Kućni 3D svet

Branislav Bubanja

Dok se prosečan gledalac TV programa u Srbiji još uvek oduševlja kada nađe TV kanal sa stereo zvukom, u svetu se uveliko pripremaju za programe koji se emituju u tri dimenzije. Za to je potrebna oprema – televizor, naočare, Blu-ray plejer… Testirali smo ponudu firme Panasonic.

Leto uz iPhone 4

Aleksandar Vacić

Na ICT tržištu odavno nije bilo proizvoda koji bi privukao toliku pažnju kao Apple iPhone četvrte generacije. Savršen ekran, novi operativni sistem, problemi sa antenom i proximity senzorom… Kako to stvarno izgleda i šta nas očekuje posle leta sa iPhone-om?

Pet pametnih telefona

Marko Savković

Nekada je termin pametni (smart) telefon značio moćne karakteristike i veliki ekran, što je nužno značilo neprijatne gabarite i masu. Danas korisnici, pored karakteristika, biraju i dimenzije uređaja. Testirali smo pet zanimljivih modela firmi Acer, Dell i Samsung, na čelu sa spektakularnim Galaxy S…

LightPeak: Optički USB budućnosti

Nada Veljković

Nova Intel-ova Light Peak tehnologija omogućiće povezivanje računara sa svim uređajima u njegovom okruženju pomoću jednog, univerzalnog optičkog kabla. Prvi takvi uređaji najavljeni su već za 2011. godinu. Pa da vidimo šta nas čeka…

.NET napreduje

Bojan Dulejan

Paralelno sa paketom Visual Studio 2010, Microsoft je predstavio novu verziju .NET platforme, a i mnoge tehnologije koje je prate. Pogledajmo Microsoft-ovu viziju softvera za naredne godine…

AutoCAD Inventor 2011

Slobodan Perišić

Mašinski inženjeri svake godine dobijaju novu verziju ključnog programa za projektovanje. Jezgro za pro­jekto­vanje u mašin­stvu i dalje čini AutoCAD
Inventor, a pred nama je AutoCAD Inventor 2011…

Adobe Illustrator CS5

Bojan Stojanović

Veteran među programima za digitalno crtanje je i dalje u šampionskoj formi. Novi Illustrator CS5 je bolji, brži i spretniji od svog prethodnika, ali da li je to dovoljan motiv za nadogradnju?

Telenorova zelena bazna stanica

Mladen Mijatović

Telenor je pustio u rad prvu "zelenu" baznu stanicu mobilne telefonije u Srbiji. Inovativnim rešenjima u dizajnu objekta i oslanjanjem na sunce i vetar kao izvore energije, Telenorova bazna stanica u južnobanatskom selu Pločica umnogome je nezavisna od elektrodistributivne mreže.

Hardver

3D TV i oko njega

Voja Gašić

Gigabyte za šampione

Miloš Stamenković

TP-Link i 220 V komunikacija

Marko Herman

Review

uređuje Bojan Stanojević

Kingston SSD V+

Miloš Stamenković

Axis na 5 Mp

Mladen Mijatović

Kombinovani 3G ruter

Mladen Mijatović

HP EliteBook 8740W

Bojan Stanojević

Gigaset DX600A

Dejan Ristanović

LG 42LE8500 LED televizor

Voja Gašić

PC PIX

uređuje Nenad Veljković

Nikon D3100: porodični DSLR

Uoštravanje slike

Pink strane

uređuju Andrijana Maksimović i Aleksandra Šakić

PC.Biz

uređuje Marko Herman

Domaći ili strani ERP?

Marko Herman

SOHO telefonija

Mladen Mijatović

Rubrike

Vesti

Digitalna Srbija

Vaš browser i vi

Metronom

Bioskop u spavaćoj sobi

Windows bukvar

Access bajtovi

Office bajtovi

Vedra strana

PC Press

Ukupna vrednost srpskog IT tržišta u 2009. godini procenjena je na 424 miliona evra, čime je zabeležen godišnji pad veći od 22 odsto, dok je pad u najvećem segmentu – isporuke PC-ja premašio 27 odsto. – Milovan Matijević

Prema strukturi ulaganja, IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. godini, slede IT usluge sa 24 odsto i paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta, pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).

Klizanje se nastavlja i u 2010

Informatičko tržište u Srbiji je na nizbrdici drugu godinu zaredom, jer je i u prvom tromesečju 2010. godine tržište u padu od skoro 10 odsto u odnosu na isti period 2009. IT preduzeća sa velikom zebnjom ulaze u drugu polovinu godine. Niska sezona je krenula ranije – već u aprilu. Treći kvartal uvek, po sezonskom karakteru IT tržišta, nosi smanjeni obim poslovanja, tako da eventualni oporovak u ovom periodu ne bi mogao značajnije da popravi akumulirani debeli finansijski minus. Sa druge strane, i malo dodatno slabljenje moglo bi da proizvede panične poteze kod rukovodilaca informatičkih preduzeća, čije su rezerve kapitala i živaca veoma istanjene. Zbog toga je psihološki veoma značajno da se u trećem kvartalu trend IT tržišta promeni i da se zabeleži kakav takav rast. Ima li osnova za optimizam? Teško. Finasijski rizici ozbiljno prete u obliku negativnih kursnih razlika, a nastaju u najvećoj meri slabljenjem dinara u odnosu na dolar, znatno više nego u odnosu na evro. Od početka godine, dinar je oslabio u odnosu na dolar za više od 20% (sa 67 na 83 dinara za dolar).

IT sektor u Srbiji intezivno zavisi od dolarske zone (daleki Istok kao izvor snabdevanja) tako da se svako jačanje dolara preliva na trenutno poskupljenje informatičke opreme. Najbliži primer je rast cene goriva u Srbiji poslednjih meseci. Za razliku od naftaša, koji naplaćuju čim prodaju gorivo, srpskim IT distributerima koji fakturišu u dinarima i naplaćuju posle 60 dana jedino što je zagarantovano je finasijski gubitak.

Potezi dva sektora – Države i banaka biće od velikog značaja za srpski IT sektor. Državne institucije već duže vreme duguju informatičkim preduzećima po osnovu izvršenih isporuka, procenjuje se da je dug veći od 10 miliona evra. Država se muči da što bezbolnije reši pitanje budžetskog deficita, ulaganja su u drugom planu. Od banaka, druge sile, teško je očekivati da pokažu solidarnost sa posustalom srpskom ekonomijom i svojim klijentima, ali bi još jednom trebalo da razmotre visinu kamate i prebroje nekoliko milijardi evra dobiti koje su zaradile poslednjih godina na srpskom bankarskom tržištu, pre nego što na jesen dodatno budu unosile nervozu kod refinasiranja kredita. Paradoks je da bankari mogu da budu ključari srpske IT distributerske scene, tj. u stanju su da izazovu lavinski efekat koji u danu može da desetkuje najveće distributere u Srbiji.

