Skoro 5 od 6 ljudi širom sveta, veruju da je pristup Internetu osnovno ljudsko pravo, saznajemo od BBC-ja.

Istraživanje obavljeno na uzorku od 27.000 odraslih ljudi iz 26 zemalja pokazalo je iznenađujuće rezultate. Finska i Estonija su pristup Internetu već uvrstile među osnovna prava za svoje građane.

Osim toga, i međunarodne institucuje, kakva je UN, zalažu se za to da se pristup Internetu obezbedi u svim delovima sveta.

“Pravo na komunikaciju se ne može ignorisati.”, kaže Dr Hamadoun Toure, generalni sekretar Internacionalne Telekomunikacione Unije (ITU). “A Internet je najmoćnije sredstvo komunikacije ikada osmišljeno. Vlada ga mora posmatrati jednako kao puteve ili vodu. Internet bi trebalo da bude deo osnovne infrastrukture.”

S druge strane, prema istraživanju GlobeScan-a, postoje podeljeni stavovi o tome koliko bi država uopšte trebalo da se meša u ovo pitanje.

Korisnici Interneta iz Južne Koreje i Nigerije izričito se protivi mešanju države u pitanja koja se tiču Interneta, dok većina evropljana i kineza misli suprotno. Interesantno je da stanovnici Turske, više nego ostali evropljani, Internet smatraju fundamentalnim ljudskim pravom. Ipak, sa 96% stanovnika koji Internet smatraju osnovnim pravom, Južna Koreja zauzima prvo mesto po broju ljudi sa ovakvim razmišljanjem.

Istraživanje je otkrilo i da Internet postaje vitalni deo ljudskih života i to među svim nacijama. U Japanu, Meksiku i Indiji, tri četvrtine stanovništva kaže kako ne mogu da zamisle život bez ove globalne mreže.

Izvor: BBC

Proboj tablet računara, koji poseduju funkcije prenosnog računara i smartphone-a, mogao bi da obeleži tehnološko tržište u 2010. godini. Smatra se da će ovi prenosni računari sa pristupom internetu ponuditi dobru ravnotežu oblika i funkcije, pa da će se u narednih godinu dana prodati desetine miliona tih uređaja, ističe najnovije istraživanje konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte Trendovi u tehnologiji u 2010. Deveto godišnje Deloitte-ovo istraživanje nastalo je na osnovu  spoznaja dobijenih u razgovorima sa klijentima, analitičarima i Deloitte-ovim stručnjacima za telekomunikacije, medije i tehnologiju. U istraživanje je bilo uključeno više od 7000 stručnjaka širom sveta.

U 2010. godini mnoge poslovne odluke o kupovini tehnološke opreme i uređaja mogle bi se više zasnivati i na zahtevima pojedinačnih zaposlenih nego odlukama koje donose klasični IT sektori. Ozbiljniju ulogu bi mogli da dobiju takozvani “tanki” računari terminalskog tipa, odnosno računari i programi koji se u velikoj meri oslanjaju na na drugi jači računar (server). Već ove godine oko milion korisnika preći će na ovakve računare, pri čemu će na pojedine servere biti priključeni desetine hiljada korisnika. Prema Deloitte-ovim predviđanjima, u narednih pet godina čak 10 odsto računara u kompanijama mogli bi biti upravo tog tipa jer osim direktne uštede na ceni uređaja i licenci za programe, smanjuju i troškove IT podrške i održavanja.

Rast popularnosti tablet računara mogao bi da sputa dalji rast relativno novog tržišta e-čitača. Naime, svaki milion prodatih tablet računara mogao bi da znači i odgovarajući pad prodaje e-čitača. Smatra se da će prodaja tablet računara dostići u 2010. desetine miliona primeraka. Ovi uređaji imaju određenih prednosti pred pametnim telefonima, koji su isuviše mali za gledanje video sadržaja ili kvalitetno surfovanje internetom, ali i laptopima i netbook-ovima, koji su teži i skuplji od tablet računara. Već početkom ove godine veliki igrači kao što su Apple, Microsoft i Hewlett-Packard započinju sa lansiranjem novih uređaja. Ipak, očekuje se da će tablet računare prilagođene potrebama pojedinačnog korisnika na tržište plasirati i nove kompanije, zatim neki od postojećih proizvođača telefona, ali i razni manji proizvođači koji koriste open-source operativne sisteme. Budući da su tablet računari dizajnirani za bežično spajanje putem WiFi-ja, bežični operateri će verovatno pokušati da pridobiju što više korisnika za svoju tehnologiju.

