Farmeri koji se bave uzgojem krava bi uskoro mogli masovno da uđu u IT biznis. Istraživači u velikom HP-u su otkrili da bi farme sa stotinama krava bile idealno mesto za otvaranje data centara. — Bojan Petrović

Krave ne bi bile operateri u tim novim centrima, ali bi pružile ono na šta se obično zaboravlja prilikom planiranja troškova: energiju. Ispostavlja se da izmet 10.000 krava može da obezbedi dovoljno energije za 1 MW-ni centar! Drugačije rečeno, jedna krava je u stanju da obezbedi mleko, plus 0.3 kWh energije. Idealan spoj korisnog i korisnog, mada se onda postavlja pitanje isporuke usluga kojima se data centri bave. Teško je zamisliti farmu sa 10.000 krava u nekom većem gradu, gde se većina korisnika data centara i nalazi.

Rešenje je jednostavno. Investrati ne samo u infrastrukturu same farme i centra, nego i u širokopojasnu optiku, kojom bi se kravama okruženi centar vezao sa svojim korisnicima. Zauzvrat bi vlasnik data centra potpisao ugovor o dugoročnom otkupu električne energije koje proizvode kravice, a farmer bi samim tim imao dugoročni interes da u ovom poslu ostane profesionalan, i da tokom dužeg perioda pazi da krave dobro… obavljaju posao.

Možda smešno zvuči na papiru, ali kada je reč o uštedi u novca, stvar je vrlo ozbiljna!

PC Press

Svaka žena sanja o romantičnom venčanju, kao u romanima Barbare Sidni… Ona, njen voljeni, prelepe burme, kumovi i… robot matičar. Izmislili su ga naravno, Japanci, tačnije kompanija Kokoro, i dodelili mu milozvučno ime I-Fairy.  Nama deluje prilično jezivo, sa plavim svetlećim očima i metalnim glasom. Uostalom, pogledajte kako to izgleda na snimku, pa procenite. Mi se ipak držimo “običnih” matičara i stihova Duška Radovića.

Izvor: http://en.akihabaranews.com/

Već smo pisali o elektronskim knjigama u nekim od prethodnih brojeva PC Press-a. Zaljubljenici u tehnologiju su ih odmah zavoleli, ali mnogi su bili skeptični po pitanju e-knjiga. Te buljiš u ekran po ceo dan, te nemaju dušu i to nije to…  Evo nekoliko razloga za i protiv e-čitanja, tek da vam bude lakše da u nekom trenutku odlučite šta vam se više dopada. Mada, verujemo da još dugo nećete morati da napuštate klasičan način čitanja.

1. Podvlačenje teksta

Iako je lakše podvući tekst u klasičnoj knjizi, u elektronskoj knjizi ćete mnogo lakše  kasnije naći i koristiti ono što ste podvukli. Ovo je veoma bitno za učenike i studente i snalaženje kroz obimne knjige. Takođe, ovome možete dati i crtu društvenog umrežavanja, pa to što ste podvukli podeliti sa drugima. Kindle omogućava svojim korisnicima da objavljuju ono što su podvukli pa je od toga napravljena svojevrsna rang lista najpodvlačenijih pasusa.
 

2. Zabeleške

Umesto da škrabopisom sitno dodajete neku svoju misao na tanku marginu papirne knjige, možete jasno da napišete zabelešku i da je kasnije bez problema nađete. Ali, ono što papirnoj knjizi daje “dušu” jesu upravo te sitne zabeleške drugih ljudi sa strane. Osim kada u knjizi Agate Kristi pozajmljenoj iz biblioteke, na drugoj strani saznate da je ubica batler, upravo iz dopisanih zabeleški .

3. Traženje nepoznatih reči

Više ne morate prelistavati i nositi Vujakliju dok čitate stručnu literaturu. Elektronske knjige omogućavaju online pretragu stranih reči i izraza.

4. Gde sam ono beše stao…?

Ako išta ne volim kod klasične knjige, to je kada mi neko “zatvori tamo gde sam stala” ili kada neko na knjizi napravi “uši” da bi obeležio gde da nastavi čitanje. Kod elektronske knjige ova pretraga ide lako – obeležite stranicu ili pretražujte po ključnoj reči…

5. Manje tereta

Elektronske knjige olakšavaju odgovor na pitanje: “Koju knjigu biste poneli na pusto ostrvo”. Ponećete e-book napunjen stotinama naslova. Druga stvar koju ćete poneti na to ostrvo je neki akumulator koji bi punio baterije elektronske knjige.

