Neke procene govore da neželjene poruke čine 60% ukupnog Internet saobraćaja, a da vreme posvećeno filtriranju ovakvih poruka prosečnu kompaniju košta čak 2.000 dolara godišnje po zaposlenom. Ako i vi dobijate toliku količinu neželjenih poruka da već razmišljate o promeni e-mail adrese (odnosno otvaranju nove, "nepoznate"), ne očajavajte; ono što vam treba jeste pametna strategija filtriranja neželjenih poruka, koja bi donela što je moguće viši stepen automatizacije. Koje sve korake možete preduzeti da biste izbegli ručno brisanje?

Osnovni vid odbrane je korišćenje filtera. To može biti zaseban softver koji filtrira poštu pre pokretanja e-mail klijenta, ili čak aplikacija na samom mail serveru, ukoliko želite da rešite ovaj problem na nivou firme. Većina antivirusnih paketa nudi spam filtere koji se integrišu sa e-mail klijentom i poboljšavaju njegovu "veštačku inteligenciju" za prepoznavanje neželjenih poruka – koristite ih! Vodite računa o tome da se vaš antivirusni/antispam softver svakodnevno osvežava, jer to presudno utiče na njegovu pouzdanost.

Koristite "bele" i "crne" liste aplikacija i filtera za spam, jer ćete na taj način ne samo morati manje toga da brišete sami, već ćete izbeći i da neka poruka sa poznate ("prijateljske") adrese greškom završi filtrirana. Spam filteri poseduju algoritme koji im omogućavaju da uče na primerima poruka, tako da je uputno svaku poruku koja je promakla filteru odgovarajuće označiti, u nadi da će slične poruke ubuduće biti filtrirane. Ne ustručavajte se da podesite parametre antispam softvera u skladu sa potrebama; svaki mehanizam omogućava da se restriktivnost filtriranja fino podešava.

Tehnologija filtriranja nije svemoguća, ali je vaša svest o merama predostrožnosti odlično dopunjava. Tu podrazumevamo pre svega izbegavanje ostavljanja vaše e-mail adrese na mestima gde to nije neophodno, odnosno njeno kamufliranje (najčešće dodavanjem viškova za koje bi živom korisniku bilo jasno kako da ih "dekodira") gdegod je to moguće. Svakako nemojte pod svojom pravom e-mail adresom učestvovati na diskusijama po forumima i news grupama!

Ukoliko ste vlasnik domena, problem sa neželjenom elektronskom poštom je znatno ozbiljniji od onoga sa kojim se hvataju u koštac vlasnici individualnih adresa na domenima Internet provajdera. Međutim, kao vlasnik domena imate i bolje mogućnosti za kontrolu spam poruka, samo treba pažljivo planirati svoje pojavljivanje na Web-u. Za početak, na svakom sajtu koji traži autentifikaciju prijavljujte sa sa novom e-mail adresom, na primer da ispred znaka @ stavite ime sajta na kome se prijavljujete. Poštu koja vam bude slata sa tog sajta svakako ćete dobiti (jer za svaku adresu koja nije unapred definisana poruke stižu u osnovni mailbox vas kao administratora domena), a ako se kasnije pokaže potreba za odbijanjem pošte koja stiže na nju, jednostavno ćete podesiti filtere. Ujedno ćete znati koji je sajt "krivac" za poplavu spam-a do koje je eventualno došlo, pa ćete na osnovu toga moći da preduzmete i druge mere.

Izvor: PC 1000

  Verovatno ste više puta dobili SMS obaveštenje od neke banke, telefonskog operatera ili internet provajdera. Složićete se da je ovo odličan način za komunikaciju sa većim brojem klijenata, kupaca ili poslovnih partnera. Možete ih obavestiti o akciji koju sprovodite, poslati im reklamnu poruku ili novogodišnju čestitku. Verovali ili ne ovakva usluga ne mora biti ni mnogo komplikovana ni mnogo skupa. Na web portalu www.mirijevo.rs možete koristiti ovu uslugu po ceni od 2 din. po SMS-u. Izaberete korisničko ime (u našem slučaju PC Press) i unesete primaoca. On će videti samo vaš ID, ali ne i broj sa koga je poslat SMS. Svi novi korisnici dobijaju 3 besplatne sms poruke, potrebno je samo da se registrujete i sms-om dobijate šifru. Veoma je jednostavno, a može biti korisno.