Deloitte d.o.o.

Moderna nauka o mozgu nalazi se na pragu dešifrovanja mehanizama mišljenja, što je samo do pre desetak godina važilo za naučnu fantastiku.
Naučnici su dokazali da je moguće registrovati misli čoveka i životinja i mislima upravljati aparatima i kompjuterima, što je, kako ističu, tek jedno od prvih otkrića koji će dovesti do razotkrivanja tajni mozga.
U SAD je, na primer, već razradjen i odobren uredjaj – interfejs izmedju mozga i aparata koji omogućuje prenošenje informacije neposredno od mozga čoveka do elektronskih uredjaja. Sistemi u interfejsima mozak-mašina hvataju signale o namerama čoveka i dekodiraju ih u trajektorijum kretanja veštačkih udova, na primer.
Interfejs mozak-mašina omogućava nepokretnom pacijentu da upravlja uredjajima – kolicima ili protezama. Taj aparat je već dobio sertifikat i u ovoj godini je planirana njegova masovna proizvodnja.

Neurotehnologije, koje su zasnovane na sposobnostima ljudskog mozga, uspešno će se koristiti i u oblasti masovnih komunikacija.
Trenutno sedam američkih univerziteta razradjuje takav metod, kao što je sintetička telepatija. Suština tog projekta je razrada uredjaja koji prikupljaju signale iz mozga čoveka i dekodiraju ih kako bi se zatim mogli preneti na aparate – telefon, smartfon ili "džepni" kompjuter, bez obzira na udaljenost čoveka od tih uredjaja.
Japanska kompanija "Honda", koja se bavi robotima, već obavlja eksperimente s interfejsima mozak-mašinama. Čovek, koji stoji u magnetnom polju, na primer, podigne ruku. On misli o tome i svoju misao "šalje" robotu pored sebe. Robot "hvata" taj signal i ponavlja isti pokret – podiže mehaničku ruku.
Bitan nedostatak takvog uredjaja je njegova veličina, s obzirom da je to ogroman metalni sanduk koji fiksira misli čoveka i prenosi ih robotu uz pomoć magnetno-rezonansne tomografije. Stručnjaci "Honde" obećavaju da će u uspeti da stvore portabl interfejs mozak-mašinu koja će biti veličine šlema.

Izvor: Tanjug

Sve brži razvoj informacionih tehnologija dovodi do smanjenih potreba za ljudskim resursima u svim oblastima poslovanja. Stručnjaci iz Investopedije i Yahoo-a su ovu pojavu istražili i s tim u skladu izdvojili 8 najkritičnijih zanimanja. Evo o kojim je profesijama reč:

1. Radnici na šalteru banke – zbog sve bržeg razvoja elektronskog bankarstva

2. Arhivar kancelarijskih dokumenata – softver je dovoljno pametan da sve uradi sam.

3. Radnici u telefonskoj centrali – kako svi mi više volimo da kažemo reč ili dve operateru više nego da pritisnemo 1 za cenovnik, 2 za informaciju o tome koliko smo dužni itd, verujemo da će kod nas institucija “Mice operaterke” još neko vreme opstajati.

4. Sorteri papirne pošte – sve brže usavršavanje mašina koje će sortirati poštu na osnovu bar-kodova i IR senzora.

5. Razvijanje fotografija – ovome se ni najmanje ne radujemo, jer osećaj požutele, stare fotografije u ruci teško da bilo šta može zameniti.

6. Radnici u turističkim agencijama – ovo zbog sve većeg premeštanja ovih usluga na Internet odakle se vrlo jednostavno može odabrati, rezervisati i platiti put.

7. Prodavci satova – stručnjaci tvrde da ćemo, zbog sve veće ugradnje satova u mnoge naprave, ove spravice kupovati samo kao ukras i nakit.

8. Video klubovi – sve se brže usluge iznajmljivanja filmova prebacuju na Internet (ako ih uopšte neko iznajmljuje zbog sveprisutne piraterije)

Ukoliko se bavite nekom od ovih profesija, molimo vas da ne napuštate svoj zanat, ali da ipak pronađete i (kao rezervnu varijantu) čuvate i neku drugu opciju – za svaki slučaj.