U ovom periodu, IT preduzeća su sve opreznija, pokušavaju da troškove i rizike smanje na minimum, tako da tu stradaju i marketinški fondovi i sve promotivne aktivnosti koje su u periodu 2006-2008 privlačile kupce da ulažu u informatičku opremu i rešenja. Konkurentnost IT preduzeća je u padu, a finansijske opcije za kupovinu na rate sve su skromnije, tako je fokus kupaca okrenut prema drugim stvarima ili prema štednji (prema izveštaju Narodne Banke Srbije, štednja je veća negi ikad!). IT kupuje samo onaj kome stvarno gori ili retki zalutali. Ovako odložena tražnja za informatičkom opremom stvara branu i gomila potencijalnu energiju koja će, kada kriza bude prošla i brana popusti, dovesti do toga da srpsko IT tržište ponovo bude hit sa velikom stopom rasta – na maloj osnovici.

Šta nas čeka?

Srpsko IT tržište je izbačeno iz ravnoteže. Apatija vlada IT sektorom, priželjkuje se stabilizacija tržišta. Optimistička varijanta: ukoliko bi se u 2010. godini stvorili preduslovi (rast 5% gng), pa da se IT tržište 2011. godine vrati na nivo od 2008. za srpski IT bi bile izgubljene samo tri godine.

Novi ciljevi za period 2010-2014. U narednih pet godina je nužan rast IT tržišta veći od 19% godišnje, inače srpska ekonomija ulazi u još dublju krizu. Predhodna „sito“ procena potrebnog prosečnog godišnjeg rasta od 17% za period 2005-2010 nije dostignuta. Katastrofalna 2009. godina je uticala da prosečna godišnja stopa rasta u periodu 2005-2009 padne na skromnih 8,5%. Tako da je sada potrebno ne samo nadoknaditi propušteno, već i ubrzati korak da bi se izašlo iz neodrživog stanja. Potencijal srpskog IT tržišta je neuporedivo veći od onog što se postiže poslednjih godina. Potencijal jeste veliki, ali su trenutne nemogućnosti još veće.

PC analiza, Q1-2010

Količina [kom] 97.166 (+5,2%; 10Q1/09Q1)

Vrednost [milion €] 42.37 (-7,4%; 10Q1/09Q1)

U prvom tromesečju 2010. godine u Srbiji je isporučeno 97.166 personalnih računara. Ukupne PC isporuke u Q1-2010 povećane su za 5,2% u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je vrednost manja za 7,4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima.

Desktop računari sa 60.589 prodatih jedinica drže 62,4% ukupnog PC tržišta. Slede notebook računari sa 31.654 prodatih jedinica i 32,6% tržišta. Isporučeno je 4.029 netbook računara (4,1% tržišta). x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0,9% tržišnog učešća.

HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara.

Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48,8% „žutih“ računara, dok preostalih 51,2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP, Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69,5% u ukupnim isporukama.

Na tržištu notebook računara, HP je na prvom mestu sa 18,1% tržišta, Asus je drugi sa 14,9%, dok je na trećem mestu Dell sa 14,2% tržišnog učešća.

Milovan Matijević je IT analitičar u kompaniji Mineco, koja se bavi praćenjem tržišta i tehnoloških kretanja u IT sektoru.

Prikazani podaci su zasnovani na kvartalnim „sito” analizama. Za Q1-2010 su korišćeni preliminarni podaci dobijeni do 30.aprila 2009; finalni rezultat je planiran za jun, a rezultati i analiza polugodišnjih podataka, za septembar 2010. godine.

Mineco

Osobine različitih rasvetnih tela već smo detaljno obradili, a sada ćemo se pozabaviti izgradnjom kontrolera za regulaciju kućne LED rasvete

Voja Antonić

Da bismo počeli eksperimente sa LED rasvetom, potreban nam je veći broj LED-ova, nekoliko otpornika, kao i (po mogućstvu stabilisani) ispravljač napona. Ako koristimo gotove LED trake, one već imaju ugrađene SMD LED-ove i otpornike, pa ostaje da ih samo priključimo na ispravljač od 12 V.

Možda ćete u prvom trenutku biti razočarani efektom ovih LED traka, jer je intenzitet svetla koju one daju nizak: da bismo prosečnu sobu “napunili” svetlošću, trebaće nam oko 1000 LED-ova prosečnog kvaliteta, što je oko 20 metara trake. Ovo nije baš jeftino, jer kod nas jedan kotur od 5 metara košta između 7000 i 16000 dinara, zavisno od svetlosne snage ugrađenih LED-ova. Kupovinom jeftinijih traka nećemo uštedeti, naprotiv – jedan lumen svetlosti dobijen od LED-ova nižeg intenziteta često je skuplji od lumena koji su proizveli kvalitetniji LED-ovi.

Ovde bi ceo eksperiment mogao da se završi – kupili smo LED trake, zalepili ih na odgovarajuće površine, spojili sa ispravljačem i uključili ga. Možda ćemo biti zadovoljni efektom a možda nećemo, i to će biti sve.

Čemu kontroler?

Za razliku od ostalih rasvetnih tela, kod LED-ova je lako regulisati intenzitet osvetljenja, a da se boja svetla ne promeni. Zašto ne iskoristiti tu mogućnost? Ako imamo stabilisani ispravljač sa mogućnošću regulacije izlaznog napona, onda je stvar još jednostavnija, jer je u njemu na neki način već sadržan kontroler. Ovakvi ispravljači su skupi i ne dozvoljavaju mogućnost programiranja rasvete za više svetlosnih grupa, pa ćemo za naš projekat koristiti stabilisani ispravljač sa fiksnim naponom od 12 V, a regulaciju jačine obaviti na drugi način. Naravno, moguće je koristiti i neki drugi napon, ali onda treba voditi računa o električnim karakteristikama komponenata koje ugrađujemo.

Kontroler za rasvetu, grubo rečeno, ima izlaze sa kojih se napajaju LED-ovi, ulaze kojima možemo da uključujemo pojedine grane izlaza, kao i da regulišemo jačinu svetla na svakom od njih. Ako na različite grane izlaza postavljamo LED-ove različitih boja, onda postoji i mogućnost izbora boje svetla, a najbolje je da to bude rešeno tako da najpre odaberemo boju iz spektra, da regulišemo zasićenje te boje (od bele do potpuno zasićene odabrane boje) bez promene ukupne jačine, kao i jačinu svetla bez promene boje. Takođe je dobro da imamo brz pristup memorisanim konstantama (koji se u teoriji rasvete zovu motivi) za različite situacije – večera, druženje sa gostima, gledanje televizije, rad na kompjuteru, noćno svetlo itd. Neki luksuzni kontroleri kao upravljačko mesto koriste TFT ekran sa touch screen-om, uglavnom za regulaciju složenog osvetljenja velikih prostorija.

Postoje kontroleri koji dozvoljavaju da se unapred programira dnevni ili čak nedeljni program rasvete, pa da se sve promene obavljaju automatski – zgodno za poslovne primene, ali je malo verovatno da će se pokazati korisnim u našim domovima. Druga mogućnost, koja deluje veoma privlačno, jeste da se postavi spoljni senzor jačine svetla, pa da se rasveta u enterijeru automatski prilagođava spoljnim uslovima tako da deluje kao optimalna dopuna dnevnom svetlu. Tako će u sumrak lagano uključivati svetlo sa dominantnom plavom komponentom, a kako sve više pada mrak, pojačavaće intenzitet i spuštati temperaturu boje svetla ka žutoj, što će doprineti doživljaju noćne atmosfere.

Koje LED-ove koristiti?

Ako želite da investirate u LED rasvetu i imate dovoljno volje i vremena da se potrudite da je rešite tako da radi dugo i dobro, nabavite LED-ove veće snage, koji su prilagođeni za osvetljenje i obavezno se montiraju na metalnu površinu za hlađenje. Njihova nazivna snaga je 1 W ili 3 W (mada ima i jačih), ali je odnos njihove snage (kao i cena) 1:2, jer se prve napajaju maksimalnom strujom od 350 mA, a druge sa 700 mA. Pad napona na crvenim LED-ovima je oko 2 V (jačina struje minimalno utiče na ovaj napon), na žutim nešto malo veći, a na belim, zelenim i plavim oko 3,4 V, pa lako možete da izračunate koja je njihova nazivna snaga.

U slučaju da ste u nedoumici, radije kupite veći broj LED-ova snage 1 W. Troškovi će biti isti, trebaće vam nešto više truda za montažu većeg broja LED-ova, ali će hlađenje kristala biti efikasnije pa možete očekivati duži radni vek. Osim toga, rasveta će biti prijatnija za oko i lakše je ostvariti difuzno svetlo ako ono dolazi iz većeg broja svetlećih tačaka manje snage.

Na tržištu ima najviše LED-ova u takozvanom Emitter i u Star kućištu, a razlika je samo u tome što Emitter treba montirati na specijalnu štampanu ploču koja se nalazi na aluminijumskoj podlozi za hlađenje, a Star kućište se sastoji od Emitter LED-a montiranog na šestougaonu aluminijumsku podlogu koju treba pričvrstiti na hladnjak, pa se spajanje izvodi žicama. Zato je verovatnije da ćete se opredleiti za Star varijantu, tim pre što je razlika u ceni minimalna.

Izolatori i montaža

Ovde počinju problemi. Star kućište nije baš prilagođeno amaterskoj primeni, koja nas zanima, pa je montaža LED-ova komplikovana. Pogledajte priloženi crtež i obratite pažnju na šest usečenih proreza kroz koje bi trebalo da prođu zavrtnji (naravno, ne kroz svih šest, nego samo kroz dva naspramna). Oni su “plitko” usečeni ka centru šestougaone aluminijumske osnove LED-a, pa treba pažljivo postaviti zavrtnje da bi sve dovoljno čvrsto stajalo. Da stvar bude gora, aluminijumska osnova nije izolovana od izvoda za napajanje LED-a nego je u kratkom spoju sa pozitivnim polom, pa treba preduzeti posebne mere kako bi se izolovala od metalnog hladnjaka. To podrazumeva upotrebu liskunskog ili teflonskog izolatora, kao i izolacionih podloški za zavrtnje, koje se inače koriste za izolaciju snažnih tranzistora od hladnjaka, pa mogu da se kupe u prodavnicama elektroničarskog materijala.

Ako nismo te sreće da nabavimo teflonske izolatore nego liskunske, treba koristiti pastu za odvođenje toplote, kako bi se poboljšao termički kontakt i olakšalo hlađenje. Mala je verovatnoća da ćemo pronaći izolatore koji su svojim dimenzijama prilagođeni Star LED-ovima, pa će nam trebati malo veštine i truda da postojeće izolatore za velike tranzistore prilagodimo potrebi.

Kao hladnjak možemo da koristimo običan aluminijumski lim debljine 1 ili 1,5 mm, ili odgovarajući aluminijumski profil koji se dobro uklapa u dizajn rasvetnog tela. Ako za svaki LED snage 1 W imamo oko 30 do 50 cm2 metalne površine, možemo da očekujemo da će hlađenje biti dovoljno dobro da drži temperaturu kristala LED-a na sigurnoj temperaturi koja mu neće skratiti radni vek. Povoljnije je ako hladnjak stoji vertikalno, ako kućište rasvete nije zatvoreno ili bar ako postoje prorezi za ventilaciju, kao i ako je hladnjak obojen crno. Forsirano hlađenje ventilatorom nije potrebno, osim u posebnim slučajevima kada se koriste LED-ovi veoma velike snage.

Otpornici koji su na šemama obeleženi samo slovom R služe da definišu struju kroz LED-ove – treba ih pažljivo proračunati. Najpre treba izmeriti ili pročitati iz kataloga pad napona na LED-ovima (koji je, zavisno od boje LED-a, između 1,8 i 3,5 V), opredeliti se za broj serijski vezanih LED-ova tako da do punog napona (od 12 V ili 24 V) preostane barem 2 V, i taj napon će predstavljati pad napona na serijskom otporniku. Onda se treba samo opredeliti za to kojom strujom ćemo napajati LED-ove (350 ili 700 mA) i primeniti Omov zakon da se izračuna potreban otpor. Ne zaboravite da izračunate i potrebnu snagu otpornika.

Jednostavni kontroler

Uobičajen princip regulacije jačine svetla LED-a je takozvana širinska modulacija, ili PWM (Pulse Width Modulation). To  znači da kontroler vrlo brzo uključuje i isključuje LED-ove snažnim prekidačkim tranzistorom, tako da se treperenje ne vidi, a subjektivni utisak jačine svetla zavisi od toga koliki je radni režim (duty cycle), odnosno koji je odnos vremena kada je tranzistor neprovodan i provodan.

Učestanost širinske modulacije (koliko puta u sekundi se ponavlja ceo ciklus isključeno-uključeno) može da varira u širokom opsegu. Mada je po teoriji dovoljno da to bude 50 Hz, većina ljudi će videti ovo kao neugodno treperenje, pa je dobro da to bude bar 100 Hz. To je dovoljno da ljudsko oko percipira isprekidano svetlo kao kontinualno. Ipak, pri brzom pokretu oka možemo da primetimo da je čak i ovakav izvor “iseckan” kratkim bljeskovima, pa se 200 Hz smatra donjom granicom učestanosti za regulaciju rasvete. Gornja granica teoretski ne postoji, ali će pri učestanostima od nekoliko KHz početi da dolaze do izražaja nesavršene prelazne karakteristike prekidačkih tranzistora, zbog čega će se oni pojačano grejati.

Jednostavan kontroler sa širinskom modulacijom možemo da napravimo pomoću kola NE555, koje se često koristi za vremenske sklopove. To je jeftino integrisano kolo u pakovanju sa 8 nožica, koje je lako naći u prodavnicama elektroničarskog materijala. Regulacija jačine svetla (od oko 4% do 96%) vrši se običnim potenciometrom, a na učestanost širinske modulacije može da se utiče izborom kondenzatora C1 (Za 100 nF, kao na šemi, učestanost je oko 200 Hz). Ovakvo kolo je dovoljno dobro za većinu aplikacija u kojima nam treba samo regulacija jačine svetla kod belih LED traka.

Maksimalna izlazna struja koju možemo da dobijemo od sklopa sa prve šeme zavisi od strujnog pojačanja izlaznog tranzistora, jer je maksimalna bazna struja (koju kolo NE555 može da isporuči na svom izlazu) samo 50 mA. Većina snažnih tranzistora ima minimalan stepen strujnog pojačanja 15, pa će tako maksimalna izlazna struja biti 15*50 mA = 750 mA, ali je kod velike većine tranzistora stepen strujnog pojačanja iznad 50, tako da je i dozvoljena kolektorska struja znatno viša.

Za zahtevnije primene, preporučuje se sklop sa druge šeme, gde su u izlaznom stepenu upotrebljena dva tranzistora. Maksimalna izlazna struja ovog sklopa je 15 A, naravno uz odgovarajuće hlađenje izlaznog tranzistora.

Mikroprocesorski kontroler

Znatno bolji kontroler rasvete možemo da sagradimo sa mikrokontrolerom. U ovom projektu upotrebljen je PIC18F2525, koji je u kućištu sa 28 nožica, pa je veći broj nožica ostao neiskorišćen. Isti rezultat dobili bismo i sa PIC18F1220 ili PIC18F1320, koji imaju po 18 nožica, uz minimalne izmene u softveru.

Ovde su, umesto bipolarnih tranzistora, kao izlazni drajveri korišćeni MOS tranzistori IRFZ48N, koji dozvoljavaju izlaznu struju od čak 64 A, a parazitni otpor je samo 0,016 oma, što omogućava regulaciju veoma velike snage uz minimalno zagrevanje. Verovatno je da će, pri eventualnom kratkom spoju, ovaj tranzistor pre spaliti svaki ispravljač koji nema zaštitu od kratkog spoja, nego što će sam pregoreti.

Problem sa MOS tranzistorima je što imaju relativno veliki ulazni kapacitet između gejta i sorsa (čak i do 2 nF) pa, ako rade u brzom prekidačkom režimu, moraju da se pobuđuju iz kola niske impedanse, kako bi se izbegli neželjeni efekti prelaznog režima. U ovom projektu korišćeno je kolo TC4426, ali je moguće upotrebiti i neko slično. Otpornici između pobudnog kola i izlaznog tranzistora čine standardnu zaštitu ulaza MOS tranzistora a, ako se kao izlazni drajver koristi IRFZ48N, onda zener dioda od 15 V može da se izostavi, jer ovaj tranzistor već sadži zaštitu od prenaponskih tranzijenata na gejtu.

Ako kontroler pobuđuje veliki broj LED-ova pa se opredelite za napajanje iz ispravljača od 24 V (kao što sam ja uradio), ne zaboravite da napon za napajanje pobudnih kola TC4426 stabilišete na 12 V, jer je njihov maksimalni radni napon samo 18 V, a maksimalno dopušteni pobudni napon za drajvere IRFZ48N je 20 V, pa je pitanje koja bi od ove dve komponente brže pregorela.

Regulacija svetla

Regulaciju svetla (upravljački interfejs) je moguće izvesti na više načina, a ovde su primenjena dva. Prvi je preko serijskog porta računara ili bilo kog upravljačkog sklopa. Radi sigurnosti i veće otpornosti na smetnje, upotrebljen je optokapler 6N136, koji galvanski odvaja kontroler od upravljačkog sklopa. Ipak, u priloženom softveru nije podržano upravljanje preko serijskog porta, nego je ostavljeno za neku sledeću varijantu, u kojoj će više kontrolera dobijati komande sa jednog upravljačkog mesta.

Drugi način, koji je primenjen u ovoj verziji, koristi najklasičnije moguće upravljanje – sa starim, dobrim potenciometrima. Daleko od toga da je ovo bilo najjednostavnije za realizaciju, jer mikrokontroler mora najpre da prevede ugao potenciometra (napon sa njegovog izlaza) u digitalni podatak, pa da očitanu vrednost prevede u logaritamski oblik (koji je mnogo ugodniji za podešavanje) i tek onda da upiše vrednosti u registre za širinsku modulaciju. I to samo kada se četiri potenciometra koriste za odvojenu regulaciju crvene, zelene, plave i žute komponente (RGBY mod), a u HSB modu treba da izvrši još niz računskih operacija.

Ovde se nameće dva zanimljiva pitanja. Prvo, zašto žuti LED-ovi, ako je u RGB modu moguće dobiti svaku boju, pa i žutu? O tome je bilo reči u prošlom broju, a ovde ćemo samo ukratko ponoviti. Istina je da R, G i B diode u zbiru daju belu svetlost, ali one u spektru ostavljaju neke praznine koje loše utiču na reprodukciju boja osvetljenih predmeta (setite se u kom kontekstu smo pominjali CRI, Color Rendering Index). Žuti LED-ovi, kojih u ovom projektu ima isto koliko i od svake druge boje, popunjavanju ovu “rupu” u spektru na najvažnijem mestu, jer je ljudsko oko najosetljivije na žutu boju. Rezultat je mnogo prirodnija reprodukcija boja, tako da predmeti ne deluju neprirodno i sintetički, kao što bi sa neonskom (pa i ovom novom, “štedljivom”) rasvetom bio slučaj.

Efekat je vidljiv golim okom. Kada “do daske” odvrnete R, G i B potenciometre pa polako dodajete žutu od nule do maksimuma, predmeti i ljudi oko vas zaista dobijaju prirodnije i ugodnije boje, kao kada u neslanu hranu dodate malo soli. Još jedna prednost RGBY osvetljenja je što žuta dominanta doprinosi prijatnijoj i toplijoj kućnoj atmosferi.

Drugo pitanje je čemu služi HSB (Hue, Saturation, Brightness) mod? To je samo drugi način biranja boja. Jednim potenciometrom odaberemo boju iz spektra, drugim zasićenje te boje, a trežim jačinu svetla. Na kontroleru ne postoji prekidač za promenu moda, nego je iskorišćeno to što imamo četiri potencimetra, a u HSB modu nam trebaju samo tri. Tako, kada potenciometar za žutu boju postavimo na minimum (da očitavanje napona iz njega bude nula), kontroler automatski prelazi u HSB mod i R, G i B potenciometri sada služe kao H, S i B. Ponovnim podizanjem “žutog” potenciometra iznad nule, sve se vraća u RGBY mod.

Naravno da je HSB regulacija mnogo udobnija, jer bi inače kod svake promene jačine svetla u RGBY modu bilo potrebno ponovo podešavati boju i zasićenost, a to je naporno. Zato u svakodnevnoj upotrebi redovno koristim HSB mod, a RGBY koristim samo za demonstraciju principa rada kontrolera, uglavnom prijateljima koji dolaze da vide kako radi čudo zvano LED rasveta. Među njima će se verovatno prepoznati i oni koji su me, pre ove demonstracije, poslednji put posetili pre 30 godina, kada su došli da vide svetsko čudo zvano kompjuter… za koga smo tada tek stidljivo počeli da uvozimo strani izraz “kompjuter”, jer je (kao što će se stariji čitaoci verovatno setiti) do tada u štampi korišćen stari naziv elektronski mozak. Kako li ćemo jednoga dana zvati LED rasvetu?

Izvorni fajl firmvera za ovaj kontroler dostupan je na www.pcpress.rs

Izvor: PC Press

Iako već USB3 standard donosi veliko ubrzanje u komunikaciji računara i periferija, pravo povećanje brzine očekuje nas tek uz primenu optičkih kablova. Kao i u slučaju USB standarda, kompanija Intel je inovator i u oblasti optičkog povezivanja, pa nas uskoro čeka Light Peak – svojevrsna varijanta fiber-optics magistrale za povezivanje.

Light Peak tehnologija treba da obezbedi fiber optics povezivanje za sve električne komponente, pružajući protok od 10 Gbps u početku, sa idejom da se već u sledećoj generaciji obezbedi protok od 100 Gbps. Sa ovakvim karakteristikama, kako se nadaju u Intel-u, Light Peak bi u perspektivi mogao da zameni sve današnje I/O protokole za prenos podataka, uključujući USB, HDMI, DVI i PCI-E.

O prednostima Light Peak tehnologije, govori nam Viktor Krutul – Direktor tima za optički razvoj u kompaniji Intel.

Na koji način planirate da smanjite cene Light Peak komponenti (konektora, kablova..) koje će bez sumnje biti skuplje u odnosu na cene USB3 standarda?

Sve je to stvar ekonomije obima (količine). Mi dizajniramo optiku namenjenu PC potrebama, koje su manje zahtevne u odnosu na sisteme sa većim protokom podataka.

Da li je Light Peak konkurent USB3 standarda ili njegov naslednik?

Light Peak predstavlja implementaciju interkonekcija velike brzine. Dugoročno predviđamo da će Light Peak i USB3 postojati istovremeno na tržištu, i mogu biti na jednom kompjuteru istovremeno.

Koji tip konekcije će biti korišćen između Light Peak i interne sistemske magistrale?

Sa Light Peak dobijamo novi kontroler. On će povezivati optički modul sa IO uređajima na južnom mostu, grafici itd. Njegove glavne funkcije biće da utvrdi koje vrste uređaja su u sistemu i da njihove signale dovede do optičkog modula koji će ih konvertovati iz strujnog u optički signal.

Da li imate ambiciju da koristite Light Peak za konekcije unutar sistema?

U dugoročnom smislu, da, predviđamo da će biti korišćen najverovatnije za servere. Naš kratkoročni cilj je da koristimo Light Peak za povezivanje kompjutera između sebe, i povezivanje kompjutera sa perifernim uređajima.

Ako bi LPK kablovi bili opremljeni bakarnim žicama za napajanje, da li bi to ograničilo dužinu, što predstavlja prednost novog standarda?

Prvo, zadržaćemo USB napajanje i signalne žice u kablovima i konektorima. Kupci će želeti da ponovo koriste kablove za svoje uređaje koji nisu zasnovani na LKP, poput tastature i miševa. Sa USB 3, kablovi su ograničeni na 3 metra. Mi razmatramo novi kablovski/konektorski dizajn koji će podržavati samo optički prenos. Ovaj kabl može dostići i 10 100 metara. Moguće je obezbediti dotok struje za taj kabl, ali je nepraktično za tu dužinu, jer kako kabl postaje duži, tako žice za dotok struje moraju da budu deblje. 10m – 20m je praktična granica za kablove sa bakarnim žicama.

Da li možete da nam objasnite tehnologiju komunikacionog linka, da li je zasnovana na paketima podataka?

Da, tehnologija komunikacionog linka je zasnovana na paketima podataka. Light Peak koristi protokol zasnovan na paketskom prenosu podataka, pri čemu mi enkapsuliramo pakete drugih protokola koje podržavamo kao što su PCI express ili Display port u Light Peak paket koji zatim šaljemo kroz kabl. S druge strane, vrši se dekapsulacija Light Peak paketa i originalni paketi se dostavljaju na konačnu destinaciju.

Šta bi bilo neophodno da se inicijalna brzina od 10 Gbps poveća na teoretskih (obećanih) 100 Gbps?

Prva stvar koja je potrebna su brži laseri, ali to je realna granica do koje brzine mogu ići. Trenutno su laseri ograničeni na oko 20 Gbps – 25 Gbps. Očekujemo da vidimo povećanje u narednih pet godina.

Druga stvar koju bismo mogli da uradimo je da koristimo WAVELENGTH DIVISION MULTIPLEXING (WDM). Sa tehnologijom WDM stavljamo lasere različitih boja na isto optičko vlakno. Na primer, mogli bismo imati četiri lasera različitih boja pri brzini od 25 Gbps skoji šalju svetlost na jedno optičko vlakno. Na samom kraju koristimo uređaj, sličan prizmi kako bismo razdvojili svetlosne zrake različitih boja.

Da li ostajete pri najavljenom terminu komercijalizacije Light Peak-a koja je najavljena za kraj ove godine?

Ono što smo rekli je da očekujemo da će komponente Light Peak-a biti dostupne krajem ove godine – pri čemu smo mislili na optički modul, konektor i kabl. Sve to će biti spremno krajem godine.

Ali ovlašćeni distributeri imaju svoje rasporede, koje mi ne možemo kontrolisati. Oni bi 2011. godine trebalo da isporuče kompjutere sa Light Peak tehnologijom.

Ima li napretka u standardizaciji tehnologije?

Mi imamo nameru da standardizujemo Light Peak, ne samo na računarima već i na perifernim uređajima (kamere, monitori, disk drajvovi itd). Trenutno radimo sa velikom brojem kompanija kako bismo indentifikovali najbolji način standardizacije.

Kako će biti izdavane licence kompanijama?

Najverovatnije će biti isto kao što se danas izdaju licence za USB protokol – znači ako neko želi da proizvede USB uređaj, odlaze u uobičajne institucije kako bi dobio specifikaciju. Ovo je slično načinu na koji USB danas funkcioniše (posetite usb.org). Isto će biti i u slučaju Light Peak-a.

PC Press

ThinkPad je već godinama sinonim za ozbiljan i kvalitetan poslovni prenosivi računar, jednako ozbiljnog dizajna. Lenovo je rešio da svoju seriju osveži novim, donekle izmenjenim modelima, prilagođenim savremenim trendovima. Jedan od njih je X100e — Bojan Stanojević

Prvi računari serije ThinkPad pojavili su se davne 1992. godine, a neki standardi koji su tada postavljeni važe i danas – radi se o robustnim i pouzdanim računarima, namenjenim poslovnim ljudima, čiji su zaštitni znaci TrackPoint (minijaturni džojstik za kontrolu kursora) i čvrsto tamno kućište oštrih ivica. Osnovni dizajn ove serije se gotovo uopšte nije menjao, jer je u potpunosti odgovarao ciljnoj grupi, ali je postao pomalo monoton, a osim toga, na tržištu je sve više novih vrsta prenosivih računara. Zbog toga je Lenovo u godini u kojoj ThinkPad doživljava punoletstvo uneo neka osveženja.

X100e se na sajtu proizvođača karakteriše kao ultraportable laptop, ali se on po svim karakteristikama može smatrati (neznatno većim) netbook-om – ekran je dijagonale 11,6", masa 1,5 kg i nema optički uređaj. Preneti nasleđe koje serija ThinkPad nosi na ovako mali računar bio je pravi izazov. No, krenimo redom, od kućišta: ono je zadržalo osnovni oblik sa potpuno ravnim stranicama i (ipak ne sasvim) oštrim ivicama, ali je dobilo jarkocrvenu boju – mnogima će izgledati privlačno, a ako baš insistirate, postoji i crna varijanta.

AMD-ova platforma

Kada podignete poklopac, dočekaće vas lokalizovana tastatura, doduše, sa nešto užim našim slovima, a tasteri imaju pristojno dug hod – sve u svemu, ne baš kao na "pravom" ThinkPad-u, ali iznad proseka za netbook. Unutar tastature je tradicionalni TrackPoint, a ispod je mali touchpad sa dva para tastera – oni namenjeni TrackPoint-u su prepoznatljivog oblika. Iznad ekrana je kamera koja se dobro snalazi pri slabom svetlu, a ekran se može oboriti do horizontalnog položaja.

Izbor platforme je bio hrabar potez – neki ljubitelji brenda ThinkPad će se namrštiti na pominjanje AMD-a, ali ispostavlja se da je X100e time stekao prednost u odnosu na konkurenciju. Uprkos tome što nema hyperthreading-a, novi ULV procesor Athlon Neo MV-40 u pogledu performansi ne zaostaje za Intel-ovim Atom-om, a i po pitanju potrošnje energije je uporediv s njim. AMD-ova integrisana grafika ovom računaru donosi kvalitet više, jer podržava hardversku DXVA akceleraciju, pa se na ovom računaru mogu reprodukovati Full HD MKV filmovi (barem oni koji su propisno kodirani). Nažalost, Lenovo ovu mogućnost nije ispratio do kraja – HDMI priključak nije ugrađen već samo VGA, pa se slika visoke rezolucije ne može preneti na HD televizor; jedina Full HD opcija je odgovarajući monitor.

I ostatak hardvera je na visokom nivou: ugrađen je Bluetooth, wireless je tipa n, a ako više volite kablove, imaćete gigabitnu vezu. Tipično za netbook, disk je kapaciteta 160 GB, memorije ima 1 GB, a jedino nam se nije dopala mala troćelijska baterija kapaciteta samo 2,2 Ah, koja je na testu Battery Eater pod punim opterećenjem izdržala 50 minuta – to u praksi znači oko dva sata rada, pa ako ste često na terenu, preporučujemo da se raspitate za opciju sa baterijom dvostruko većeg kapaciteta (pominje se na sajtu proizvođača).

Pozicija na tržištu

Mnogi elementi brenda ThinkPad su tu; naravno, ne svi, ali X100e je u svakom pogledu natprosečan netbook, pa u skladu s tim i košta nešto više od proseka. Osim tradicije kvaliteta, za razliku u ceni dobijate TrackPoint, veći ekran (naravno, sa LED pozadinskim osvetljenjem), bolje grafičke mogućnosti i nadasve privlačan dizajn – po našem mišljenju, dovoljno. Osim toga, imate mogućnost dokupljivanja brojnih dodataka – o miševima, tastaturama i spoljnim diskovima odlučite sami, a mi vam preporučujemo specijalizovanu torbu – jednako je privlačna, kompaktna i praktična.

PC Press

Ukoliko pripremate prezentaciju sa slikama na slajdovima u PowerPoint-u 2007, pa je otvorite u toj ili ranijoj verziji programa, moglo bi se desiti da slike postanu mutnije i osetno nižeg kvaliteta nego što su bile u času postavljanja. To pogotovo može da bude nezgodno ako ste iz nekog programa za vektorsko crtanje izvezli precizne šeme kao bitmapirane slike: gubici mogu da budu neprihvatljivo veliki.

Uzrok ovoj pojavi je podrazumevano uključena opcija za automatsko kompresovanje slika prilikom čuvanja prezentacije, što postoji kao način za generičko smanjivanje veličine PPT (ili PPS) datoteke kada ona interno čuva sve umetnute sadržaje. To je loša odluka: opcija kompresije svakako treba da postoji, ali tek kao alternativni izbor korisnika, i to nakon jasnog upozorenja da može doći do gubitka kvaliteta grafičkog sadržaja; tada bi svako mogao da sačuva prezentaciju u dve verzije, pa da uporednom proverom odluči da li je kompresija slika završila prihvatljivim kvalitetom.

Kompresiju, srećom, možete da isključite, ali je opcija sakrivena "ispod sedam brava". Važno je da izmenu učinite pre prvog čuvanja prezentacije, jer kasnije će biti kasno. Otvorite dijalog Save As (ili Sačuvaj kao, nalazi se u meniju ispod Office dugmeta) najpre birajući željeni format datoteke; zatim u njemu kliknite na Tools (Alatke), ispod kojeg se nalazi dodatni meni. Odaberite stavku Compress Pictures (Komprimuj slike) pa u sledećem dijalogu kliknite na Options (Opcije); najzad, u dijalogu Compression Options (Postavke kompresije) uklonite oznaku sa polja na potvrdu Automatically perform basic compression on save (Automatski izvrši osnovnu kompresiju prilikom čuvanja). Opcija će ostati trajno upamćena za tu prezentaciju.

Kad ste već iskopali taj dijalog, obratite pažnju i na ostale sadržaje u njemu. Stavka Delete cropped areas of pictures (Izbriši izrezane delove slika) je korisna ako ste skraćivali kadrove na ilustracijama. A ako ipak želite da dozvolite kompresiju slika, razmislite o tome da li ćete ikada štampati slajdove; ako nemate takvu nameru, u redu je da odaberete srednju opciju kompresije za ekran (150 ppi).

Po Marfijevom pravilu, i pored ovog saznanja, desiće vam se barem jednom da zaboravite da isključite kompresiju. Da biste sprečili takav slučaj, postoji rigidniji postupak kojim ćete trajno promeniti podrazumevano ponašanje programa. Zatvorite PowerPoint, pokrenite RegEdit, pa se locirajte na granu HCU\Software\Microsoft\Office12.0\PowerPoint\Options. Kreirajte novu vrednost tipa DWord po imenu AutomaticPictureCompressionDefault i uverite se da njena veličina bude nula; zatvorite RegEdit. Ukoliko iz bilo kog razloga poželite da ponovo vratite podrazumevanu funkcionalnost kompresije, nemojte brisati formirani ključ, nego izmenite njegovu vrednost sa 0 na 1.

Izvor: PC 1000

Umesto da kucate korisničko ime i lozinku ili prevučete prst po senzoru otisaka, bilo bi dobro da računar ume sam da vas prepozna. HP ProBook 4520s ume upravo to!

Bojan Stanojević

HP-ovi prenosivi računari serije ProBook su i do sada bili vrlo elegantni, ali ih je novi model 4520s prevazišao. Njegovo kućište je metalno, oštrih ivica, pažljivo obrađene površine, boje kafe. Sve to zajedno daje jak utisak ozbiljnosti i deluje veoma privlačno, ali postoji i druga strana: zbog metalnog kućišta, Probook 4520s je teži od proseka – imajte to u vidu ako planirate da ga često nosite sa sobom. Dodatni razlog za veću težinu je velika 9-ćelijska baterija, čija je donja ivica toliko nisko da se računar oslanja na nju; neobično na prvi pogled, ali zahvaljujući tome, računar stoji pod uglom, kao kada aktivirate nožice na tastaturi stonog računara.
Kad smo kod tastature, ona je ista kao na starijim modelima serije ProBook, sa ravnim tasterima koji imaju plitak hod, i kompletnim numeričkim blokom. Nismo proveravali, ali u propagandnom materijalu piše da je otporna na prosipanje tečnosti, a ispod nje je prostrani touchpad, pomeren ulevo, tako više odgovara dešnjacima. Ekran je kvalitetan i ima sjanu površinu, a iznad njega je uobičajena kamera, kojoj ćemo posvetiti malo više pažnje, jer njena funkcija nije ograničena na zabavu.
Veliki proizvođači, kao što je HP, imaju privilegiju da mogu da se dogovore sa Microsoft-om o implementaciji nekih svojih aplikacija u sistem, pa je tako HP Security Manager praktično postao deo Windows-a. U okviru ove aplikacije postoji opcija da vas računar fotografiše i da zapamti sliku, koju će kasnije koristiti kao „ulaznicu“ u sistem, umesto korisničkog imena i lozinke. Ceo proces je veoma jednostavan, a uverili smo se i da je efikasan. Ukoliko nema velikih promena u ambijentalnom osvetljenju, Security Manager uz pomoć kamere nepogrešivo prepoznaje korisnika (podesite ugao gornjeg dela tako da budete u kadru), sve dok on na neki način ne promeni izgled – na primer, skidanjem ili stavljanjem naočara. Svaki definisani korisnik „ima pravo“ da se slika, i biće automatski prepoznat i prosleđen u svoje radno okruženje, a ako prepoznavanje iz nekog razloga ne uspe, Username i Password ostaju kao „plan B“.
ProBook 4520s je sasvim nov model, koji bi trebalo da se pojavi u prodaji u aprilu, dakle otprilike u vreme kada budete čitali ovaj tekst. Kao i stari modeli, biće raspoloživ u različitim verzijama, ali je izvesno da će biti zasnovan na novim tehnologijama. Primerak  koji smo isprobali imao je Intel-ov procesor Core i5 sa dva jezgra i HyperThreading-om, tako da je Windows “video” četiri procesora, a najavljene su i verzije sa procesorom i7. Gigabitni eternet i wireless tipa n se u ovoj klasi podrazumevaju, a ostatak hardvera u testiranom primerku je bio relativno skroman: zatekli smo disk od 250 GB i 2 GB memorije (moći će da ima do 8 GB). Posle mnogo muke, uspeli smo da saznamo da će ovakva konfiguracija koštati oko 780 evra – nije malo, ali radi se o zaista natprosečnom računaru u svakom pogledu.
Za kraj, vratimo se na početak: velika baterija, osim kao podmetač, pokazala je svoje prednosti i u radu. Pod punim opterećenjem, ProBook 4520s je u programu Battery Eater bez napajanja radio više od dva i po sata, što je izvanredan rezultat, kakav odavno nismo videli, a koji dodatno dobija na značaju kada se uzme u obzir snaga procesora i diskretna grafika. Naravno, osim baterije, za takav rezultat zaslužna je i nova Intel-ova platforma – sva je prilika da će ovaj računar u realnim uslovima moći da radi više od šest sati bez napajanja. Ako tražite prenosivi računar više klase i nemate preterano ograničen budžet, obavezno uzmite u razmatranje i novi ProBook!

