Novo iznenađenje za pretplatnike! Svi pretplatnici koji tokom septembra uplate godišnju pretplatu na časopis PC PRESS po redovnoj ceni od 3.570 dinara dobiće Kigston Data Traveler USB flash disk od 4 GB. Svaki pedeseti pretplatnik dobija SSD Kingston V+ od 64 GB.

Kako: Da biste se pretplatili na PC Press, dovoljno je da popunite formular strani www.pcpress.info/pretplata  i automatski na svom ekranu dobijate uplatnicu (za privatna lica) ili predračun (za pravna lica). Uplatom u iznosu od 3.570 dinara stičete pravo na godišnju pretplatu na časopis PC Press i poklon Kingston USB disk Data Traveler 4 GB.

Svaki pedeseti pretplatnik, umesto USB diska, dobiće na poklon SSD disk Kingston V+ od 64 GB.

Za pretplatnike iz inostranstva važe redovne cene za inostranstvo. Možete nas pozvati i na broj 011/276-55-33 i direktno naručiti svoje pretplatničke primerke i poklon.

Za koga: Akcija je namenjena novim pretplatnicima, ali i postojećim – bitno je samo da pretplatu obnovite u toku septembra.

Zašto:  Želimo da vas nagradimo za poverenje koje nam ukazujete, želimo da sledećih godinu dana uživate u našim tekstovima i da nam pomognete da postanemo još bolji!

Do kada:  Akcija traje tokom meseca septembra, zaključno sa 30. septembrom 2010. godine.

PC Press

Kućni 3D svet

Branislav Bubanja

Dok se prosečan gledalac TV programa u Srbiji još uvek oduševlja kada nađe TV kanal sa stereo zvukom, u svetu se uveliko pripremaju za programe koji se emituju u tri dimenzije. Za to je potrebna oprema – televizor, naočare, Blu-ray plejer… Testirali smo ponudu firme Panasonic.

Leto uz iPhone 4

Aleksandar Vacić

Na ICT tržištu odavno nije bilo proizvoda koji bi privukao toliku pažnju kao Apple iPhone četvrte generacije. Savršen ekran, novi operativni sistem, problemi sa antenom i proximity senzorom… Kako to stvarno izgleda i šta nas očekuje posle leta sa iPhone-om?

Pet pametnih telefona

Marko Savković

Nekada je termin pametni (smart) telefon značio moćne karakteristike i veliki ekran, što je nužno značilo neprijatne gabarite i masu. Danas korisnici, pored karakteristika, biraju i dimenzije uređaja. Testirali smo pet zanimljivih modela firmi Acer, Dell i Samsung, na čelu sa spektakularnim Galaxy S…

LightPeak: Optički USB budućnosti

Nada Veljković

Nova Intel-ova Light Peak tehnologija omogućiće povezivanje računara sa svim uređajima u njegovom okruženju pomoću jednog, univerzalnog optičkog kabla. Prvi takvi uređaji najavljeni su već za 2011. godinu. Pa da vidimo šta nas čeka…

.NET napreduje

Bojan Dulejan

Paralelno sa paketom Visual Studio 2010, Microsoft je predstavio novu verziju .NET platforme, a i mnoge tehnologije koje je prate. Pogledajmo Microsoft-ovu viziju softvera za naredne godine…

AutoCAD Inventor 2011

Slobodan Perišić

Mašinski inženjeri svake godine dobijaju novu verziju ključnog programa za projektovanje. Jezgro za pro­jekto­vanje u mašin­stvu i dalje čini AutoCAD
Inventor, a pred nama je AutoCAD Inventor 2011…

Adobe Illustrator CS5

Bojan Stojanović

Veteran među programima za digitalno crtanje je i dalje u šampionskoj formi. Novi Illustrator CS5 je bolji, brži i spretniji od svog prethodnika, ali da li je to dovoljan motiv za nadogradnju?

Telenorova zelena bazna stanica

Mladen Mijatović

Telenor je pustio u rad prvu "zelenu" baznu stanicu mobilne telefonije u Srbiji. Inovativnim rešenjima u dizajnu objekta i oslanjanjem na sunce i vetar kao izvore energije, Telenorova bazna stanica u južnobanatskom selu Pločica umnogome je nezavisna od elektrodistributivne mreže.

Hardver

3D TV i oko njega

Voja Gašić

Gigabyte za šampione

Miloš Stamenković

TP-Link i 220 V komunikacija

Marko Herman

Review

uređuje Bojan Stanojević

Kingston SSD V+

Miloš Stamenković

Axis na 5 Mp

Mladen Mijatović

Kombinovani 3G ruter

Mladen Mijatović

HP EliteBook 8740W

Bojan Stanojević

Gigaset DX600A

Dejan Ristanović

LG 42LE8500 LED televizor

Voja Gašić

PC PIX

uređuje Nenad Veljković

Nikon D3100: porodični DSLR

Uoštravanje slike

Pink strane

uređuju Andrijana Maksimović i Aleksandra Šakić

PC.Biz

uređuje Marko Herman

Domaći ili strani ERP?

Marko Herman

SOHO telefonija

Mladen Mijatović

Rubrike

Vesti

Digitalna Srbija

Vaš browser i vi

Metronom

Bioskop u spavaćoj sobi

Windows bukvar

Access bajtovi

Office bajtovi

Vedra strana

PC Press

Senzori digitalnih fotoaparata su dostigli zenit, a jedini put napred je njihovo povećanje – što veći senzor treba smestiti u što kompaktnije kućište. Pogledajmo 40 reprezentativnih modela u koje smo podelili u pet kategorija… — Aleksandar Veljković

Koliko god se proizvođači senzora za digitalne fotoaparate upinjali da nas ubede u revolucionarnost novih rešenja koja će minijaturne senzore približiti performansama velikih senzora u DSLR modelima, rezultati koje vidimo su prilično neuverljivi. Pomaka ima, ali teško je prevazići fizičke zakonitosti kada je optika u pitanju, odnosno dovesti nivo detalja i količinu šuma makar blizu onome što daje APS-C ili full frame senzor. Boljitak se postiže snažnim softverskim filtriranjem šuma, često po cenu gubitka finih detalja.