Izvor: Investopedia

Na konferenciji za novinare koju je povodom Evropskog dana bezbednosti dece na Internetu organizovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije, predstavljeni su dosadašnji rezultati nacionalne kampanje za bezbednost dece na Internetu „Klikni bezbedno“, kao i planirane aktivnosti za 2010. godinu. Na konferenciji su govorili Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija, Ćel Morten Jonsen, generalni direktor Telenor-a, Aleksandar Šperl, generalni direktor Vip-a i Sava Radulović, zamenik beogradskog višeg tužioca iz tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Dan bezbednosti na Internetu (Safe Internet Day) je ustanovljen 2004. godine na inicijativu Evropske unije koja promoviše bezbednu upotrebu Interneta i mobilnih telefona kod dece i mladih. Od tada se svakog februara kroz seriju događaja i aktivnosti u celom svetu ukazuje na značaj zaštite dece na Internetu. Ovogodišnji slogan globalne kampanje je „Razmisli pre nego što postaviš“ (Think before you post).
Nakon istraživanja koje je Ministarstvo sprovelo krajem prošle godine, u toku kojeg je došlo do podataka da je sve više dece u Srbiji koja su na neki način bila ugrožena na Internetu, Ministarstvo za telekomunikacija i informaciono društvo Republike Srbije nastavlja kampanju „Klikni bezbedno“ i u 2010. godini. U okviru kampanje, Ministarstvo će sprovesti edukacije psihologa, pedagoga i saveta roditelja na temu bezbedne upotrebe Interneta, kako bi oni te informacije mogli preneti nastavnicima u školama i roditeljima. Ministarka Matić je najavila da će edukacije početi od 1. marta, najpre u osnovnim školama u Beogradu (uz podršku opštine Stari Grad koja je za ovu akciju ustupila svoje prostorije), a zatim i u celoj Srbiji. Podršku projektu su dali i Ministarstvo prosvete i Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, čiji će predstavnici biti predavači.
U On-lajn istraživanju o bezbednosti dece na Internetu koje je sprovelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo u periodu od 20. decembra prošle, do 20. januara ove godine među roditeljima dece do 18 godine, pokazalo je da je najveći broj roditelja svestan da njihova deca koriste Internet i kada oni nisu kod kuće, da većina dece koristi Internet više od dva sata dnevno, kao i da roditelji deci omogućavaju pristup Internetu kao nagadru za završene domaće zadatke. Najveći broj roditelja smatra da pristup Internetu ne može da naškodi deci.
Oko 30% ispitanika ima bar jedno negativno iskustvo stečeno na Internetu, ili poznaju osobu koja je na ovaj način doživela neprijatnost, a više od 40% ispitanika je zabrinuto zbog mogućnosti lažnog predstavljanja sagovornika na Internetu. U delu istraživanja sprovedenom među mlađima od 18 godina, zaključeno je da većina ispitanika ima jednostavan pristup računaru kod kuće, više od 90% njih ima profil na Facebook-u, više od 60% ispitanika ima među prijateljima ljude koje ne poznaje i četovalo je sa nepoznatim osobama, dok je 35% njih razmenjivalo fotografije.
Poruka deci je jednostavna – istražujte svet Interneta i koristite sve njegove prednosti, ali budite uvek na oprezu i posavetujte se s roditeljima, nastavnicima, pa i sa drugarima, uvek kada naiđete na nešto sumnjivo.
Poruka roditeljima – raspitajte se o svim opasnostima, ali nemojte deci ograničavati slobodu. Važno je da uspostavite jasnu i iskrenu komunikaciju sa decom oko korišćenja Interneta i računara uopšte, što će vam omogućiti pravovremenu reakciju na sumnjive pojave, uz očuvanje privatnosti dece.