Na strani “za” elektronskim knjigama možemo dodati još i – lakše čitanje u mraku, postovanje delova knjige na Fejsbuk i Tviter, preuzimanje naslova preko 3g mreže…

Na strani “protiv” e-knjiga imamo nekoliko zamerki… Verovatno su slične zamerke imali pobornici knjiga pisanih rukom kada se pojavio Gutenberg, ili pristalice gramofonskih ploča kada su stigle kasete…

1. Osećaj

U narodu poznatiji kao filing (može i kao “osećaj za filing”). U njega spadaju: Miris štamparske boje kada otvorite novu knjigu, posveta na prvoj strani od drage osobe, šuškanje prilikom okretanja strane, vezivanje za jedan, poseban primerak samo za vas… Ima tu još koječega neopisivog i neuhvatljivog…

2. Korice  

Ima li čega lepšeg od kožnih, safijanskih korica neke knjige… Ili pozlate na nekim zaista vrednim primercima. Ovoga kod e-knjiga apsolutno nema, niti će ikada postojati…

3. Pozajmljivanje knjiga

Bilo da je reč o bibliotekama ili drugarskom pozajmljivanju, ova vrsta deljenja će svakako nestati ako pobede elektronske knjige. Iako bih lično, nekima koji knjige ne vraćaju rado ukinula pozajmljivanje.

4. Čuvanje knjiga

Da li će za 10 godina format e-knjige koju vi imate biti podržan? Da li će se proizvoditi delovi ili baterije za nju? Da li će se fajlovi oštetiti? Sa klasičnim knjigama nemate ovakvih briga. Samo se čuvajte knjiških moljaca…

5. Polica za knjige

Sa uživanjem možete složiti svoju policu za knjige, sortirati ih po naslovima, bojama… Stajati ispred nje i razmišljti o tome šta vam se čita… Ovoga svakako nema sa e-knjigama. Doduše, nema ni prašine na polici… Pored police tu su i ostali pratioci knjiga – obeleživači strana, uvijači za knjige, podupirači knjiga…

Nećemo zaboraviti ni to da knjigom možete ubiti dosadnu muvu, knjigu nećete razbiti ako je ispustite, a i ako je pocepate nije toliko skupo kupiti novu, u knjizi možete presovati ružu koju vam je voljena osoba poklonila, a kartonske knjižice decu su nezamenljivi deo odrastanja…

Mislim da apsolutnog pobednika u ovoj trci nema, a elektronske knjige će polako ali sigurno prodirati u naše živote. Možda na elektronske i papirne knjige ne bi trebalo gledati kao na konkurente, već kao na dva načina da pisana reč dođe do čitalaca. Bitno je ono što je pročitano, preneseno znanje, iskustvo, utisak, a forma je uvek bila i ostala najmanje važna.

Izvor: Amazon, Read Write Web, PC Press

Brzi Internet je relativna stvar. Ono što nam je pre deset godina bilo brzo, sada je samo uspomena. A sadašnje brzine Interneta će verovatno za 10 godina biti smešne. Brzine Interneta u Srbiji su i sad smešne, pa se može reći da idemo ispred vremena.

U svakom slučaju, evo top liste zemalja sa najbržim Internetom ako je sudeći prema čuvenom SpeedTest-u:
  

Interesantno je da SAD-a nema u prvih 10 (na 28. mestu) , kao ni Kine (36. mesto). Od zemalja u okruženju je najbolja Slovenija (33. download i 47. upload mesto) dok je Hrvatska na 55. mestu za download i 89. za upload. Bosna je na 103. i 96. mestu, a Crna Gora na 69. i 101.
Ubedljivo najgora na 181.mestu je Zambija sa brzinom 0.25Mb/s za download i 0.03 Mb/s za upload.