Izvor: www.mirijevo.rs

Kontakt: info@mirijevo.com

Ma koliko zvučalo kao naučna fantastika, danas svako može imati svoj lični akcelerator. Za razliku od kilometarskih mega tvorevina, poput CERN-a u Ženevi, za ovaj tip akceleratora potrebno je da imate instaliran Internet Explorer 8, veb sajt i par minuta da se upoznate sa potrebnim veštinama. Akcelerator (u originalu Accelerator) je dodatak (Add-on), koji ubrzava rad sa tekstom u Internet Explorer-u, koristeći se mogućnostima savremenih veb servisa. Kada na Internet stranici obeležite neki pojam, u dva naredna klika mišem, moći ćete da pronađete njegovu definiciju na Wikipediji ili prepustite Bing-u da traga za njim po ostatku mreže. Ako umesto pojma sa veb stranice (web page), obeležite uličnu adresu, isti taj Bing će vam iscrtati preciznu lokaciju na mapi. Obeleženim tekstom možete pripremiti e-mail poruku koristeći se Windows Live Mail-om ili započeti novi članak na blogu. Kako god da bilo, tajnu pravljenja i instalacije akceleratora možete naučiti u novom Supertezinom tutorijalu nazvanim Internet Explorer: Sagradite svoj akcelerator.

Čak i za one koji sebe smatraju početnicima, ovo će biti prilika da se okušaju u novim tehnologijama, čija primena razvejava mit o kompleksnosti savremenih rešenja. Dovoljna je trunka elementarnog računarskog znanja, da biste par podataka uneli u tekstualnu (XML) datoteku, i potom, sačuvali izmene. Stoga pročitajte ovaj tutorijal ili neki od 50 drugih na stranama www.superteza.com.

Ako ste član bilo kakve mreže, verovatno ste primetili kako se na pojedinačnim računarima postepeno umnožavaju kopije raznih dokumenata. Čak i ako imate samo jedan računar, gotovo je sigurno da imate višestruke kopije nekih fajlova — Voja Gašić

Ako pokušate da nađete datoteku sa rezervacijama oglasa na redakcijskoj mreži, suočićete se sa nizom problema. Broj koleginica koje se time bave je veći od jedan, pa svaka ima svoju verziju. Naravno, na serveru postoji folder „marketing“, pa bi verzija fajla koja se nalazi u njemu mogla da bude ona prava – pod uslovom da neka od koleginica nije zaboravila da „lokalnu“ verziju presnimi na server ili je druga koleginica „pregazila“ noviju verziju svojom starom verzijom da bi „samo nešto pogledala i proverila“… Zapravo, to bi mogao da bude dobar primer da naše koleginice nisu veoma pedantne i sjajno organizovane, pa sa lakoćom izlaze na kraj i sa mnogo većim brojem oglasa od onog sa kojim u poslednje vreme baratamo. Zato znam niz firmi koje na lageru nemaju ono što piše u cenovniku, a cena na web-u ne odgovara onoj u radnji.

No, manimo firme i pogledajmo šta se događa kod kuće. Navikli smo da i mama i tata, i seka i bata imaju svoju muziku i filmove na računaru. Još ako je tu kućni server ili zajednički „storage“, fajlovi se nekontrolisano umnožavaju, a filmovi umeju da budu baš veliki i brzo „troše“ lokalni disk. Ima li leka?

Svega ovoga ne bi bilo…

Naravno, da je Microsoft (kao što je obećao) uveo biblioteke u Vistu, bio bi to razlog više da bude prihvaćenija, a korisnici ne bi sa tolikim ovacijama dočekali Windows 7 koji barata korisničkim bibliotekama. Svi dosadašnji Microsoft-ovi operativni sistemi podrazumevali su predefinisane foldere za razne tipove dokumenata, a novokreiranom korisniku bi na početku bile napravljene fascikle za dokumente, fotografije, muziku i video. Sve bi obično bilo u redu ako je u pitanju jedini korisnik na računaru i to do momenta kada ne poželi (što nije tako retko) da reinstalira sistem. Iole iskusniji korisnici znaju da mora da se napravi bekap svega važnog, a jedna od najzamornijih stvari je sklanjanje i vraćanje svih stvari koje su vam važne.

Mnogi se odlučuju da za spremanje važnih fajlova koriste drugi disk (ili particiju), ali pređašnji operativni sistemi ne nude tako komforan pregled multimedije ako se ona ne nalazi u posvećenim folderima korisnika, izostaje indeksiranje koje olakšava pretragu, a upravo ova situacija često dovodi do umnožavanja fajlova. Zašto, dakle, umesto korisnikovih foldera ne bismo upotrebljavali korisnikove biblioteke, a korisnik bi u te biblioteke mogao da uključi razne foldere u kojima čuva datoteke. I to ne samo svoje foldere, već i foldere drugih korisnika i foldere sa drugih računara – naravno, ako mu je to dozvoljeno.

Windows 7 i dalje za svakog korisnika pravi navedene foldere, ali istovremeno napravi i odgovarajuće biblioteke. Ako otvorite svoju osnovnu fasciklu na desktopu, uočićete sekciju „libraries“ koja sadrži vaše dokumente, fotografije, muziku i video. Uočićete da svaka od početnih biblioteka sadrži dve „lokacije“ – prva je vaš privatni folder, a druga je javni (Public) folder iste namene. Klikom na link koji ukazuje na broj lokacija koje obuhvata biblioteka dobićete spisak tih lokacija, kao i mogućnost da dodate novu lokaciju, uklonite neku koja vam više ne treba ili promenite podrazumevanu lokaciju za tu biblioteku. Podrazumevanu lokaciju koristiće svi programi koji barataju navedenim tipom dokumenata, pa je sada na primer veoma lako „preusmeriti“ sinhronizaciju MP3 plejera ili telefona da ne traži ili sprema muziku u folder „My Music“, već u folder „D:\pera\muzika“ ili čak „\\mediapl\muzika“ na kućnom medija plejeru, ako ste taj folder proglasili kao podrazumevani folder za muzičku biblioteku.

Sa police na policu

To naravno nije sve. Već letimičan pogled na biblioteke otkriva da fajlovi u biblioteci mogu biti „složeni“ na razne načine i dostupni po mnogo raznovrsnijim kriterijumima nego da se radi o prostim folderima. Za početak, sve datoteke u bibliotekama biće složene upravo po folderima u kojima se nalaze.

Fotografije na primer, možete da pregledate po danima ili mesecima nastanka, ali i po rejtingu i tagovima (oznakama) koje im sami dajete. Za svaku fotografiju, svaki od ovih parametara možete da menjate „ručno“ upisujući oznake ili dajući rejting, što se radi veoma prosto u statusnoj liniji biblioteke. Možda je zanimljivo pomenuti da možete dodati oznaku (tag) ili promeniti rejting čitavoj grupi selektovanih fotografija.

Ova „gimnastika“ moguća je i sa ostalim tipovima datoteka, a prave prednosti primetićete tek kada primenite odgovarajuće programe – Photoshop Elements tako može da „prečešlja“ sve vaše fotografije i pomoću mehanizma za prepoznavanje lica doda oznaku „Pera“ svim fotografijama na kojima prepozna dotični lik, pa će Windows Live Photo Gallery sa lakoćom prikazati „Perinu kolekciju“. Kad je u pitanju muzika, Media Player 11 će već sam pronaći podatke kao što su autor ili izvođač muzike, omot CD-a, pa i mnoge druge.

Na kraju, ničim niste ograničeni na postojeće biblioteke, već možete da dodajete i soptvene, shodno sadržaju koji ćete tamo spremati i čiju će vam sistematizaciju biblioteke olakšati. Uz malo navikavanja na koncept biblioteka smanjićete dupliranje fajlova na disku značajno olakšati njihovo pronalaženje i pregled.

PC Press

Kao i svaki sistem koji koristi virtuelnu memoriju, Windows deo podataka neophodnih za rad sistema i otvorenih aplikacija privremeno smešta na disk u okviru velike datoteke poznate kao page fajl. Ova datoteka nakon gašenja računara ostaje na disku i predstavlja potencijalnu opasnost za poverljive informacije sa kojima ste radili. Srećom, Windows se može podesiti tako da se page fajl pri svakom spuštanju sistema briše sa diska.

Podešavanje se vrši u okviru registry baze – pokrenite Regedit, pronađite granu HLM\SYSTEM\CurrentControlSet\ControlSession\Manager\MemoryManagement i iz liste s desne strane selektujte ClearPageFileAtShutdown. Sa kontekstnog menija odaberite opciju Modify i zadajte vrednost 1 da bi opcija bila aktivna. Nakon restarta sistema Page fajl će se pri svakom podizanju kreirati iznova.

Izvor: PC 1000

Ponekad vam je potrebno da napravite veliku, praznu datoteku. Recimo, rezervišete kontinualni prostor bliže početku diska za sadržaje za koje će to u perspektivi biti bitno. Jeste li znali da pod novijim verzijama Windows-a takav fajl možete kreirati sasvim jednostavno? Poslužite se alatom fsutil iz komandnog prozora, a sintaksa komande je fsutil file createnew <ime datoteke> <veličina datoteke> (naravno, ne navodite znake < i >). FSUtil je moćna sistemska alatka, a file je samo jedna od 11 raspoloživih komandi; ostale su behavior, dirty, fsinfo, hardlink, objectid, quota, reparsepoint, sparse, usn, volume, a kompletan opis njihove upotrebe potražite na www.microsoft.com/resources/documentation/windows/xp/all/proddocs/en-us/fsutil.mspx.

Izvor: PC 1000

Imate Windows 7, povezani ste na Internet. Dobar početak. Na red dolazi podešavanje emaila, ali Outlook Express-u ni traga! Prevrnuli ste ceo operativni sistem, pretažili skrivene (hidden) i sistemske fascikle (folders) i ništa! Ako kasnije pokušate da snimke sa video kamere prebacite i doradite u Movie Maker-u, dočekaće vas slično iznendađenje. Svi koji prelaze sa Windows-a XP na 7-icu, doživeće možda ovaj scenario, ali pravog razloga za brigu, zaista nema. Outlook Express je penzionisan, a njegov naslednik zove se Windows Live Mail. On je samo jedan od članova brojne Windows Live Essentials porodice, koju čine i pomenuti Movie Maker (za obradu videa), Messenger (za instant komunikaciju na Internetu), Photo Gallery (za rad sa galerijama slika), Writer (za pisanje blogova), kao i korisni dodaci Family Safety, Silverlight i Live Toolbar. Ovu ljupku zajednicu preuzimate sa Interneta kroz instalacioni postupak opisan u novom tutorijalu Superteze: Windows Live Essentials: Instalacija sa Interneta.

Windows Live Essentials zamišljen je kao skup desktop/web aplikacija, kojima se podjednako jednostavno može rukovati sa personalnog računara ili sa bilo koje tačke u svetu, koja ima prustup Internetu. Kako instalirati sve pomenute programe, čemu oni služe, kako dobiti Live ID nalog za pristup vašem virtuelnom Live okruženju, saznajte u novom Supertezinom tutorijalu.

Pored ovog, još niz zanimljivih tekstova, čeka vas na stranama www.superteza.com.

  Većina softvera i sajtova su napravljeni tako da vam privuku pažnju i ne daju vam da se odvojite od njih. Ali, kompjuteri su i alatke za posao i povremeno je neophodno ukloniti leva smetala. Dajemo vam deset saveta kako da se bolje koncentrišete na posao.

Sakrijte taskbar – Lako možete namestiti da se automatski sakriva, a pomoću programa AlphaXP Lite možete podesiti da postane providan, te da se pojavi kada je miš nad njim.

Neutrališite buku – Pomoću programa ChatterBlocker možete generisati beli šum koji će smanjiti buku koju stvaraju vaše kolege i tako vam stvoriti bolje uslove da se koncentrišete na posao.