Izvor: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije

Zbog velikog broja nedavno alociranih IP adresa u Aziji (pretežno u Kini), broj raspoloživih IPv4 adresa je pao na oko 400 miliona, što je manje od 10% ukupnog broja.
Ovaj podatak je stigao iz ICANN-a, ali generalni direktor korporacije za dodelu Internet imena i brojeva, Rod Beckstrom, tvrdi da nema mesta panici, jer veliki broj alociranih adresa još nije ušao u distribuciju, tako da u dogledno vreme ne treba očekivati nestašicu.
Pre ili kasnije, do nestašice će ipak doći, a rešenje je jednostavno i zove se IPv6. Iako je ICANN u saradnji sa mnogim Internet provajderima već preuzeo prve korake, trebaće još mnogo vremena da novi sistem adresiranja u potpunosti zameni stari, odnosno da se ostvari san zvaničnika ICANN-a – da svi elektronski uređaji imaju svoju IP adresu i da mogu da se povežu na Internet sa bilo koje lokacije. Zvuči neverovatno? Ne baš, pošto IPv6 omogućava ni manje ni više nego 340.282.366.920.938.463.463.374.607.431.768.211.456 adresa, samo je još potrebna veća saradnja provajdera i ostalih “velikih igrača” u Internet utakmici. Svetao primer je YouTube, koji je testirao i pustio IPv6 u svoje radno okruženje.

Izvor: Softpedia

NASA je objavila da je Spirit, jedno od dva vozila koja već nekoliko godina istražuju površinu susedne planete, trajno zaglavljen, ali ne i mrtav – sada je proglašen za stacionarnu platformu.
Spirit je “sleteo” na površinu Marsa 4. januara 2004. godine, a tri nedelje kasnije pridružio mu se i Opportunity, isto takvo vozilo, namenjeno istom takvom istraživanju u drugim oblastima. Bilo je predviđeno da misija traje 90 sol-a (marsovskih dana), ali su Spirit i Opportunity nadmašili sva očekivanja i obavljaju svoju funkciju već šest godina, premda ne bez problema.
Prvog maja 2009. godine Spirit se zaglavio u mekanom tlu, nakon što mu je 2006. godine zablokirao jedan točak (budući da ih ima šest, to u početku nije bio veliki problem, vozilo se samo malo sporije kretalo, ali je mekano tlo učinilo svoje). Od tada, NASA pokušava da ga pokrene, ali bez uspeha.
Iako zaglavljen, Spirit funkcioniše, ali se sada javlja nov problem – nedostatak energije. Budući da koristi sunčevu energiju, tokom zime na Marsu sunčeve svetlosti neće biti dovoljno da obezbedi neometan rad (trenutno je sredina jeseni na Marsu), pa preti opasnost da od maja do sledećeg februara bude van funkcije. To se može rešiti samo na jedan način – pomeranjem Spirit-a u položaj u kojem će ugao njegovih sloarnih ćelija biti takav da mogu da zahvate dovoljno svetlosti. To neće biti lak zadatak, ali NASA planira da se do maja posveti upravo tome – uz malo sreće…

Izvor: eWeek

Smartphone nastavlja da se probija na tržištu, pa se očekuje da će sledeće godine biti prodato oko 400.000 primeraka tog uređaja, što je brojka koja nadmašuje broj prodatih personalnih računara. Zbog gotovo 600 milona mobilnih širokopojasnih veza, u 2010. godini moglo bi doći do svojevrsnog bežičnog ekvivalenta “saobraćajne gužve”. Stoga se očekuje da će vodeće kompanije specijalizovane za telekomunikacione tehnologije koje omogućuju bolje funkcionisanje bežičnih mreža zabeležiti rast od gotovo 100 odsto, ističe najnovije istraživanje konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte: Trendovi u telekomunikacijama u 2010. godini [1]

Korisnici mobilnog VoIPa (Voice over Internet Protocol) trebali bi u 2010. godini prerasti iz niše u najveći deo tržišta, i to zahvaljujući dostupnosti novih usluga koje spajaju niz obeležja zasnovanih na IP-u. Pored ponude niskotarifnih poziva, te usluge će uključivati i mogućnost poziva prema većem broju korisnika, emitovanje glasovne pošte i voice-to-text opciju. Broj korisnika multifunkcionalnih moblinih VoIP usluga trebao bi u 2010. godini da dosegne desetine miliona.