Izvor: SpeedTest

Pre samo pet meseci, kompanija Facebook je proslavila 400-milionitog korisnika, a već sledeće nedelje “najveća svetska društvena mreža” očekuje korisnika broj 500.000.000…

Svaka jabilarna brojka zaslužuje slavlje, a Facebook se odlučio da pola milijarde korisnika obeleži novim delom sajta koji se zove “Facebook priče” (Stories). Već sada na (ne tako javnom) linku možete da ispričate vašu priču, a način na koji će Facebook predstaviti i nagraditi najzanimljivije priče je još uvek “vrhunska tajna”. Nije tajna da Facebook ima pozamašnu količinu već pripremljenih priča, a ni činjenica da će popularnost priča određivati sami posetioci koristeći već poznatu metodu “lajkovanja”.

Jedan od osnivača Facebook-a, Mark Zuckerberg, objašnjava ovakav pristup: “500 miliona je ozbiljan međaš za Facebook, pa smo morali da nađemo drugačiji način da ga obeležimo. I u prošlosti smo obeležavali mnoge značajne brojke, pa smo shvatili da nikada nismo na pravi način iskoristili priliku da proslavimo našu najveću vrednost, a to su korisnici Facebook-a.”

Da sve ne ostane na PR-priči, potrudila se Randi Zuckerberg (ne brinite devojke, to je Markova sestra) koja je obećala da će Facebook priče biti složene po tematici i lokalitetu, te da će svi lako moći da pronađu srodne teme i korisničke grupe za svoje i srodne priče.

Nije ni tajna da pcpress.info od početka gaji vrlo bliske “veze sa Fejsom”. Svaki Facebook korisnik je istovremeno i naš korisnik – dovoljno je da se na naš sajt ulogujete koristeći Facebook nalog, i da pročitate poneku priču. Ako je “lajkujete”, pojaviće se i na vašem Facebook zidu, pa će možda još neko da je pročita. A nama to nešto znači…

Zapravo, www.pcpress.info je (pored ostalog) i jedna od Facebook aplikacija – poput FarmVille-a. Činjenica je da ne nudimo neprskane šumadijske (virtuelne) jabuke, niti sveže pomuzeno zlatiborsko (virtuelno) mleko, ali možete zaraditi vrlo realne poklone uz pretplatu na naša izdanja “PC Press” i “connect” (WTF is that?)

PC Press, InsideFacebook

Najstarija HE na Balkanu i prva centrala u Srbiji na reci Đetinji u Užicu, u kojoj su ugrađene tada najsavremenije „simens-halske” turbine, koje još uvek proizvode struju, svečanom manifestacijom 20. jula obeležiće 110 godina rada. Hidroelektrana koja je izgrađena po Teslinim nacrtima polifaznih struja, posle samo 5 godina od prve na Nijagarinim vodopadima, zahvaljujući ugrađenoj Siemesovoj opremi i dalje proizvodi struju. Proslava povodom jubileja HE „Pod gradom“ će se održati u okviru „Međunarodne konferencije obnovljivi izvori energije i održivi razvoj“ u periodu od 20-23. jula 2010.

Siemens je u oblasti energetike prisutan više od 160 godina od toga 120 u Srbiji. Da se Siemens u svom poslovanju oduvek rukovodio izradom pouzdane, kvalitetne i trajne opreme najbolje pokazuje i primer HE koju je daleke 1900. godine otvorio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović, a koja i danas može da proizvodi struju. Opredeljenost na aktuelne svetske trendove i velika finansijska sredstva koja se izdvajaju za istraživanje i razvoj su važan argument svim partnerima da se pouzdaju u Siemesove proizvode i rešenja koja im se preporučuje.

U elektrani koja će od sada imati status muzeja nalaze se „simens-halske” turbine, dve Francis turbine od po 50  KS, generatori trofazne naizmenične struje, snage od po 32,8 kVA i kasnije postavljen agregat, snage 90 kW.

„Ovaj događaj ima višestruko značenje za sve aktere tadašnjih pionirskih koraka u elektrifikaciji kako grada Užica, tako i Srbije u celini. Sa jedne strane, to je označilo novi zalet u modernizaciji tadašnje Srbije, čime je udaren temeljac jačoj industrijalizaciji cele države. To je i svrstalo Užice u avangardne gradove, koji prate savremene trendove. Ovaj projekat je bio dokaz da privatna inicijativa, u (za ono vreme) izuzetno kratkom roku, može da iznedri objekat velikog strateškog značaja. I konačno, Siemens (tačnije Siemens&Halske), koji je ovim projektom potvrdio politiku kompanije, kakvu je definisao sam osnivač – kvalitet, dugotrajnost, puna podrška korisniku” rekao je Dušan Muškatirović, direktor sektora Energija u kompaniji Siemens d.o.o. Beograd.