Trka u megapikselima odavno je prerasla u nemoguću misiju. Kompaktni fotoaparati su se od prošlogodišnjih 12 Mp nekako stigli na 14 Mp, što je podiglo gustinu po cm<+>2<+> na uznemirujućih 50 Mp, a nije donelo boljitak (modeli rezolucije 12 ili 10 Mp često imaju manje problema sa šumom od onih rezolucije 14 Mp). Zato ove godine primećujemo trend svesnog obaranja rezolucije, i to upravo kod prestižnih modela prosumer klase kao što su Canon G11 i Nikon P100, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta snimaka pri visokim osetljivostima.

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Kozmetičke promene?

Bez obzira na to da li aparat ima rezoluciju 10, 12 ili 14 Mp (ovo su jedine vrednosti u opticaju kod aktuelnih modela), dimenzije senzora ostaju ograničavajući faktor. Trend je odumiranje ultrazum / prosumer klase kompaktnih fotoaparata u korist nerefleksnih aparata sa izmenjivom optikom i senzorima dimenzija ekvivalentnih onima kod DSLR aparata. Olympus i Panasonic su u tom cilju formulisali Micro 4/3 format, dok su se drugi proizvođači, poput Samsung-a ili Sony-ja, opredelili za APS-C (takođe u kombinaciji sa nešto užim navojima za objektive na kojima se uz adaptere mogu koristiti i objektivi punih dimenzija). Dvojac tržišnih lidera, Canon i Nikon, u svom tradicionalno konzervativnom maniru i dalje se ne oglašava sa sopstvenim rešenjima slične vrste, ali verujemo da je samo pitanje trenutka kad će se i to dogoditi.

Kada su ultrakompaktni aparati namenjeni point and shoot turističkoj primeni u pitanju, u poslednjih godinu dana se malo toga promenilo. Većina (pre svega skupljih) fotoaparata je dobila mogućnost snimanja video zapisa u 1280*720 HD rezoluciji i shodno tome većina njih je dobila i zaseban taster za snimanje videa, što je do prošle godine bila privilegija retkih. Sve su češći ekrani dijagonale 3", kao i više rezolucije (460000 p ili više), a HD video donosi modu širokih ekrana, koji prosto mame korisnike da i za fotografije koriste format 16:9, iako to u suštini znači samo odsecanje gornjeg i donjeg dela kadra i pad rezolucije. Canon je, nakon Samsung-a, Olympus-a i Nikon-a, odlučio da se priključi eksperimentu zvanom ekran osetljiv na dodir, a jog dial točkić kao sekundarna funkcija kursorskog kruga takođe kod stilizovanih aparata Canon-a, Olympus-a i Nikon-a postaje pravilo.

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Raspon zuma i dalje raste: široki objektivi ekvivalentni 28 mm prošle godine su još uvek bili razlog za pohvalu, dok je ove godine to postao standard, čak i kod niskobudžetnih modela (jedino Canon se sa time ne slaže). Sada se u proizvođači utrkuju ko će da ponudi širi kadar od 28 mm, pri čemu je interesantno da je Canon sa svojih 24 mm na modelima Ixus 200 i 210 otišao najdalje. Drugi trend je povećanje raspona zuma, što je dovelo do bujanja ponude u kategoriji kompaktnih ultrazumova – aparata spakovanih u minijaturno, "džepno" telo, čiji je raspon zuma 10x ili veći.

Ono što smo do sada smatrali ultrazum klasom lagano odumire, odnosno sve se više raslojava, pri čemu svaki proizvođač ima svoju filozofiju u kom smeru bi ultrazum trebalo da evoluira. Olympus je, iako su izbacili model sa trenutno najvećim rasponom zuma od 30x (SP-800 UZ), odlučan u nameri da svoje ambicioznije kupce preusmeri ka PEN familiji aparata sa izmenjivom optikom – njihova viziju nove prosumer klase dovodi do ukidanje naprednih manuelnih podešavanja i izjednačavanje korisničkog interfejsa sa onim kod mju serije. Nikon se već jednom "opekao" sa nepromišljenim odustajanjem od prosumer tržišta i povraćene pozicije ne ispušta tako lako – P100 direktno konkuriše Canon-ovom G11, ali sa velikom prednošću u rasponu zuma, kao i povoljnijom cenom. Ni Panasonic ne odustaje od proizvodnje ultrazum aparata sa punim mogućnostima kontrole, mada su svoje ambicije kada je rast raspona zuma u pitanju zaustavili na 18x. Fujifilm ima možda i najstabilniju poziciju na tom tržištu, sa većim brojem ultrazum modela koje krasi odličan balans između mogućnosti i cene, tako da ne čudi njihova popularnost.

Što se vodootporno robusnih aparata kao specifične kategorije tiče, iako se većina proizvođača priključila ovom segmentu (jedino još nismo videli "podvodni Nikon"), Olympus se izbacivanjem čitave game novih modela svoje mju Tough serije svake godine svojski trudi da u ovom segmentu očuva lidersku poziciju. Canon-ov D10 je dobio pozitivne kritike, ali deluje da Canon nema ozbiljnijih ambicija na ovom tržištu.

Kako smo testirali?

Da bismo što sveobuhvatnije sagledali ukupne kvalitete svakog aparata na testu, formulisali smo sistem od 25 parametara koji se ocenjuju i grupisali ih u pet kategorija: kvalitet snimaka, brzina rada, lakoća rukovanja, bogatstvo mogućnosti i opšti kvalitet. U kategoriji kvalitet snimaka ocenjuje se kolorit i dinamika, oštrina i realna rezolucija, šum i geometrija. Ocena za brzinu rada izvodi se tako što polovinu ocene čini vreme izvođenja čitave baterije snimaka koja na najbolji mogući način demonstrira način na koji korisnički interfejs utiče na vreme potrebno za izvođenje pojedinih operacija. Drugu polovinu ocene čine parametri kao što su prosečno vreme fokusiranja, zumiranja, memorisanja fotografije i punjenja blica između dva snimka.