Ovogodišnji izveštaj obeležavaju tri konkretna izazova, od kojih je prvi smer globalne ekonomije. Deloitte-ova predviđanja za 2009. potvrdila su konsenzus da će većina svetske ekonomije pasti u recesiju. Međutim, slika za 2010. godinu je znatno raznovrsnija jer iako se smatra da će se većina ekonomija oporaviti, za sada je neizvesno koji konkretni oblik će taj oporavak imati. Tempo digitalizacije je drugi izazov. Pretvaranje analognih podataka u digitalne prvo je usledilo u sektoru telekomunikacija. Ipak, dok se tehnološki i medijski sektor trude da prihvate potpunu digitalizaciju, globalni svet telekomunikacija postao je ključni pokretač tog rasta. Izazov je pritom pronaći profitabilni poslovni model za tu ulogu. Treće, prilagođavanje mobilnog interneta odvija se možda čak i prebrzo, uprkos ekonomski nestabilnim vremenima, što donosi veliki izazov za celi sektor i sve igrače u njemu. Globalno gledajući, telekomunikaciona tržišta mogu se grubo podeliti na ona u kojima je ovaj sektor došao do svojevrsne tačke zasićenja (kao u najrazvijenijim zemljama Zapada), i ona u kojima se u narednim godinama očekuje dalji rast. U te zemlje možemo, pored Kine i Indije, ubrojiti i neke zemlje Srednje i Istočne Evrope, kao i Srbiju.

“Telekom sektor u našem regionu je u zadnjih desetak godina beležio značajan i kontinuirani rast, posebno u segmentu mobilne telefonije i širokopojasnih mreža. U proteklih nekoliko godina rast na tržištu mobilnih komunikacija počeo je da stagnira, dok je na tržištima tradicionalne fiksne mreže zabeležen čak i pad. Većina tržišta u regionu zasićena je u delu koji se odnosi na pokretne mreže, s obzirom da raspon prodora iznosi od 128 odsto u Srbiji, preko 132,5 odsto u Hrvatskoj pa sve do 187 odsto u Crnoj Gori. Penetracija fiksne telefonije u regionu solidna je u odnosu na Evropsku uniju i iznosi 32,4 odsto. Celi sektor je u potrazi za prostorom za dalji rast,” komentariše Dejan Ljuština, viši menadžer u Sektoru za poslovno savetovanje u Deloitte-u. Ipak, u odnosu na Zapadnu Evropu, gde su se investicije u nove tehnologije smanjile, telekom operateri u našem užem regionu i dalje dosta investiraju u plasman novih tehnologija na tržište. Dobar primer je segment širokopojasnih mreža, koji u nekim zemljama regiona još uvek ostavlja dovoljno prostora za rast. Najveća penetracija širokopojasnih mreža, od 11,8 odsto, zabeležena je u Hrvatskoj. Stoga će se operateri u zemljama niže penetracije većim delom usresrediti na dalji prodor širokopojasne mreže/IPTV-a, kako bi premostili raskorak koji region ima u odnosu na članice Evropske Unije i nadomestili pad zabeležen na tradicionalnim tržištima.

Globalni telekomunikacioni sektor će se ozbiljno usresrediti na smanjenje direktne i indirektne emisije ugljen-dioksida. Emisija bi trebalo da padne prosečno za 10 odsto po telefonskoj liniji, iako ovde treba uzeti u obzir činjenicu da se ukupni broj linija povećava. Globalna telekomunikaciona industrija, koja pruža usluge za četiri milijarde klijenata, sa prosečno 1,5 linija po korisniku, godišnje stvara 183 miliona tona ugljen-dioksida. Reč je o 0,7 odsto udela u globalnoj emisiji ugljen-dioksida, što je i dalje znatno manje u odnosu na automobilsku i avio-industriju.

[1]Deveto godišnje Deloitte-ovo istraživanje nastalo je na osnovu informacija dobijenih u razgovorima sa klijentima, analitičarima i Deloitte-ovim stručnjacima za telekomunikacije, medije i tehnologiju. U istraživanje je bilo uključeno više od 7000 stručnjaka širom sveta.

Preuzmite celokupno istraživanje

Deloitte

Naučnici iz energetskog odseka laboratorije SNL (Sandia National Laboratories) razvili su nov tip solarnih ćelija, koje nisu veće od pahuljica što ukrašavaju novogodišnje čestitke. Male dimenzije im omogućavaju ugradnju na do sada neuobičajenim mestima, ali to nije sve: ćelije su savitljive i mogu se postavljati na plastičnu podlogu, ugrađivati u odeću itd.
Ćelije su tako oblikovane da se mogu slagati u forme nalik pčelinjem saću, čime se se dobija velika efiktivna površina koja može da prima svetlost. Efikasnost ovih ćelija je 15% (toliko svetlosne energije se pretvara u električnu), što je iznad proseka za savremene ćelije – najefikasnije postižu 20%, a SNL predviđa da će i ova granica uskoro biti probijena.
Uprkos složenom proizvodnom procesu, u SNL-u veruju da će se ove vrlo praktične solarne ćelije uskoro pojaviti u prodavnicama po povoljnoj ceni.

Izvor: Softpedia

Sutra, 10. decembra, stupa na snagu novi zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je Skupština Republike Srbije usvojila 29. maja 2009. godine. Kao prilog blogu “Jadi mladog vozača” mog kolege Neše Veljkovića, navešću neke od odredbi Zakona. 
Ono što je svakako novitet je pooštravanje novčanih kazni i uvođenje kaznenih bodova. Za 18 i više bodova sledi oduzimanje teško stečene vozačke dozvole, a bodove možete prikupiti na više načina:
1 bod – nekorišćenje migavca, nepropisno parkiranje, nepoštovanje prvenstva prolaza…
2 boda – naglo smanjivanje brzine bez razloga, nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu…
3 boda – nezaustavljanje pored vozila za prevoz dece…
4 boda – neprilagođena brzina, nebezbedno preticanje, nepropisno zaustavljanje na autoputu…
5 bodova – upotreba mobilnog telefona u toku vožnje, neispravni pneumatici i uređaji…
6 bodova – prolazak kroz crveno svetlo, držanje deteta u krilu na prednjem sedištu
7 bodova – vožnja brzinom koja je od 51 do 70 kilometara na sat veća od dozvoljene, vožnja trakom u kojoj je svetlosnim znakom zabranjeno kretanje
8 bodova – vožnja pod dejstvom narkotika, nepoštovanje znakova policijskog vozila koje se kreće ispred…
10 bodova – vožnja u stanju teške alkoholisanosti
12 bodova – vožnja u stanju veoma teške alkoholisanosti
14 bodova – vožnja bez dozvole, osim ako je dozvoli istekao rok važenja, vožnja sa više od dva promila alkohola, odbijanje alko-testa i testa na droge, vožnja noću bez svetala…
15 bodova – nasilnička vožnja
16 bodova – prekršaji za koje se dobija 14 kaznenih poena, ako je prouzrokovana saobraćajna nesreća
17 bodova – saobraćajna nesreća prilikom nasilničke vožnje

Ali ne brinite, ukoliko ne učinite nijedan prekršaj u naredna 24 meseca, i ne dobijete nijedan kazneni bod, prethodni bodovi se brišu.

Što se tiče alkohola, dozvoljena količina alkohola u krvi smanjena je sa 0.5 promila na 0.3, a svima koji budu imali više od 0.5 biće oduzeta vozačka dozvola. Novina u zakonu je kažnjavanje učesnika na osnovu video snimka, što do sada nije bio slučaj. Mobilni telefon nije dozvoljen ni vozačima, ali ni pešacima koji prelaze kolovoz. Takođe, smanjeno je opšte ograničenje brzine u naseljenim mestima, koje sada iznosi 50 kilometara na sat (umesto dosadašnjih 60). Novčane kazne neće biti plaćane policajcima, već će se plaćati uplatnicom. Mladi vozači(od 17-18 god.) dobijaće probne vozačke dozvole, koje će važiti godinu dana i neće smeti da upravljaju vozilom noću i bez pratnje. Uvodi se nova kategorizacija vozila i vozačkih dozvola. Svaka dosadašnja kategorija ce uz oznaku imati još jedinicu-A A1, B B1, C C1, D D1, ali ono što je važno, svi koji sada imaju važece dozvole i kategorije nece ništa menjati osim obrasca dozvole.  
Onaj kome bude oduzeta vozačka dozvola, ponovo će morati da dokazuje svoju sposobnost za upravljanje vozilom pred određenom komisijom, u određenoj instituciji(čitaj-novi vozački ispit). Takođe, moraće pre toga da donese zdravstveno uverenje i plati/odsluži sve preostale kazne.

Ukoliko želite detaljno da proučite ovaj zakon, to možete učiniti na sledećoj adresi: http://doku.mi.gov.rs/dokumenta/bezbednost/zakon%20o%20bezbednosti%20saobracaja.pdf

Pa, dobro, možda nam baš nije bio potreban novi zakon, mogao je i stari da se primenjuje, ali šta je tu je… Svima nam preostaje da se naviknemo na nove uslove vožnje i da se nadamo da će primenom novog zakona biti postignut cilj – veća bezbednost na putevima. 

Izvor: Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

Join the forum discussion on this post - (4) Posts