„Ovu politiku sprovodi kompanija Siemens i danas, kako u svetu, tako i u Srbiji. U prilog tome govore brojni na vreme i uspešno realizovani projekti, koji su na čast i korisnika i kompanije Siemens. Kao firma sa oko 800 zaposlenih u Republici Srbiji, kompanija Siemens je spremna da se uhvati u koštac sa svim problemima svojih potencijalnih investitora, sa dubokim uverenjem da će ih zaista uspešno i rešiti. Pomenućemo kao primer kampanju koju sprovodimo u poslednjih godinu i po dana, u smislu povećanja svesti na temu energetske efikasnosti, čija je svrha da našem društvu ukaže na veliki značaj uštede energetskih resursa i povećanja produktivnosti i kvaliteta života. Zato i verujemo da će energetika Srbije u bliskoj budućnosti uhvatiti korak sa aktuelnim trendovima, pa čak ih i prestići. Kompanija Siemens se upravo u toj budućnosti preporučuje kao ozbiljan i kompetentan partner” dodao je Muškatirović.

Siemens

Fotografije: Uzice.net

Ukupna vrednost srpskog IT tržišta u 2009. godini procenjena je na 424 miliona evra, čime je zabeležen godišnji pad veći od 22 odsto, dok je pad u najvećem segmentu – isporuke PC-ja premašio 27 odsto. – Milovan Matijević

Prema strukturi ulaganja, IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. godini, slede IT usluge sa 24 odsto i paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta, pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).

Klizanje se nastavlja i u 2010

Informatičko tržište u Srbiji je na nizbrdici drugu godinu zaredom, jer je i u prvom tromesečju 2010. godine tržište u padu od skoro 10 odsto u odnosu na isti period 2009. IT preduzeća sa velikom zebnjom ulaze u drugu polovinu godine. Niska sezona je krenula ranije – već u aprilu. Treći kvartal uvek, po sezonskom karakteru IT tržišta, nosi smanjeni obim poslovanja, tako da eventualni oporovak u ovom periodu ne bi mogao značajnije da popravi akumulirani debeli finansijski minus. Sa druge strane, i malo dodatno slabljenje moglo bi da proizvede panične poteze kod rukovodilaca informatičkih preduzeća, čije su rezerve kapitala i živaca veoma istanjene. Zbog toga je psihološki veoma značajno da se u trećem kvartalu trend IT tržišta promeni i da se zabeleži kakav takav rast. Ima li osnova za optimizam? Teško. Finasijski rizici ozbiljno prete u obliku negativnih kursnih razlika, a nastaju u najvećoj meri slabljenjem dinara u odnosu na dolar, znatno više nego u odnosu na evro. Od početka godine, dinar je oslabio u odnosu na dolar za više od 20% (sa 67 na 83 dinara za dolar).

IT sektor u Srbiji intezivno zavisi od dolarske zone (daleki Istok kao izvor snabdevanja) tako da se svako jačanje dolara preliva na trenutno poskupljenje informatičke opreme. Najbliži primer je rast cene goriva u Srbiji poslednjih meseci. Za razliku od naftaša, koji naplaćuju čim prodaju gorivo, srpskim IT distributerima koji fakturišu u dinarima i naplaćuju posle 60 dana jedino što je zagarantovano je finasijski gubitak.

Potezi dva sektora – Države i banaka biće od velikog značaja za srpski IT sektor. Državne institucije već duže vreme duguju informatičkim preduzećima po osnovu izvršenih isporuka, procenjuje se da je dug veći od 10 miliona evra. Država se muči da što bezbolnije reši pitanje budžetskog deficita, ulaganja su u drugom planu. Od banaka, druge sile, teško je očekivati da pokažu solidarnost sa posustalom srpskom ekonomijom i svojim klijentima, ali bi još jednom trebalo da razmotre visinu kamate i prebroje nekoliko milijardi evra dobiti koje su zaradile poslednjih godina na srpskom bankarskom tržištu, pre nego što na jesen dodatno budu unosile nervozu kod refinasiranja kredita. Paradoks je da bankari mogu da budu ključari srpske IT distributerske scene, tj. u stanju su da izazovu lavinski efekat koji u danu može da desetkuje najveće distributere u Srbiji.