U ocenjivanju lakoće rukovanja vodimo računa o parametrima kao što su ležanje aparata u ruci i ergonomija, da li poseduje jog dial točkić, koji se mehanizam za zumiranj koristi (prsten oko okidača, tasteri na poleđini, prsten na objektivu, mehaničko zumiranje…), broj, raspored i funkcije tastera, kao i logičnost i dostupnost parametara preko korisničkog menija. Kod bogatstva mogućnosti, ocenjujemo širinu ugla optike i raspon zuma, eventualno postojanje sekundarnog optičkog tražila, stepen dostupnosti manuelnih kontrola, postojanje optičke stabilizacije slike, vodootpornost / robusnost, kao i prisustvo specifičnih parametara koji se ne sreću kod drugih modela. U kategoriji Kvalitet ocenjuje LCD displej, solidnost korišćenih materijala, finoća završen obrade i dizajn.

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Svaki od ovih parametara u odgovarajućem stepenu utiče na ukupnu ocenu kategorije, a krajnja ocena se dobija kao prosek ocena svih pet kategorija. Dakle, u pitanju je formula sa velikim brojem parametara, gde čak i greška u proceni jednog parametra ne može značajnije da utiče na ukupnu ocenu aparata. Da je ova formula pravilno postavljena uverava nas i činjenica da se gotovo uvek subjektivni utisak o kvalitetima aparata stečen u toku testiranja precizno reflektuje u brojkama koje formula generiše – retko se dešava da neki aparat nakon finalizacije tabele bude "iznenađenje". Najzad, indeks isplativosti tiče se izračunava kao odnos ukupne ocene osvojene na testu i cene fotoaparata.

Brendovi i trendovi

Canon je tokom čitave protekle decenije imao vrlo stabilnu poziciju broj jedan po prodaji na svetskom tržištu digitalnih fotoaparata, tako da ova kompanija nema razloga da se previše upušta u eksperimente. U svom konzervativizmu imaju sasvim dovoljno prostora da posmatraju šta će od noviteta koje drugi promovišu naići na pozitivan odjek kod kupaca, da bi onda ono što zaključe da ima smisla i sami prihvatili, i često usavršili. Canon je dugo oklevao sa nuđenjem "široke" optike, ali danas su se sa modelima Ixus 200 i 210 sa po 24 mm svrstali među lidere. Nekada su se isticali po brzini rada, dok danas Canon kompaktni modeli nisu šampioni u tom domenu, ali se ne može reći ni da su spori. Za poziciju koju Canon uživa na tržištu posebno je značajno to što ovaj brend važi za sigurnu kupovinu. Možda nijedan njihov model nešto naročito ne odskače, ali sa Canon-om je sigurno da nema podbačaja, i da ćete dobiti visok kvalitet snimaka, koji će zadovoljiti potrebe ciljne grupe određenog modela. Ujednačenost ponude i sposobnost da odgovore potrebama najšireg kruga korisnika je njihov vrlo jak adut.

Nekada prilično jaka i popularna među ljubiteljima jeftinih aparata koji traže punu manuelnu kontrolu, Canon-ova A familija je u poslednjih par godina načinila zaokret ka jednostavnim turističkim aparatima još niže cene i kvaliteta izrade. Ciljnu grupu nekadašnjih modela serije A-6xx Canon je preusmerio na SX ultrazum familiju, koja se u najnovijoj generaciji raslojila na kompaktne modele sa trocifrenim oznakama (SX120 IS, SX210 IS), i na modele pune veličine koji nose dvocifrene oznake (SX20IS). Tu je i G familija sa reprezentativnim G11, a beležimo i povratak S serije (S90) kao kompaktne varijante G familije. Između aktuelnih A modela danas nema neke bitnije razlike, ni u kvalitetu izrade, ni u mogućnostima, ni u ceni – svi su izrađeni od jeftine plastike i poseduju tek elementarne funkcije i pomalo neinspirativan raspon zuma.

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Fujifilm je na žalost slabo zastupljen na našem testu (tek sa tri modela) ali ovaj proizvođač već godinama igra vrlo zapaženu ulogu u svim segmentima tražišta fotoaparata, nudeći po pravilu dobar odnos performansi i cene. Fujifilm je još početkom decenije razvio sopstvenu SuperCCD tehnologiju za proizvodnju senzora koja beleži odlične rezultate kada je dinamika i odsustvo šuma u pitanju. Naročito su zapaženi njihovi stilizovani modeli iz F serije, koji su do sada gotovo uvek bili etalon svoje klase. Sadašnja generacija, oličena u modelu F70 EXR (sa novim EXR senzorom) ne odskače od konkurenata u meri kako je to bio slučaj sa prethodnicima, ali još uvek spada u sam vrh kada je kvalitet prikaza u pitanju. Deo tajne je i u činjenici da Fujifilm-ovi napredniji senzori najčešće imaju veću površinu od konkurentskih, tako da je i gustina zapisa na njima daleko povoljnija.

Fujifilm je poznat i po širokoj gami ultrazum modela, od kojih oni iz više klase nude jedinstven korisnički interfejs sa mehaničkom kontrolom zuma i komande koje su identične onima na DSLR aparatima, približavajući iskustvo korišćenja Fujifilm aparata DSLR klasi. Gustina zapisa na senzorima one umeju da budu čak duplo povoljnije nego kod konkurentskih modela, što se odražava na viši stepen detalja i niži nivo šuma. I Fujifilm se svojim jeftinim modelom Z33 WP priključio porodici proizvođača vodootpornih modela.

Nikon ponovo stiče pozicije na tržištu kompaktnih fotoaparata, a glavni adut su odličn performanse, visok kvalitet izrade i agresivna politika cena. Fokus se u domenu kompaktnih modela potpuno prebacio sa niskobudžetnih aparata L serije na stilizovanu S seriju, čijih je čak tri modela zahvaljujući ceni ispod 200 evra na ovom testu upalo u klasu jeftinih, ubedljivo dominirajući nad konkurencijom u klasi.

Ultrazum / prosumer ponuda Nikon-a ponovo je jaka, pre svega zahvaljujući modelima P serije. Njen najnoviji izdanak, P100, trenutno je najmoćniji ultrazum u ponudi, model koji ljubitelji ove kategorije koji traže maksimum manuelne kontrole teško da mogu da preskoče razmatrajući kandidate za svoj budući aparat. Na drugoj strani, L110 je dostojna konkurencija niskobudžetnim ultrazum modelima sa jednostavnim kontrolama. U svojoj gami modela Nikon danas ima i neke jedinstvene proizvode kao što je S1000pj, aparat sa ugrađenim projektorom, a ni modeli sa touch screen interfejsom za njih odavno nisu nepoznanica. Sve u svemu, aktuelno lice Nikon-a je izuzetno konkurentno i dopadljivo, nudeći ne samo izgled, već kvalitet i performanse.

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Olympus je u poslednjih godinu dana napravio "veliko spremanje" svojih modela, koji su sada unificirani u većoj meri nego što su ikada bili. Raspored kontrolnih tastera i korisnički interfejs za sve modele iz mju i SP serije je identičan, nudeći kod svih (izuzev kod Tough serije) rotirajući jog dial, što je omogućilo da se dalje svede broj tastera i da se korisnički interfejs učini jednostavnijim nego što je ikada ranije bio. Sam funkcijski meni je pomeren uz desnu ivicu ekrana, pa Olympus ima najpraktičniji korisnički interfejs. Ako tome dodamo činjenicu da je Olympus jedini brend koji standardno u svom izboru jezika interfejsa nudi i srpski (preveden je čak i vrlo detaljan interaktivni help sistem), prosečnom korisniku Olympus aparati deluju neodoljivo.

Druga stvar koju su svi modeli mju i SP serije dobili jeste zaseban video taster, a one koji razmišljaju o isplativosti memorijskih medija obradovaće vest da je Olympus konačno raskrstio sa xD formatom i sada svi modeli iz Olympus game primaju SD/SDHC kartice, dakle najdostupniji i najjeftiniji memorijski medij. Memorijske kartice vam uz Olympus možda neće ni biti potrebne, jer novi modeli po pravilu raspolažu sa 1 do 2 GB interne memorije, što će većini korisnika biti dovoljno za fotografisanje u JPG formatu. Jedino razočarenje je da su Olympus ultrazum aparati (SP) svedeni na jednostavan korisnički interfejs. Time se pažnja korisnika preusmerava na PEN modele kao novu, kvalitetnu alternativu za one sa ozbiljnijim kreativnim ambicijama.

Nova postava vodootporno-robusnih modela iz Tough familije okuplja čak tri modela, koji će sigurno zadovoljiti i one koji bi da prođu jeftinije nego ikada pri nabavci ove vrste aparata (Tough 3000), ali i da dobiju vrhunsku spravu sa kojom ne samo da možete da ronite do dubine od 10 metara, već vam ista u Exif podacima upisuje i dubinu na kojoj ste načinili snimak (Tough 8010). Tu je, naravno, i Tough 6020 kao zlatna sredina po svemu, uključujući i cenu.

Panasonic je brend koji je poslednjih godina, mahom zahvaljujući izvanrednoj Leica optici, priređivao pravu malu revoluciju u domenu kompaktnih fotoaparata, ali i brend čija distribucija u Srbiji ni približno ne reflektuje njegov aktuelni značaj na svetskom tržištu – možemo samo da se nadamo da će kompanija Panasonic u budućnosti tržište Srbije ozbiljnije shvatiti i da će zauzeti poziciju koju kvalitetom svojih proizvoda zaslužuje. Za ovaj test smo obezbedili samo tri modela ovog proizvođača, ali je i to bilo dovoljno da bismo se uverili da Panasonic ne gubi oštricu kada su inovacije u pitanju i da njihovi modeli predstavljaju malu tajnu dobrih poznavalaca digitalne fotografije.

Proizvodni program Panasonic-a karakteriše širok dijapazon modela u praktično svim segmentima – od niskobudžetnih, preko ultrakompaktnih (stilizovanih), pa sve do prosumer i ultrazum klase. Panasonic je otišao i korak dalje pa, u saradnji sa Olympus-om, lansirao Micro 4/3 format nerefleksnih aparata sa izmenjivom optikom, osvojivši njima jake pozicije na tržištu (na žalost, nijedan od ovih modela nije nam stigao na test).

Pretražite bazu aktuelnih modela sa detaljnim tabelama karakteristika

Samsung je značajno ime na tržištu digitalnih fotoaparata, iako je to najmlađi brend u ovom društvu. Koreanci su od samog početka bili svesni da se jedino inovacijama, kvalitetom i atraktivnim dizajnom mogu nametnuti, tako da iza sebe već imaju zavidan spisak realizovanih ideja: oni su prvi krenuli sa korisničkim intefejsom rešenim preko ekrana osetljivih na dodir, prvi su eksperimentisali sa većom količinom interne memorije i integracijom fotoaparata i multimedijalnog plejera, prvi su došli do zaključka da je WiFi konektivnost za fotoaparat vrlo korisna opcija, a nisu se ustručavali ni da sa svojim nemačkim partnerom u proizvodnji optike pomeraju granice kada je raspon zuma ili širina ugla u pitanju, idući na tom polju pod ruku s Panasonic-om. Pomogli su mnogima da shvate da je čak i kod jeftinijih modela poželjno korišćenje fino obrađenog metala umesto plastike. Samsung je na ovom testu zastupljen samo jednim modelom, ali može se slobodno reći – jedan, ali vredan! NX10 je njihova interpretacija ideje nerefleksnog prosumer aparata s izmenjivom optikom, gde su inženjeri ponovo pokazali lucidnost i smisao za funkcionalno i praktično.

Sony je ozbiljno ime iz domena potrošačke elekronike koje poslednjih godina igra zapaženu ulogu i na tržištu digitalnih fotoaparata. Njihova uloga je porasla kada su kupovinom Minolte ušli i na DSLR tržište, ali je proizvodni program je veoma širok i obuhvata sve kategorije – od niskobudžetnih, turističkih modela, preko stilizovanih (aparati sa većom količinom interne memorije i touch screen korisničkim interfejsom ni njima nisu strani), pa sve do ultrazum kategorije. Nama je na test stigao TX1, predstavnik Sony programa stilizovanih aparata sa touch interfejsom i klizećim poklopcem objektiva integrisanog u telo aparata, kao i H55, Sony-jev najnoviji adut na polju kompaktnih ultrazum modela.

Niskobudžetni aparati

U kategoriju jeftinih fotoaparata svrstali smo sve što košta ispod 200 evra. Tako se dogodilo da jedan Canon Ixus i čak tri modela Nikon S serije, iako po nomenklaturi spadaju u višu klasu stilizovanih aparata, "skliznu" u ovu kategoriju.

Stilizovani aparati

Kod stilizovanih fotoaparata ujednačenost konkurenata je najveća, pa o nagradama odlučuju nijanse. Canon-ovi Ixus modeli i Olympus-ovi mju vodili su pravu rovovsku bitku za prestiž, da bi na kraju raspodela nagrada bila 3:1 u korist Olympus-a. Doduše, ona najvrednija nagrada za vrhunski kvalitet, otišla je Canon-ov tabor, i to modelu koji u Canon-u smatraju za "odlazeći", Ixus 200.

Kompaktni ultrazum modeli

Klasa se iskristalisala ove godine i definisana je prevashodno dimenzijama – modeli koji konkurišu da se u njoj nađu moraju lako da staju i u manji džep, odnosno da nisu mnogo većeg gabarita od prosečnog aparata iz kategorije stilizovanih. Neki su, doduše, na granici da se mogu uvrstiti u ovu klasu (pre svega Canon-ovi modeli).

Ultrazum kategorija

Klasične ultrazum aparate smo na ovom testu po prvi put u potpunosti odvojili od prosumer/ultrazum kategorije, pre svega zato što ove godine dolazi do snažnije diferencijacije i formiranja kategorije kabastih modela jakog zuma bez mogućnosti manuelne kontrole, koje bi bilo teško porediti sa naprednijim aparatima bilo po opcijama ili ceni, a s druge strane dotični modeli zbog svojih dimenzija ne ispunjavaju uslov da ih uporedimo sa kompaktnom ultrazum klasom.

Prosumer / ultrazum modeli

Na kraju ovog pregleda stigli smo i do najuzbudljivijeg dela priče o digitalnim fotoaparatima, do kategorije koja treba da nam ponudi odgovor na pitanje – u kom smeru će se kretati prosumer tržište u budućnosti i da li će DSLR tehnologija kao neizbežan korak u stremljenju ka kvalitetu i performansama dobiti alternativu?

U ovoj kategoriji pokušali smo da pomešamo dva tehnološki raznorodna koncepta koji pretenduju ka ostvarenju istog rezultata, odnosno zadovoljanju iste ciljne grupe korisnika – onih koji traže više od onoga što može da im pruži većina kompaktnih aparata, a ipak ne žele gabarit DSLR-a. To mogu biti profesionalci kojima treba sekundarni aparat kompaktnih dimenzija ili ambiciozni amateri. Jedna kategorija su tradicionalni kompaktni aparati koji obaranjem rezolucije pokušavaju da ostvare boljitak po pitanju šuma i detalja (Canon G11, Nikon P100), a druga su nerefleksni aparati sa izmenjivom optikom, koji u kompaktnim dimenzijama nude senzore istih veličina kao što su oni koje nalazimo u DSLR modelima. Šta će preovladati?

Čak ni najbolji kompaktni modeli (a G11 je etalon kada se radi o kvalitetu izrade, korisničkom interfejsu i komandama, procesiranju, kvalitetu slike u okviru kompaktne klase) ne mogu ravnopravno da se nose sa novom kategorijom ni po kvalitetu slike ni po performansama. Ovo će vrlo verovatno značiti brzi kraj prosumer kategorije i upućuje na ispravnost Olympus-ove orijentacije na PEN modele.

Pomalo iznenađujuće, svetla pozornice je "oteo" Samsung NX10, model koji oblikom tela podeća na DSLR, ali u manjem i lakšem pakovanju…

Uzbudljivo leto će prilično radikalno redefinisati međuprostor između kompaktnih aparata i DSLR klase. Verujemo da će prosumer / ultrazoom otkinuti solidan deo "kolača" DSLR kategorije, možda čak i potpuno ugasiti niskobudžetnu DSLR klasu kao takvu. Spektakularne pomake je u ovako zreloj tehnologiji teško očekivati, ali fotoaparati su ove godine nesumnjivo napredovali – nećete se pokajati ako pred odmor kupite neki od njih.

PC Press

Iako nemamo mnogo razloga da se toga plašimo, sigurno se svako od nas barem jednom zapitao – šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Najradoznaliji je, izgleda, bio Witold Fraczek, zaposleni u kompaniji ESRI. On je iskoristio ArcGIS, softver kompanije u kojoj radi, kako bi kreirao virtuelnu planetu Zemlju, ali onakvu kakva bi ona bila kada centrifugalna sila ne bi postojala.

Naime, brzina kojom se Zemlja sada okreće, iznosi 1667 km/h. U tom okretanju, Zemlja povlači vodu prema ekvatoru, stvarajući na taj način neugledna elipsoidna udubljenja u kojima se nalaze okeani.

Fraczek se pozabavio scenarijom brzog prestanka okretanja naše planete. Kada bi se ovo zaista dogodilo, okeani bi se vratili na polove, povlačeći za sobom sve severno od Čikaga i južno od Buenos Airesa. Na sredini planete, na mestu Altlantskog okeana i Pacifika, našao bi se jedan megakontinent, ali u obliku džinovske doline.

Autor studije se, međutim, nije pozabavio ostalim, značajnijim posledicama ostvarenja ovog scenarija. Šta bi bilo sa temperaturom, smenom dana i noći, biljkama, ljudima… Prema Earth Science studiji, veći deo površine Zemlje bi i dalje povremeno dobijao svestlost Sunca. Dan bi trajao kao godina (bukvalno), a različiti delovi Zemlje bi provodili po 3 meseca u stalnom mraku, ali bi preostalih 9 meseci dobijali nešto svetlosti. Biljke i životinje koje su u stanju da prežive tri meseca bez svetlosti ne bi bile naročito pogođene, a ljudi bi verovatno preživeli i razvili odgovarajuća tehnološka pomagala i metode koja bi im omogućila da opstanu u novim uslovima.