PC Press

Neki to vole Full HD

Bojan Stanojević i Voja Gašić

Beleženje važnih (i ostalih) događaja u životu fotografijom već je gotovo obavezno, a sve češće se snima i video… makar fotoaparatom. No ako ste pravi ljubitelj pokretnih slika, ništa ne može da zameni Full HD kamkorder – isprobali smo četrnaest modela renomiranih proizvođača.

Najbolji multimedijalni plejer? Neka bude računar

Voja Gašić i Bojan Stanojević

Ako čitate prikaze multimedijalnih plejera, videćete da mnogi od njih pate od problema sa podrškom našim slovima, novim verzijama kodeka ili im nedostaje neka praktična mogućnost. Umesto plejera koristite računar i neće biti problema! Osmislili smo konfiguraciju za dnevnu sobu…

Mali korak za InDesign, veliki za DTP

Bojan Stojanović

InDesign je došao u fazu kada ne mora da grabi krupnim koracima napred. Protekle decenije grafička industrija se promenila, a Adobe je postavio nove standarde. Zato je InDesign CS5 sastavljen od prethodnog uspeha i nekolicine novih, ali vrednih poboljšanja.

Beskompromisni HP alati

Voja Gašić

Vrhunski majstori koriste i vrhunske alate. HP radne stanice pravljene su upravo za najproduktivnije i najkreativnije – isprobali smo desktop stanicu Z-800 i mobilnu radnu stanicu Elitebook 8740w.

Blu-ray za plitak i dubok džep

Branislav Bubanja

HD televizori, bez kojih nema gledanja filmova u visokoj definiciji, sve su prisutniji u našim domovima. Sledeći korak je nabavka plejera koji može da reprodukuje takve filmove – predstavljamo jeftini Samsung BD-C5300 i model iz više klase, Pioneer BDP-LX52.

Mestimično oblačno

Dragan Grbić

Microsoft se priključio trci u razvoju online aplikacija za rad sa dokumentima i pritom ne krije ambicije da preuzme primat na tom polju. Pogledajmo kako izgleda i kako radi Office u oblaku.

Otvoren za saradnju

Đorđe Grujić

Posle ArchiCAD-a 13, jesenjeg modela za 2009, Graphisoft se vraća na jednogodišnji ritam isporuke novih verzija. U junu smo dočekali ArchiCAD 14, program čiji je glavni adut – saradnja.

Orion: Novi put do telefona

Dejan Ristanović

Početkom juna novi domaći operater fiksne telefonije, Orion Telekom, predstavio je svoju ponudu i počeo sa radom. Kako izgleda bežično fiksno telefoniranje i kakav ga Internet prati?

Hardver

Toshiba varijacije

Branko Nikitović

Multimedija u vazduhu

Jovan Marić

Kućni video nadzor

Mladen Mijatović

HTC Wildfire

Marko Savković

Asoni IP kamere

Dejan Ristanović

Review

Dva nova ProBook-a

Bojan Stanojević

Lenovo IdeaPad Y560: 3D u pokretu 58

Bojan Stanojević

Yamaha YSP-5100: Zvučni projektor

Aleksandar Veljković

PC PIX

Sony NEX-5

Aleksandar Veljković

Softver

iOS: Operativni sistem za iPhone 4

Branko Nikitović

GFI EventsManager

Aleksandar Rakić

Intel VTune: Paralelni svet

Zoran Pavlović

Softver za Android

Marko Savković

Rubrike

Novi život dobrog starog Wi-Fi-a

Linux – loš brend?

Access bajtovi

Windows 7 bajtovi

Office bajtovi

Odabrani bajtovi

Vedra strana

Ako ste poslali nekome e-poruku, a primalac je iz nekog razloga nije primio, logično je da ćete je poslati ponovo. I opet, logično je da ćete otići u folder Sent Items, pronaći poslatu poruku, kliknuti na Forward i eventualno očistiti višak znakova u naslovu i telu poruke, pa je tako na kraju ponovo poslati. Naravno, sve vreme se nervirate što autori Outlook-a nisu smislili opciju koja omogućava ponovno slanje poruke… a ta opcija postoji! U Outlook-u 2003 naći ćete je kada otvorite poruku (dvostrukim klikom) u meniju Actions, a zove se Resend this message (Ponovo pošalji ovu poruku). U Outlook-u 2007 tu opciju ćete naći ako kliknete na dugme Other Actions (Ostale radnje) u grupi Actions (Radnje) na glavnoj traci.

Izvor: PC 1000

Kako jednim potezom saznati sve potrebne mrežne parametre računara (IP, Subnet, Gateway, MAC, DNS server itd.)? Napravite BAT datoteku koja će se, recimo, zvati IP.BAT i u kojoj će se nalaziti program sa slike. Proceduru kasnije pokrećete iz komandne linije, sistemskog Run dijaloga ili prečicom sa desktop-a.

Mrežni parametri računara

@ipconfig/all | find "IP Address"

@ipconfig/all | find "Subnet Mask"

@ipconfig/all | find "Default Gateway"

@ipconfig/all | find "Host Name"

@ipconfig/all | find "DNS Suffix Search List"

@ipconfig/all | find "Physical Address"

@ipconfig/all | find "DHCP Enabled"

@ipconfig/all | find "DHCP Server"

@ping 127.0.0.1

@echo.

@pause

Izvor: PC 1000