U ovom periodu, IT preduzeća su sve opreznija, pokušavaju da troškove i rizike smanje na minimum, tako da tu stradaju i marketinški fondovi i sve promotivne aktivnosti koje su u periodu 2006-2008 privlačile kupce da ulažu u informatičku opremu i rešenja. Konkurentnost IT preduzeća je u padu, a finansijske opcije za kupovinu na rate sve su skromnije, tako je fokus kupaca okrenut prema drugim stvarima ili prema štednji (prema izveštaju Narodne Banke Srbije, štednja je veća negi ikad!). IT kupuje samo onaj kome stvarno gori ili retki zalutali. Ovako odložena tražnja za informatičkom opremom stvara branu i gomila potencijalnu energiju koja će, kada kriza bude prošla i brana popusti, dovesti do toga da srpsko IT tržište ponovo bude hit sa velikom stopom rasta – na maloj osnovici.

Šta nas čeka?

Srpsko IT tržište je izbačeno iz ravnoteže. Apatija vlada IT sektorom, priželjkuje se stabilizacija tržišta. Optimistička varijanta: ukoliko bi se u 2010. godini stvorili preduslovi (rast 5% gng), pa da se IT tržište 2011. godine vrati na nivo od 2008. za srpski IT bi bile izgubljene samo tri godine.

Novi ciljevi za period 2010-2014. U narednih pet godina je nužan rast IT tržišta veći od 19% godišnje, inače srpska ekonomija ulazi u još dublju krizu. Predhodna „sito“ procena potrebnog prosečnog godišnjeg rasta od 17% za period 2005-2010 nije dostignuta. Katastrofalna 2009. godina je uticala da prosečna godišnja stopa rasta u periodu 2005-2009 padne na skromnih 8,5%. Tako da je sada potrebno ne samo nadoknaditi propušteno, već i ubrzati korak da bi se izašlo iz neodrživog stanja. Potencijal srpskog IT tržišta je neuporedivo veći od onog što se postiže poslednjih godina. Potencijal jeste veliki, ali su trenutne nemogućnosti još veće.

PC analiza, Q1-2010

Količina [kom] 97.166 (+5,2%; 10Q1/09Q1)

Vrednost [milion €] 42.37 (-7,4%; 10Q1/09Q1)

U prvom tromesečju 2010. godine u Srbiji je isporučeno 97.166 personalnih računara. Ukupne PC isporuke u Q1-2010 povećane su za 5,2% u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je vrednost manja za 7,4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima.

Desktop računari sa 60.589 prodatih jedinica drže 62,4% ukupnog PC tržišta. Slede notebook računari sa 31.654 prodatih jedinica i 32,6% tržišta. Isporučeno je 4.029 netbook računara (4,1% tržišta). x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0,9% tržišnog učešća.

HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara.

Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48,8% „žutih“ računara, dok preostalih 51,2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP, Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69,5% u ukupnim isporukama.

Na tržištu notebook računara, HP je na prvom mestu sa 18,1% tržišta, Asus je drugi sa 14,9%, dok je na trećem mestu Dell sa 14,2% tržišnog učešća.

Milovan Matijević je IT analitičar u kompaniji Mineco, koja se bavi praćenjem tržišta i tehnoloških kretanja u IT sektoru.

Prikazani podaci su zasnovani na kvartalnim „sito” analizama. Za Q1-2010 su korišćeni preliminarni podaci dobijeni do 30.aprila 2009; finalni rezultat je planiran za jun, a rezultati i analiza polugodišnjih podataka, za septembar 2010. godine.

