanim parametrima.

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je da bi se za dvadestak dana mogli znati uslovi pod kojima će "Telenor" moći da koristi telekomunikacionu infrastrukturu "Telekoma Srbije".

- Pregovori "Telekoma" i "Telenora" su trajali neko vreme i obe kompanije zaključile su da se ne mogu dogovoriti. Sada bi regulatorno telo, Republička agencija za telekomunikacije (Ratel), trebalo da donese odluku – kazala je ona u intervjuu agenciji Beta.

To je tipična situacija u Evropi i svetu, istakla je Matić i dodala da regulator vrlo često mora da donosi odluku jer operateri ne mogu da se dogovore.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije podsetila je da, prema uslovima licence za drugog operatera fiksne telefonije, "Telenor" do kraja godine mora da počne da pruža usluge.

Kompanija "Telenor", koja već pruža usluge mobilne telefonije u Srbiji, dobila je polovinom februara i licencu za fiksnu telefoniju, čime je ukinut monopol državne kompanije "Telekoma Srbije".

Prema uslovima licence koju je "Telenor" platio milion evra, rok za početak pružanja usluga fiksne telefonije i ADSL Intereneta je 12 meseci.

Izvor: eKapija

Vlada Srbije najavila je da će danas (26. mart 2010. godine) odlučiti o tenderskoj prodaji 40% akcija “Telekoma Srbije”, koje su u vlasništvu države.

Kako je najavljeno, od novca od prodaje akcija “Telekoma Srbije” formiraće se poseban budžetski fond za investiranje u značajne projekte infrastrukture.

Izvor: Ekapija

Na konferenciji za novinare koju je povodom Evropskog dana bezbednosti dece na Internetu organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije, predstavljeni su dosadašnji rezultati nacionalne kampanje za bezbednost dece na Internetu „Klikni bezbedno“, kao i planirane aktivnosti za 2010. godinu. Na konferenciji su govorili Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija, Ćel Morten Jonsen, generalni direktor Telenor-a, Aleksandar Šperl, generalni direktor Vip-a i Sava Radulović, zamenik beogradskog višeg tužioca iz tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Dan bezbednosti na Internetu (Safe Internet Day) je ustanovljen 2004. godine na inicijativu Evropske unije koja promoviše bezbednu upotrebu Interneta i mobilnih telefona kod dece i mladih. Od tada se svakog februara kroz seriju događaja i aktivnosti u celom svetu ukazuje na značaj zaštite dece na Internetu. Ovogodišnji slogan globalne kampanje je „Razmisli pre nego što postaviš“ (Think before you post).
Nakon istraživanja koje je Ministarstvo sprovelo krajem prošle godine, u toku kojeg je došlo do podataka da je sve više dece u Srbiji koja su na neki način bila ugrožena na Internetu, Ministarstvo za telekomunikacija i informaciono društvo Republike Srbije nastavlja kampanju „Klikni bezbedno“ i u 2010. godini. U okviru kampanje, Ministarstvo će sprovesti edukacije psihologa, pedagoga i saveta roditelja na temu bezbedne upotrebe Interneta, kako bi oni te informacije mogli preneti nastavnicima u školama i roditeljima. Ministarka Matić je najavila da će edukacije početi od 1. marta, najpre u osnovnim školama u Beogradu (uz podršku opštine Stari Grad koja je za ovu akciju ustupila svoje prostorije), a zatim i u celoj Srbiji. Podršku projektu su dali i Ministarstvo prosvete i Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, čiji će predstavnici biti predavači.
U On-lajn istraživanju o bezbednosti dece na Internetu koje je sprovelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo u periodu od 20. decembra prošle, do 20. januara ove godine među roditeljima dece do 18 godine, pokazalo je da je najveći broj roditelja svestan da njihova deca koriste Internet i kada oni nisu kod kuće, da većina dece koristi Internet više od dva sata dnevno, kao i da roditelji deci omogućavaju pristup Internetu kao nagadru za završene domaće zadatke. Najveći broj roditelja smatra da pristup Internetu ne može da naškodi deci.
Oko 30% ispitanika ima bar jedno negativno iskustvo stečeno na Internetu, ili poznaju osobu koja je na ovaj način doživela neprijatnost, a više od 40% ispitanika je zabrinuto zbog mogućnosti lažnog predstavljanja sagovornika na Internetu. U delu istraživanja sprovedenom među mlađima od 18 godina, zaključeno je da većina ispitanika ima jednostavan pristup računaru kod kuće, više od 90% njih ima profil na Facebook-u, više od 60% ispitanika ima među prijateljima ljude koje ne poznaje i četovalo je sa nepoznatim osobama, dok je 35% njih razmenjivalo fotografije.
Poruka deci je jednostavna – istražujte svet Interneta i koristite sve njegove prednosti, ali budite uvek na oprezu i posavetujte se s roditeljima, nastavnicima, pa i sa drugarima, uvek kada naiđete na nešto sumnjivo.
Poruka roditeljima – raspitajte se o svim opasnostima, ali nemojte deci ograničavati slobodu. Važno je da uspostavite jasnu i iskrenu komunikaciju sa decom oko korišćenja Interneta i računara uopšte, što će vam omogućiti pravovremenu reakciju na sumnjive pojave, uz očuvanje privatnosti dece.

Izvor: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije