3G je svuda oko nas, ali tu je i Wi-Fi. Iako liče na snažne konkurente, prepliću se mnogo više nego što ste ikada pomislili… — Zoran Popović*

U prva dva meseca prodaje, korisnici su preuzeli dva miliona iPad-a. A za razliku od iPhone-a, na čiju se 3G verziju čekalo godinu dana, Apple je praktično odmah ponudio i verziju koja omogućava povezivanje na 3G mrežu. Stižu i odgovori: HP je predstavio svoj Slate, koji takođe ima i Wi-Fi i 3G konektivnost, a Amazon je predstavio Kindle 2 koji omogućava preuzimanje sadržaja preko 3G mreže.

Pojava iPhone-a je izazvala malu revoluciju kod mobilnih operatora u SAD jer je prosečan korisnik novog gedžeta prenosio pedeset puta veću količinu podataka sa Interneta u odnosnu na korisnike drugih smartfonova. Veliki broj aplikacija koje su zahtevale stalnu vezu s Internetom, kao i ekspanzija društvenih mreža i always connected kulture, dovela je do toga da su mobilni operatori ubrzano krenuli u izgradnju 3G mreža.

Pokazalo se da prihodi mobilnih operatora ne prate rast količine prenetih podataka, te da su potrebna velika ulaganja da bi se proširili kapaciteti. Tako je AT&T u poslednje tri godine u mobilnoj mreži zabeležio povećanje prenosa podataka od 5.000 odsto! Ispostavilo se da umesto video-poziva korisnici od 3G veze žele "samo" brz i pouzdan pristup Internetu jer je tamo negde u "oblaku" sve što im treba.

U međuvremenu je Wi-Fi postao široko rasprostranjen. U poslovnom okruženju se podrazumeva, ima ga i priličan broj domaćinstava, a hot-spot-ovi niču na sve strane. Mobilni operatori su dugo na Wi-Fi gledali kao na pretnju koja im odnosi deo prihoda, ali taj stav se menja i Wi-Fi postaje sredstvo za offload dela saobraćaja, čime se sprečavaju zagušenja u 3G mreži.

To odlično ilustruje situacija u kojoj je AT&T od T-Mobile-a "preoteo" ugovor s lancem Starbuck Coffee. Sada DSL, iPhone i Blackberry korisnici mogu besplatno pristupati Internetu preko Wi-Fi mreže u više od 7.000 ovih kafeterija širom SAD. Sličan ugovor postoji i sa McDonalds restoranima, a na AT&T sajtu možete naći mapu sa ogromnim brojem hot-spot-ova širom sveta. Naravno, ovaj operator nije izgradio sve te mreže, već ima potpisane ugovore o romingu sa vlasnicima postojećih Wi-Fi mreža, zbog čega uspeva da skloni i do 20 odsto svog saobraćaja sa 3G mreže.

Stanje u Srbiji

Nedavno je objavljena vest da je Srbija sa preko dva miliona naloga na Fejsbuku prva u regionu, a sedamnaesta u Evropi po broju korisnika ove društvene mreže. To samo pokazuje da je Internet ovde sve prisutniji i da postaje deo svakodnevice. Istovremeno, sve je više kafića u kojima postoji besplatan Wi-Fi pristup Internetu, a u hotelima je to praktično postao standard.

Internet provajderi su prvi prepoznali marketinšku moć besplatnog Wi-Fi pristupa Internetu, tako da SBB ima više od 100 hot-spot-ova u kafićima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a svoje mreže imaju i Neoobee (sada deo Orion telekoma), Radijus vektor, SatTrakt… Telenor je 2008. godine krenuo s realizacijom Internet parkova pa je do sada pokrio veliki broj parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Valjevu i Subotici.

U svetlu mogućnosti da Deutsche Telekom (T-Mobile) kupi Telekom Srbija treba istaći da nemačka kompanija ima više od 45.000 hot-spot-ova širom sveta, među kojima su i oni u regionu. Ako T-Mobile uđe u Srbiju, realno je očekivati da nastavi sa sličnom praksom, a bio bi pozitivan pomak kada bi postojeći mobilni operatori sledili primer iz SAD i omogućili svojim korisnicima Wi-Fi pristup Internetu prilikom putovanja u zemlje okruženja.

Umesto zaključka

Za lance ugostiteljskih objekata, šoping-centre i javne objekte od opšteg značaja postaje interesantno da razmotre ozbiljnije ulaganje u sopstvenu Wi-Fi infrastrukturu koju bi mogli da ponude mobilnim operatorima. Da bi roming više operatora u jednoj takvoj mreži bio moguć, mreža mora biti projektovana na pravi način. Pravilnim planiranjem radio pokrivanja i izborom opreme koja podržava više logičkih mreža u okviru iste fizičke mreže (višestruki SSID), mogu se privući operatori, a samim tim i njihovi korisnici.

Mogućnost rominga više operatora u okviru iste Wi-Fi mreže može pomoći lokalnim samoupravama da se lakše odluče za outdoor pokrivanje centralnih gradskih zona i da sa operatorima podele troškove takve investicije. Takva gradska mreža je višestruko korisna, jer se osim za pristup Internetu može koristiti i za komunikaciju gradskih službi. Gradonačelnik Londona Boris Džonson prepoznao je značaj takvog projekta i najavio da će u sklopu priprema za Olimpijske igre 2012. svaki stub javne rasvete i svaka autobuska stanica postati Wi-Fi hot-spot!

*Autor je direktor sektora usluga u kompaniji Konsing Group (www.konsing.com) iz Beograda

---

Više o komercijalnom WiFi pristupu i kombinovanju 3G i WiFi tehnologija u Srbiji i regionu možete da saznate na sledećim web adresama:

http://europe.nokia.com/find-products/devices/nokia-c3
http://www.t-mobile.hr/4/40-20-40-30-00.asp
http://www.btopenzone.com/buy/choice.jsp
http://www.att.com/gen/general?pid=13540
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2010&mm=05&nav_id=432648
http://www.sbb.rs/Internet/216/Hot+Spot+Network.shtml/nav_start=0
http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Medija-centar/Saopstenja-za-medije/Besplatan-Telenor-Internet-u-parku-kod-Vukovog-spomenika-park-sa-besplatnim-Internetom-u-blizini-fakulteta-i-studentskog-doma/?pn=4
http://www.stcable.net/?page_id=81
http://hotspot.neobee.net/
http://www.reuters.com/article/idUSTRE5940GK20091005
https://selfcare.hotspot.t-mobile.com/locations/viewLocationMap.do
http://www.t-mobile.me/clanak.aspx?sajt=81&akcija=89&rubrika=123&clanakID=947&tip=1
http://www.t-com.hr/english/residential/internet/hotspot/locations.asp
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?nav_id=432648
http://www.mts.telekom.rs/index.php/WLANstandard.html
http://www.vektor.net/internet/vektorcafe
http://www.zovime.com/nasa-mreza

---

PC Press

Marko Čečarić (28) iz Beograda i Radoš Cmiljanović (29) iz Sopota uhapšeni su juče zbog sumnje da su računarskom prevarom dolazili do dopuna za mobilne telefone Telekoma Srbija, koje su zatim prodavali, saznaje „Blic“.

Akciju su sproveli pripadnici Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, SBPOK, u saradnji sa tužilaštvom nakon dobijene informacije iz Telekoma da neko sa brojeva pretplatnika fiksne telefonije kupuje maksimalne dopune za mobilni telefon od 500 dinara i zatim ih preprodaje.

Akcija je brzo sprovedena da bi šteta bila što manja, pa su uhapšeni posle ukradene 152 dopune vredne 76.000 dinara. Čečarić se tereti da je od 19. juna do 31. jula 2010. u 25 navrata, obijao i neovlašćeno pristupao telefonskim ormarićima Telekoma u kojima se nalaze priključci korisnika fiksne telefonije.

On je priključivao mobilni telefon i uspostavljao vezu sa Telekomovim računarskim servisom za dopunu kredita mobilnih telefona, i uzimao dopune. Zatim je sa istog mobilnog telefona prosleđivao dopune na telefon Cmiljanovića, koji ih je prodavao – kažu u policiji.

Prema rečima našeg izvora, Čečarić je pokušao da na saslušanju u policiji skrene istragu sa sebe i njemu je određeno zadržavanje od 48 sati, a Cmiljanović, koji je sve priznao, pušten je da se brani sa slobode. Protiv njih će biti podneta krivična prijava zbog krivičnog dela računarske prevare.

Iako su dopune uzimane u ime pretplatnika Telekoma, ova kompanija će snositi svu štetu i nikome od oštećenih neće biti uvećan račun za ukradene dopune. Čečarić je veći deo iznosa dopuna, tačnije 67.000 dinara, prosledio Cmiljanoviću.
Otkrivanje prevare je počelo tako što je u Sektoru za zaštitu od prevara Telekoma Srbija, gde se prate kretnja brojeva mobilnih telefona, primećena neuobičajena pojava. Naime, dopune uplaćene sa različitih strana išle su ka jednom novom pripejd broju. To je otkriveno već posle treće dopune. Zatim je otkriveno da su brojevi sa kojih su plaćene dopune isti oni koji pripadaju građanima koji su se žalili na nerealno uvećanja računa. U Telekomu su se tada obratili SBPOK.
Kretanje korisnika pripejd broja na koji su išle sve dopune je locirano preko baznih stanica, na području od Cvijićeve do Dalmatinske ulice u Beogradu. Konstatovano je da su sve dopune izvršene u periodu od jedan sat po ponoći do pet ujutru. Tada je otkriveno i da su obijani ormari Telekoma sa pristupom na njihovu računarsku mrežu.

Nije bilo moguće odmah locirati u kom je stanu bio korisnik tog broja. Međutim, operativnim radom otkriven je svedok koji je dao tačan opis lica i identifikovan je Marko Čečarić, za kojeg se ispostavilo da je višestruki povratnik. On je osuđivan već sedam puta, a poslednji put je hapšen u akciji „Morava“ zbog sumnji da je dilovao drogu – kaže izvor „Blica“.

Drugi broj mobilnog telefona na koji je Čečarić slao dopune lociran je u Sopotu.
Taj mobilni telefon se koristi kao fiksni, jer je stalno bio na istom mestu i sumnjalo se da je u prodavnici. Takođe je otkriveno da se sa njega dalje prosleđuju dopune u sitnim iznosima od 100 dinara na različite brojeve. Bilo je jasno da se radi o neovlašćenoj prodaji. Njegov vlasnik Radoš Cmiljanović otkriven je tako što su policajci sa svojim mobilnim telefonom došli do njegove menjačnice i tada su im kolege, koje su to pratile preko baznih stanica, potvrdile da je njihov telefon lociran na istom mestu gde i sporni broj – navodi izvor „Blica“.

U cilju zaštite svojih korisnika, Telekom Srbija privremeno je obustavio ovaj servis, da bi nakon izvesnog vremena omogućio dalje korišćenje, ali u vrlo restriktivnom režimu sa maksimalnim uplatama od 100 dinara, umesto 500.

I tako je reč haker dobila još jedan smisao…

Izvor: Blic

"Mobilna telefonija Srbije" (MTS) omogućila je od danas (5. jul 2010. godine) jeftinije telefoniranje u romignu u više od 30 zemalja, koje su popularna odredišta za letovanje srpskih turista.

Kako se navodi u saopštenju, posetioci će u Crnoj Gori i Bosni i Hecegovini, koristeći mreže Mtela, pozive moći da primaju po ceni od 5,9 dinara, bez obzira na dužinu trajanja razgovora.

Iz Crne Gore i BiH posetioci će moći da pozivaju brojeve u mrežama Telekom Srbija grupe, u okviru koje su MTS, fiksna telefonija "Telekoma Srbije", "Mtel" Crna Gora i "Mtel" BiH po ceni od 7,8 dinara za minut za postpejd korisnike, odnosno osam dinara za minut za pripejd korisnike.

Jeftiniji roming u najatraktivnijim turističkim odredištima, kao što su Grčka, Turska, Hrvatska, Italija, Španija, Egipat i Bugarska, mogu se koristiti u okviru mreža "prijateljskih operatera" (My friend), sa kojima MTS ima posebne ugovore.

Svi postpejd korisnici MTS-a moći će da razgovaraju po nižim cenama od standardnih, a cene tekstualnih poruka i prenosa podataka umanjene su za 50%.

Pripejd korisnici će, dodaje se u saopštenju, dolazne pozive plaćati 30 dinara po minutu, dok će kod pozivanja brojeva u prijateljskim mrežama, ukoliko se iniciraju putem kratkog koda *102*, plaćati 35 dinara, odnosno 90 dinara kada ostvare standardni poziv.

MTS je za postpejd korisnike ove godine uveo i tarifne dodatke za jeftiniji prijem poziva u romingu. Uz tarifni dodatak prijema poziva u, na primer, Egiptu minut razgovara košta 16,5 dinara, umesto uobičajenih 99 dinara.

Tarifni dodaci od 25, 50 ili 100 minuta, mogu se kupiti u poslovnicama "Telekoma Srbija" ili pozivom korisničkog servisa 064 789 i važe do kraja meseca u kome su kupljeni.

Sve navedene cene su bez poreza.

Niže cene telefoniranja u inostranstvu važiće do 31. avgusta, a detalji o letnjim promotivnim cenama rominga i lista "prijateljskih" operatera mogu se naći na interent strani www.mts.telekom.rs.

Izvor: eKapija

Vlada Srbije odlučila je da kompaniji "Citigroup" poveri posao savetnika u privatizaciji "Telekoma Srbije", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu za telekomunikacije. Kako je Beti rečeno, još nije utvrđeno kada će ugovor biti potpisan. Ugovor će potpisati u ime vlade ministarka finansija Diana Dragutinović.

Direktne pregovore sa "Citigruop" Vlada je počela krajem maja, a ta banka je do polovine juna trebalo da ispravi nepravilnosti u tehničkom delu ponude koju je dostavila na tender.

Komisija je utvrdila da ponuđač, time što nije potpisao model ugovora, nije postupio u skladu s konkursnom dokumentacijom, zbog čega se ponuda iz formalnih razloga smatra neispravnom.

Ekapija

Kompanija "Telenor" moraće da plati "Telekomu Srbije" jednokratnu naknadu za infrastrukturu od 38,2 EUR za svakog preuzetog korisnika fiksne telefonije, navodi se u odluci Republičke agencije za telekomunikacije Srbije (RATEL).

Prema odluci o cenama zakupa infrastrukture za fiksnu telefoniju, objavljenoj na Internet sajtu RATEL-a (www.ratel.rs), "Telenor" će plaćati i dodatnih 6,28 EUR mesečno po pristupnoj liniji ukoliko pruža i usluge telefonije i Interneta.

Mesečna naknada ukoliko kompanija preuzima samo Internet pristup iznosiće 2,49 EUR po liniji, precizira se u odluci dostavljenoj 7. juna "Telekomu" i "Telenoru".

Zakup optičkih vlakana na 15 godina koštaće "Telenor" 2,5 EUR po metru za međugradsku telekomunikacionu infrastrukturu, uz godišnju naknadu za održavanje u iznosu od 2,5% od te jednokratne naknade, navodi se u odluci.

Kako se dodaje, naknada za zakup optičkih vlakana u lokalnoj infrastukturi tokom 15 godina iznosi 3,33 EUR po metru, dok je naknada za održavanje 3,33% od naknade godišnje.

Cena zakupa telekomunikacione kanalizacije, odnosno polaganja optičkih kablova u cevi "Telekoma Srbije" iznosiće 0,09 evra po metru mesečno.

Telekomunikacione kompanije će plaćati i naknadu za lokalni poziv između mreža od 0,21 dinar po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,11 dinara po minutu u vreme jeftinog saobraćaja.

Naknada za međugradski poziv u jednoj zoni biće 0,68 dinara po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,34 dinara u vreme jeftinijeg saobraćaja, dok će naknada za međugradski poziv preko dve zone biti 0,82 dinara po minutu u vreme skupljeg saobraćaja i 0,41 dinar u vreme jeftinijeg saobraćaja.

Jeftini saobraćaj je za pozive od 7.00 do 15.00 i od 17.00 do 21.00 radnim danima i subotom, dok je jefitiniji saobraćaj za pozive radnim danima od 15.00 do 17.00 i od 21.00 do 7.00 sati, subotom od 15.00 do 17.00 i od 21.00 do ponedeljka u 7.00 i u dane državnih praznika.

"Telenor" će plaćati i mesečnu naknadu od 150 EUR za svako mesto, odnosno centralu ili objekat "Telekoma Srbije" u koji bude smestio sopstvenu opremu, navodi se u odluci RATEL-a.

Prema zakonskim propisima, RATEL donosi odluku o korišćenju infrastrukture pošto nisu uspeli direktni pregovori "Telenora" i "Telekoma".

"Telekom Srbije" i "Telenor" imaju rok od 30 dana da urede međusobne odnose, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Kompanija "Telenor", koja već pruža usluge mobilne telefonije u Srbiji, dobila je polovinom februara i licencu za fiksnu telefoniju, čime je ukinut monopol državne kompanije "Telekom Srbije".

Prema uslovima licence koju je "Telenor" platio 1 mil EUR, rok za početak pružanja usluga fiksne telefonije i ADSL Intereneta je 12 meseci.

Izvor: eKapija

Predstvnici kompanija "Telekom Srbije" i "Telenor" izjavili su da očekuju da će Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) u što kraćem roku doneti odluku o uslovima korišćena "Telekomove" infrastrukture za fiksnu telefoniju.

Direktor korporativnih poslova "Telenora" Goran Vasić kazao je na konferenciji o razvoju telekomunikacionih tehnologije da je ta kompanija pregovarala sa "Telekomom Srbije", ali da nije postignut dogovor, nakon čega su se obratili Ratelu, kao regulatornom telu.

- Očekujemo da će Ratel doneti odluku u što kraćem roku i da će se tokom donošenja odluke voditi evropskom praksom – kazao je Vasić.

On je naveo da će "Telenor" biti u mogućnosti da pruža usluge fiksne telefonije u predviđenom roku, 12 meseci od dobijanja licence, ukoliko se ispune svi potrebni uslovi.

Jedan od tih uslova, kako je rekao Vasić, jeste pristup infrastrukturi "Telekoma Srbije" po tržišnim uslovima.

Direktor "Telekoma Srbije" za komercijalne poslove Vladimir Lučić kazao je da "Telekom" želi da konkurencija koristi njihovu infrastrukturu i da očekuje što brže rešenje tog problema.

On je rekao da bi pri donošnju odluke trebalo poštovati to što je izgradnja infrastrukture skupa, ali i komplikovana zbog različitih dozvola.

Lučić je naveo da "Telekom Srbije" svake godine ulaže dva puta više u fiknsnu nego u mobilnu telefoniju.

- Ponuda "Telekoma" zasniva se na evropskoj praksi i ne tražimo bolje uslove za zajedničko korišćene infrastrukture nego što su primeri u okruženju – kazao je Lučić.

Predsednik Upravnog odbora Ratela Jovan Radunović rekao je da je zakonski rok da Ratel donese odluku 60 dana od dostavljanja dokumentacije da kompanije nisu postigle dogovor o zajedničkom korišćenju mreže.

Radunović je kazao da je Ratel tu dokumentaciju dobio prošle sedmice, ali je izrazio očekivanje da će odluka biti doneta "pre isteka zakonskog roka od dva meseca".

Izvor: eKapija

Ekipa TFZR sa Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ iz Zrenjanina sa projektom Neural Communicator je pobednik lokalnog takmičenja Imagine cup, u kategoriji dizajna softvera. Oni će našu zemlju predstavljati na svetskom finalu koje će se održati u julu 2010. godine, u Varšavi (Poljska), a tema takmičenja je: Zamislite svet u kojem tehnologija pomaže u rešavanju najtežih problema današnjice.

Takmičenje je otvorio generalni direktor Microsoft Srbije Vladan Živanović. „Studenti koji su danas ovde sa entuzijazmom i mešavinom mašte i znanja oblikovali su projekte koji imaju pred sobom veoma ozbiljne ciljeve za dobrobit čovečanstva. U Microsoftu čvrsto verujemo da će ovi mladi ljudi i projekti biti deo naše budućnosti, i da nam je zadatak da u njoj uzmemo udela sada. Mi to radimo kroz naše akademske programe i inicijative, učestvovanjem u edukaciji o tome kako tehnologije mogu da doprinesu boljem životu svih nas.“

Imagine Cup u Srbiji privlači veliku pažnju studenata. Ove godine 640 akademaca iz Srbije prijavilo se za učešće u različitim kategorijama takmičenja, a 5 timova probilo se do samog finala na kojem su se borili za mesto naših predstavnika na svetskom finalu. Naši studenti su u prethodnih 5 godina, koliko Srbija učestvuje u takmičenju, osvajali nagrade u različitim kategorijama, kako na regionalnim, tako i na svetskim finalima.

Takmičenje je ove godine podržano od strane Rektorata Univerziteta u Beogradu i Ministarstva za omladinu i sport Vlade Republike Srbije, dok je generalni sponzor takmičenja drugu godinu za redom kompanija Telekom Srbija.

„Mi vidimo mlade naraštaje kao naše buduće lidere, a šansu da učestvujemo u njihovom razvoju kao svoj osnovni zadata. Zato se naše prisustvo na Imagine Cup-u, i saradnja sa Microsoftom, kao organizatorom, već drugu godinu za redom, nametnulo kao prirodan sled događaja. Smatramo da je naš zajednički cilj da Srbija postane stožer znanja, ideja i inovacija, a to nije moguće bez konstantnog ulaganja u razvoj i obrazovanje, pogotovo u segmentu informacionih tehnologija gde je praćenje trendova od suštinskog značaja“ istakao je direktora Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

Takmičenje Imagine Cup predstavlja najveće svetsko studentsko takmičenje u tehnologijama, koje se organizuje od 2003. godine i u kojem učestvuju na stotine hiljada studenata širom sveta. U prethodnoj sezoni za takmičenje se prijavilo preko 300.000 studenata iz više od 100 zemalja – najviše do sada, a očekuje se da se taj broj ove godine i premaši. Studenti se takmiče u ukupno pet kategorija: dizajn softvera, razvoj igara, digitalni mediji, IT izazov i razvoj za industrijske uređaje.

Izvor: Microsoft

Nacionalni avioprevoznik Jat Airways dogovorio je prodaju svoje poslovne zgrade u Bulevaru umetnosti u Beogradu Telekomu Srbije po ceni od 1.200 evra po kvadratu, javlja dnevni list Danas. Sa prodajom su se prekjuče saglasili i Upravni odbor Jata i Skupština preduzeća, a ugovor o prodaji je potpisan juče.

Prema dogovorenim uslovima, rok za iseljenje zgrade je 120 dana, što znači da će svi Jatovi službenici morati da se najkasnije do avgusta presele na aerodrom „Nikola Tesla“, gde će ubuduće biti sedište kompanije. Vest o dogovorenoj prodaji za Danas je potvrdio predsednik Skupštine Jata Milan Vujanić, koji je prokomentarisao da su pregovori bili dugi.

Budući da zgrada raspolaže sa oko 8.500 kvadratnih metara, Jat će od ove prodaje dobiti oko 10,3 miliona evra, s tim što će najveći deo tog novca, više od osam miliona evra, morati da vrati Vladi Srbije radi otplate pozajmice koju je ovo preduzeće uzelo u februaru prošle godine. Cena po kojoj je ta zgrada na ekskluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu prodata je znatno ispod tržišne, koja se uglavnom kreće iznad 2.000 evra po kvadratu. Jat je do sada dva puta bezuspešno pokušavao da proda svoju poslovnu zgradu i tako obezbedi novac za povraćaj dela dugova i investicije, nakon što je u decembru Vlada Srbije odobrila da javnim nadmetanjem proda tu imovinu. Na prvom tenderu, početna cena je bila 2.121 evro po kvadratu, koliko je odredila Poreska uprava, ali nije bilo zainteresovanih, zbog čega je u januaru raspisan novi postupak sa početnom cenom od znatno manjih 1.200 evra. Međutim, ni ovog puta se niko nije javio na oglas. Jat je posle toga dobio odobrenje da direktnom pogodbom proda zgradu, nakon čega je Telekom važio za glavnog kandidata za kupca, budući da je ovaj telekomunikacioni operater „prvi komšija“ Jatu u tom objektu.

Izvor: Danas

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je da će najverovatnije na leto biti raspisan tender za privatizaciju "Telekoma Srbije".

Ona je novinarima u Batočini kazala da će biti pozvani strateški investitori i veliki telekomunikacioni operatori da ponude odgovarajuću sumu "za neki procenat, koji je sada preliminarno određen kao 40%".

- Videćemo da li će finansijski savetnik da se saglasi da je to optimalan procenat za prodaju- kazala je Matićeva.

Ministarstvo finansija objavilo je tender za izbor savetnika za prodaju 40% državnih akcija u "Telekomu Srbije".

Jasna Matić izrazila je očekivanje da će doći veliki strateški investitor koji će podići nivo telekomunikacija u Srbiji na nivo koji je uobičajen u Evropskoj uniji.

- Trebalo bi posebno obratiti pažnju na širokopojasni internet, odnosno da se omogući da svi stanovnici Srbije imaju internet, telefon i mobilnu telefoniju- rekla je Matićeva.

Vlada Srbije odlučila je da na tenderu proda 40% akcija "Telekoma Srbije" koje su u vlasništvu države. Država je preko "PTT Srbija" vlasnik 80% "Telekoma Srbije", a 20% je u vlasništvu grčke kompanije OTE, čiji je većinski vlasnik "Deutsche Telekom".

Premijer Srbije Mirko Cvetković je precizirao da će biti objavljen tender, a nakon toga organizovana aukcija, ističući da će postupakbiti sličan kao pri prodaji "Mobtela".

Pročitajte izvornu vest

Ekapija

Telekom Srbija je svojim korisnicima mobilne telefonije omogućila dopunu pripejd kredita preko fiksnog telefonskog broja.

Postupak dopune je brz i lak. Besplatnim pozivom na broj 0800/100-900 i praćenjem uputstava govornog automata željeni pripejd broj može se dopuniti kreditom u visini od 250, 500 ili 1.000 dinara, u bilo koje doba dana.

Plaćanje dopune vrši se kroz redovan račun za fiksnu telefonsku liniju koji će biti dodatno zadužen za iznos izabrane dopune. Tokom jednog meseca korisnik može da izvrši više dopuna, uz ograničenje maksimalnog iznosa na 3.000 dinara.

Za korišćenje ove usluge potrebno je da telefonska linija ima mogućnost tonskog biranja i potpune identifikacije fiksnog broja, odnosno da fiksni broj sa kojeg se dopunjuje kredit može u celosti da se očita pozivom na mobilni broj ili na drugi fiksni broj koji ima uključenu uslugu identifikacije dolaznih poziva.