Važno je napomenuti i to, da okretanje zemlje oko sopstvene ose nema baš nikakve veze sa gravitacijom, pa tako ne postoji ni opasnost da “otpadnemo” sa Zemlje ako bi ona, nekim čudom prestala da se okreće.

Nauka ne bi bila nauka, ukoliko ne bi postojao i alternativni scenario. Prema njemu, ako bi Zemlja prestala da se okreće, većina ljudi ne bi preživela. Ipak, najveće šanse imaju oni koji su bliže polovima, s obzirom na to da je kretanje u tom delu i sada najsporije. Jer, zajedno sa planetom kreće se sve na njoj, a kada bi odjednom Zemlja stala, to ne znači da bi i sve ostalo stalo. Naprotiv, sve što se nalazi na njenoj površini bilo bi gotovo katapultirano brzinom kretanja Zemlje na datom mestu. Voda bi takođe nastavila da se kreće i zbrisala sve pred sobom. Sve u svemu, bila bi to jedna katastrofalna slika.

Scenarija i mišljenja ima još mnogo, ali razloga za strah veoma malo. Šanse da Zemlja prestane da se okreće u narednih nekoliko miliona godina su ravne nuli ili, kako je pobornik jedne od studija izjavio, “ravne šansama da Klinton bude ponovo izabran za predsednika” .

Neki proizvodi ostaju na tržištu dugo, po nekoliko godina ali i decenija (Rolls Royce)…Potrošači ih toliko zavole da proizvođači moraju da izbacuju nove verzije kako bi ostali moderni. Ali, neki gedžeti prožive “život leptira”, posle nekoliko meseci bivaju povučeni iz prodaje, iako su možda mogli da prođu drugačije. Razlog je ili loše postavljena marketinška kampanja, ili nefunkcionalnost, čak nebezbedno rukovanje. Uglavnom, donosili su suviše malo novca i morali su biti odstranjeni. Šta da se radi – takvi su zakoni tržišta. Mi ćemo ovim gedžetima bar malo produžiti život, taman koliko vama treba da pročitate članak o 10 najkratkotrajnijih gedžeta IT sveta:

1.  

Naziv: Modo
Životni vek: Avgust 2000.-oktobar 2000.
Cena: 107$
Slogan pod kojim je prodavan: Prvi uređaj za društveno umrežavanje
Zašto je propao: Modo je bio neka vrsta pejdžera koja je korisnika obaveštavala o restoranima, biskopima, vremenu i sl. servisnim informacijama. Uprkos jakoj marketinškoj kampanji u LA, Nju Jorku i San Francisku, spravica se jako loše prodavala, pa je brže-bolje povučena iz prodaje.   
 

2.

Naziv: 3Com Ergo Audrey
Životni vek: Oktobar 2000.-jun 2001
Cena: 500$
Slogan pod kojim je prodavan:Lajfstajl organizator
Zašto je propao: Iako je nazvan po Odri Hepbern (navodno zbog elegancije), ipak nije doživeo njenu popularnost – daleko od toga. Teško se koristio, bila mu je potrebna Eternet dial-up konekcija… Bilo kako bilo – sad je samo sećanje.

3.

Naziv: Apple Power Mac G4 Cube
Životni vek: Jul 2000.-jul 2001
Cena: 1600$
Slogan pod kojim je prodavan:Future of the Power Mac (ironično zar ne?)
Zašto je propao: Izgleda da je cena ubila ovog lepotana. Možda i slaba grafička karta i manjak RAM memorije. Iako je ovo bio omiljeni proizvod čika Steve Jobs-a. jedva da je opstao kroz sva 4 godišnja doba.

4.

Naziv: Microsoft KIN 1 i 2
Životni vek: Maj 2010.-jun 2010
Cena: 150-200$
Slogan pod kojim je prodavan: Ultimate social media smartphone
Zašto je propao: Navodno, u Microsoftu kažu da su odlučili da se fokusiraju na Windows 7 mobilni softver, te ga zato povukoše (mada još poneki primerak se može naći u prodaji u Americi). Izgleda da su mnogo hteli, mnogo započeli…

5.

Naziv: Gizmondo
Životni vek: Mart 2005.-februar 2006.
Cena: 400$
Slogan pod kojim je prodavan: Najmoćniji portabl gejming sistem (aha!)
Zašto je propao: Jedan od glavnih menadžera i osnivača kompanije je bio umešan u organizovani kriminal i zatvoren. Posle toga, uspeli su da izdaju samo 8 od planiranih 16 igrica, ali je cela stvar vrlo brzo propala.

6.

Naziv: Motorola Rokr E1
Životni vek: Septembar 2005.-Septembar 2006.
Cena: 250$
Slogan pod kojim je prodavan: Prvi mobilni telefon integrisan sa Apple I Tunes
Zašto je propao: Loš interfejs, manjak USB konekcije, malo memorije koja je dozvljavala samo 100 pesama… Konačno, povučen je iz prodaje a Apple-ovci su se okrenili razvoju Ipod Nano-a i IPhone-a.

7.

Naziv: HD DVD
Životni vek: Mart 2006.-Jun 2008.
Cena:500$ (plejer), $29.99—$39.99 (DVD)
Slogan pod kojim je prodavan: Successor to the DVD
Zašto je propao: HD DVD je ipak, prilično dugo trajao, preko 2 godine. Čak je neko vreme vodio u trci sa Blu-ray uređajima, ali sve dok oni nisu dobili podršku giganata kao što su Disney i Sony. Takođe, plejeri su bili preskupi, maloprodaja je bila loše pokrivena i to je bilo to – pa pa HD DVD!

8.

Naziv: Microsoft Smart Display
Životni vek:Mart 2002—decembar 2003.
Cena:900$
Slogan pod kojim je prodavan: Prvi Tablet PC
Zašto je propao:Proizvod je bio pun grešaka i bagova, koje tržište jednostavno nije moglo da trpi. Počivaj u miru Smart Display…

9.

Naziv: Palm Foleo
Životni vek:Maj 2007—septembar 2007.
Cena:500$
Slogan pod kojim je prodavan: Laptop za vaš smartfon
Zašto je propao: Foleo je trebalo da olakša upotrebu samog Palm telefona – primanje i slanje mailova, opcije za organizaciju kalendara, podsetnik – sve ono što je već radilo na Palm-u. Ali, stručnjaci su ga proglasili nefunkcionalnim i Foleo nije uspeo da proslavi ni prvi rođendan.

10.

Naziv: Data Play Diskovi
Životni vek:Mart 2001-oktobar 2002
Cena: 10$
Slogan pod kojim su prodavani: CD zamena
Zašto su propali: Ipak su CD-ovi bili jeftiniji.Pored toga, da biste na Data Play diskove mogli da snimate, morali ste da se bakćete sa nekakvim otključavanjem – potpuno nekomforno. To je sve dovelo do toga da se slabo prodaju i ne donose zaradu. Kompanija je bankrotirala, a Data Play diskovi otišli u istoriju.

Izvor: www.complex.com

Beograđani i njihovi gosti , imaće priliku da od 10.jula do 10.avgusta u novootvorenoj prodavnici DESK Computers-a, u samom centru grada, na Platou kod Filozofskog fakulteta, saznaju sve o najpopularnijem Microsoft proizvodu- Office 2010. Tamo će ih čekati ih DESK računar sa instaliranom najkompletnijom verzijom softvera, pripremljen za testiranje i dostupan svim zainteresovanim posetiocima. Za sva pitanja biće im na raspolaganju obučeno osoblje, kao i detaljne brošure.
Microsoft Office 2010 je zadržao prepoznatljiv, jednostavan i dopadljiv interfejs, pritom je obogaćen novim funkcionalnostima, koje povećavaju efikasnost i produktivnost korisnika. Ovo softversko rešenje pruža najbolje korisničko iskustvo u radu sa PC računarima, telefonima i Internet pretraživačima.
DESK Computers je sa svojim partnerima -Microsoft kancelarijom iz Beograda i kompanijom Direct Link , obezbedio specijalne uslove za kupovinu računara sa instaliranim Office-om u svim DESK maloprodajnim objektima. U zavisnosti od izbora izdanja može se uštedeti i do 60€. Niže cene očekuju i kupce Office 2010 retail paketa. Osim povoljnosti u pogledu cena, sve kupce očekuje i Microsoft poklon paket, kao i vaučer sa 25% popusta na Deskov distributivni program (Ifrogz, Razer, Roccat, Vivanco, Speed Link, Cooler Master, Media-Tech, Revoltec)*.

Prilikom kupovine DESK računara, plaćanje se može realizovati putem subvencionisanih kredita Vlade Republike Srbije, na 36 meseci, po veoma povoljnim uslovima, kao i odloženo plaćanje čekovima građana na 3 ili 6 meseci bez kamate.
*popust važi do kraja avgusta i ne važi za robu koja je na akciji

Izvor: Microsoft, Desk

Još jedno iznenađenje za pretplatnike PC Press-a!

Svi pretplatnici koji tokom jula uplate godišnju pretplatu na časopis PC PRESS po redovnoj ceni od 3.570 dinara dobiće vredan poklon, bežični telefon Siemens Gigaset AS180.

Kako: Da biste se pretplatili na PC Press, dovoljno je da popunite formular strani www.pcpress.info/pretplata  i automatski na svom ekranu dobijate uplatnicu (za privatna lica) ili predračun (za pravna lica). Uplatom u iznosu od 3.570 dinara stičete pravo na godišnju pretplatu na časopis PC Press i telefon Siemens Gigaset AS180. Za pretplatnike iz inostranstva važe redovne cene za inostranstvo. Možete nas pozvati i na broj 011/276-55-33 i direktno naručiti svoje pretplatničke primerke i poklon. Vrednost poklona je 2.900 dinara.

Za koga: Akcija je namenjena novim pretplatnicima, ali i postojećim – bitno je samo da pretplatu obnovite u toku jula meseca.

Zašto:  Želimo da vas nagradimo za poverenje koje nam ukazujete, želimo da sledećih godinu dana uživate u našim tekstovima i da nam pomognete da postanemo još bolji!

Do kada:  Akcija traje tokom meseca jula, zaključno sa 31. julom 2010. godine.

Budite spremni za predstojeće turbulencije na tržištu fiksne telefonije, nove operatere i usluge. Nabavite još jedan fiksni telefon, a istovremeno pratite tehnološke inovacije uz PC Press.

Satelitska navigacija je za većinu vozača postala svakodnevna alatka, ali je tražnja za GPS uređajima sve veća – nove generacije donose veću preciznost i dodatne usluge, a outdoor navigacija doživljava pravi bum zahvaljujući integraciji vektorskih i rasterskih mapa. Pogledajmo šta se sve nudi i ima li promena odnosa među brendovima — Aleksandar Veljković

Najčešće se pod pojmom navigacije podrazumeva navigacija u automobilu na asfaltu, jer uređaji namenjeni upravo takvom pronalaženju puta od tačke A do tačke B čine preko 80% prodaje GPS-ova u svetu. Ali, GPS kao sistem za orijentaciju ima i druge primene, tako da ćemo u ovom pregledu pokušati da se dotaknemo i potreba onih manje zastupljenih ciljnih grupa, u želji da presek koji vam dajemo bude kompletniji.

PC Press

Neki to vole Full HD

Bojan Stanojević i Voja Gašić

Beleženje važnih (i ostalih) događaja u životu fotografijom već je gotovo obavezno, a sve češće se snima i video… makar fotoaparatom. No ako ste pravi ljubitelj pokretnih slika, ništa ne može da zameni Full HD kamkorder – isprobali smo četrnaest modela renomiranih proizvođača.