Automatski smanjite prozore – Program Swept Away vam omogućava da podesite vreme nakon kojeg će svi prozori u pozadini biti minimalizovani, a pred vama ostati samo onaj u kojem trenutno radite. Ovo je naročito korisno ako imate veliki monitor i ne držite sve prozore u maksimizovanom stanju.

Izolujte aktivni prozor – iskoristite aplikaciju DropCloth da zatamnite kompletan sadržaj ekrana osim prozora koji trenutno koristite. A ako želite da se koncentrišete na deo aktivnog prozora, iskoristite Clutter Cloak.

Izolujte Web aplikacije – Ako vam tokom korišćenja Web aplikacija poput Gmail-a smetaju razni tasteri u Web browser-u, kao i mogućnost da odlutate surfujući Web-om, nabavite program WebRunner, pa Gmail pokrenite u njemu – videćete da sve bolje funkcioniše.

Ogolite procesor teksta – Ako vam smetaju palete sa alatkama i obaveštenja koja povremeno iskaču u Word-u, probajte ogoljeni program Darkroom koji pisanje stavlja u prvi plan.

Uklonite nepotrebne poruke – Ako dobijate više od desetak e-mail poruka dnevno, znate da je filtriranje od suštinskog značaja. Iskoristite i filtere ugrađene u klijente za elektronsku poštu, instalirajte i neko antispam rešenje i dopustite da vam u Inbox dođu samo bitne poruke.

Podesite IM programe – Umesto da budete svakome dostupni za chat u bilo kom trenutku, namestite svoje IM klijente tako da vas mogu pronaći samo bitne osobe. Na primer, namestite da ste svima nevidljivi a da samo poneko može da vas vidi.

Ograničite Web sajtove – Pomoću Firefox dodatka LeechBlock možete podeliti Web sajtove po grupama i definisati doba dana kada su pojedine grupe dostupne.

Blokirajte Web sajtove – A ako vam neke lokacije odvlače previše vremena, možete im zabraniti pristup editovanjem datoteke hosts (nalazi se u c:\windows\system32\drivers\etc) tako što ćete dodati liniju koja počinje sa 127.0.0.1 i potom spisak domena koje blokirate. Dok ne izmenite datoteku ponovo, nijedan browser neće moći da pristupi sajtovima koje navedete.

Izvor: PC 1000

Windows komponente i Office programi podrazumevaju da ćete svaki fajl staviti u folder My Documents ili neki od njegovih poddirektorijuma, tako da se kod svake (prve) Save i Save As komande uvek pojavljuje My Documents. Ukoliko sami koristite računar i rasporedili ste svoje fajlove u razne foldere ili na razne diskove, nerviraće vas što svaki put morate da klikćete po stablu diskova dok ne pronađete odredište fajla. Srećom, postoji veoma efikasno rešenje koje malo ko poznaje: koristeći uobičajenu navigaciju u Save As dijalogu Word-a pređite u željeni folder a onda kliknite na Tools / Add to "My Places". Ikona aktuelnog foldera će se pojaviti u listi levo od imena fajlova; ubuduće samo kliknete na njega i stižete pravo u odgovarajući folder. Ako ta lista poraste, kliknite na nju desnim tasterom miša i izaberite Small Icons.

Izvor: PC 1000

Evo jednog problema koji će vas prosto mamiti da razlupate monitor… Učitate u Photoshop sliku nastalu u PowerDVD-ju, primenom komande Capture frame i želite da na nju stavite neki tekst. Text tool omogući da razvučete pravougaonik, ali tekst se ne vidi. Menjate font, veličinu slova, dodajete lejere, brišete lejere… ništa. Stvar je u tome da je PowerDVD napisao da je slika u rezoluciji 2 dpi ali je zato ogromna, tipa metar u širinu. A pošto Photoshop zadaje veličinu slova u milimetrima, onda je ono što kucate jednostavno presitno da bi se videlo. Posle podešavanja Image Size na 300 dpi rezoluciju sve je odjednom u redu.

Izvor: PC 1000