Najbolji multimedijalni plejer? Neka bude računar

Voja Gašić i Bojan Stanojević

Ako čitate prikaze multimedijalnih plejera, videćete da mnogi od njih pate od problema sa podrškom našim slovima, novim verzijama kodeka ili im nedostaje neka praktična mogućnost. Umesto plejera koristite računar i neće biti problema! Osmislili smo konfiguraciju za dnevnu sobu…

Mali korak za InDesign, veliki za DTP

Bojan Stojanović

InDesign je došao u fazu kada ne mora da grabi krupnim koracima napred. Protekle decenije grafička industrija se promenila, a Adobe je postavio nove standarde. Zato je InDesign CS5 sastavljen od prethodnog uspeha i nekolicine novih, ali vrednih poboljšanja.

Beskompromisni HP alati

Voja Gašić

Vrhunski majstori koriste i vrhunske alate. HP radne stanice pravljene su upravo za najproduktivnije i najkreativnije – isprobali smo desktop stanicu Z-800 i mobilnu radnu stanicu Elitebook 8740w.

Blu-ray za plitak i dubok džep

Branislav Bubanja

HD televizori, bez kojih nema gledanja filmova u visokoj definiciji, sve su prisutniji u našim domovima. Sledeći korak je nabavka plejera koji može da reprodukuje takve filmove – predstavljamo jeftini Samsung BD-C5300 i model iz više klase, Pioneer BDP-LX52.

Mestimično oblačno

Dragan Grbić

Microsoft se priključio trci u razvoju online aplikacija za rad sa dokumentima i pritom ne krije ambicije da preuzme primat na tom polju. Pogledajmo kako izgleda i kako radi Office u oblaku.

Otvoren za saradnju

Đorđe Grujić

Posle ArchiCAD-a 13, jesenjeg modela za 2009, Graphisoft se vraća na jednogodišnji ritam isporuke novih verzija. U junu smo dočekali ArchiCAD 14, program čiji je glavni adut – saradnja.

Orion: Novi put do telefona

Dejan Ristanović

Početkom juna novi domaći operater fiksne telefonije, Orion Telekom, predstavio je svoju ponudu i počeo sa radom. Kako izgleda bežično fiksno telefoniranje i kakav ga Internet prati?

Hardver

Toshiba varijacije

Branko Nikitović

Multimedija u vazduhu

Jovan Marić

Kućni video nadzor

Mladen Mijatović

HTC Wildfire

Marko Savković

Asoni IP kamere

Dejan Ristanović

Review

Dva nova ProBook-a

Bojan Stanojević

Lenovo IdeaPad Y560: 3D u pokretu 58

Bojan Stanojević

Yamaha YSP-5100: Zvučni projektor

Aleksandar Veljković

PC PIX

Sony NEX-5

Aleksandar Veljković

Softver

iOS: Operativni sistem za iPhone 4

Branko Nikitović

GFI EventsManager

Aleksandar Rakić

Intel VTune: Paralelni svet

Zoran Pavlović

Softver za Android

Marko Savković

Rubrike

Novi život dobrog starog Wi-Fi-a

Linux – loš brend?

Access bajtovi

Windows 7 bajtovi

Office bajtovi

Odabrani bajtovi

Vedra strana

Ovo je još jedna “mrtva trka” u kojoj se o pobedniku i dalje raspravlja. Postoji više kandidata koja bi mogla poneti titulu “prvog laptopa” a koji od njih tu titulu i zaslužuje – procenite sami.

  
Grid Compass je možda najbliži onome što bismo mogli nazvati prvim laptopom. Dizajnirao ga je 1979. William Moggridge. Imao je 340 Kb memorije, magnezijumsko kućište i crno-zeleni monohromatski ekran. Prvi model je proizveden 1982. i bio je veoma skup – oko 5000 funti.

Osborne 1 – Jedan od kandidata za prvi pravi notebook računar. Mogao je da se sklopi zarad zaštite, bio je prenosiv, čak je imao i bateriju (opcionalno). Ekran je bio 5” i mogao je da podnese samo 52 karaktera u jednom redu teksta (današnji ekrani mogu i do 4-5 puta više od toga). Ekran je bio tako mali, jer su ekrani osamdesetih bili mnogo teži, pa je veći ekran podrazumevao mnogo veću težinu samog uređaja. Cena ovog prenosivog računara je bila oko 1500-1800$ u zavisnosti od instaliranog softvera. Skuplja verzija je podrazumevala CP/M System, CP/M Utility, SuperCalc,spreadsheet application , WordStar sa aplikacijom MailMerge, Microsoft MBASIC,Digital Research CBASIC. Osborne je vrlo brzo dostigao veliki uspeh sa oko 11.000 prodatih uređaja za 8 meseci. Nažalost, izgleda da menadžment nije umeo da iskoristi početnu prednost pa je kompanija bankrotirala 1983. godine, ubrzo pošto je predstavila dva nova proizvoda – Osborne Executive i Osborn II Executive laptopove.

Kyotronics 85 takođe se smatra  jednim od prvih notebook-a. Proizveden je u japanskoj firmi Kyocera (Kyoto Ceramics). Nikada nije postao popularan u svetu, uprkos svom revolucionarnom izgledu, za 1983. godinu. Kako to obično biva, 3 velike kompjuterske firme su primetile ovaj mali IT dragulj i licencirale ga pa smo tako dobili modele NEC PC-8201, Tandy Model 100  i Olivetti M10. Svaki od ovih brendova je dodao još po nešto na osnovni model – kursorske strelice na NEC-u, tilt na Olivetti-ju, ali hardverska struktura je bila identična: 8085 CPU, 8 na 32 KB RAM-a, velika tastature 8-line x 40-character LCD ekran.

Gavilanje bio možda najnaprednija varijanta notebook-a jer je pored ekrana, u sebi imao integrisan i štampač. I on je proizveden 1983. godine. Posedovao je sopstveni operativni sistem GOS, ali je radio i na MS DOS-u. Koštao je oko 5000 dolara sa sve štampačem. Iako je bio veoma atraktivan, vrlo brzo je izgubio bitku sa konkurencijom koja je tih godina bila veoma jaka, pa je firma propala.

Pored navedenih modela vredi pomenuti i još neke pionire kao što su: Acorn, Commodore LCD, HP 110, Epson HX20 … koji su u velikoj meri doprineli da laptop računari postanu ovakvi kakvi su danas.

Izvor: www.oldcomputers.com , Wikipedia