Mineco

Tablični računari će biti hit u 2010. godini. Oni će obeležiti svetsku scenu mobilnih uređaja i postati pretnja za Internet računare i čitače elektronskih knjiga. Pojavu serije uređaja te vrste pokrenuo je Apple iPad, koji se pojavio u prodaji početkom aprila, izazvao brojne polemike… i odgovor konkurencije —Nadežda Veljković

Kao i mnogi drugi Apple hitovi, iPad je na samom početku kritikovan zbog raznih tehničkih nedostataka, među kojima su najozbiljniji odsustvo multitaskinga, kamera, USB-a i podrške za Adobe Flash. No sve to ne smeta prodaji – iPad je bukvalno razgrabljen! Prvog dana prodato je 300.000 primeraka, a opšte kritike ovog "magičnog i revolucionarnog uređaja" (kako ga je nazvao čelnik Apple-a Stiv Džobs) su generalno pozitivne.

Tablet u raznim oblicima

Tablični računari, kakav je iPad, po funkcionalnosti se svrstavaju negde između pametnih mobilnih telefona i mobilnih računara. Mogu se koristiti u kućnom i poslovnom okruženju, ali i na mnogim drugim mestima – u školi, kafiću, u prevoznim sredstvima, na otvorenom prostoru… Namenjeni su, pre svega, korisnicima umerenih zahteva, kao alat za komunikaciju i zabavu: pretraživanje Interneta, slanje i prijem elektronske pošte, organizaciju fotografija, slušanje muzike, gledanje video sadržaja, igranje multimedijalnih igara, čitanje elektronskih knjiga i novina… Poslovna primena ovih uređaja je skromna – za priređivanje prezentacija, na putovanjima, za prikupljanje podataka sa terena…

Prednost tabličnih računara (tzv. slates) u odnosu na "pametne" mobilne telefone je u veličini ekrana (5 do 10 inča),  što im omogućava mnogo efektniji prikaz video sadržaja i krstarenje Internetom, dok su u odnosu na mobilne i Internet računare jednostavniji za korišćenje zbog manjih dimenzija i mase, a pritom su i jeftiniji. U odnosu na mobilne računare glavni nedostaci su im nepostojanje tastature i skromne softverske mogućnosti za neku ozbiljniju primenu. Ali, posmatrajući pre svega primer iPad-a, kao trenutno najaktuelnijeg uređaja te vrste, treba imati u vidu da tablični računari i nisu namenjeni nekoj ozbiljnijoj poslovnoj primeni, već multimedijalnoj zabavi i komunikaciji.

Kao odgovor na lansiranje iPad-a, oglasile su se i mnoge druge kompanije najavom sopstvenih uređaja te vrste, pa iPad već ima brojne konkurente. Predviđa se da će se do kraja 2010. godine pojaviti čak pedesetak novih modela i prodati na milione tabličnih računara, a među potencijalnim Apple-ovim konkurentima nalaze se imena mnogih poznatih svetskih kompanija.

Tablične ideje

Glavna konkurencija iPad-u je HP-ov tablični računar sa Microsoft-ovim operativnim sistemom. Hronologija događaja pokazuje da ga je najpre Microsoft predstavio 8. januara, neposredno pre otvaranja sajma potrošačke elektronike u Las Vegasu (CES 2010). Prezentaciju je vodio izvršni direktor Microsoft-a Stiv Balmer, a uređaj je predstavljen kao Slate PC. Sve što je tom prilikom prikazano imalo je očiglednu tendenciju da diskredituje iPad. Sam naziv uređaja izabran je po uzoru na iSlate, prvobitno razvojno ime iPad-a, a na koricama knjige koja je korišćena za demonstraciju uređaja kao e-čitača prikazane su ruke koje drže jabuku.

Prvi nastup Slate PC-ja nije izazvao posebno interesovanje javnosti, što je sasvim razumljivo s obzirom na skromne mogućnosti i funkcionalnost uređaja. Radilo se zapravo o običnom čitaču elektronskih knjiga koji se mogao pohvaliti samo atraktivnim dizajnom, sa ekranom u boji osetljivim na dodir i Microsoft-ovim operativnim sistemom Windows 7. Stiv Balmer je tom prilikom najavio još dva Slate PC-ja – multimedijalni uređaj koji će ponuditi Archos i čitač elektronskih novina i magazina Pegatron.

Tri meseca nakon toga pojavljuje se novo HP-ovo rešenje, najavljeno kao "ubica iPad-a". Očigledno da je HP sačekao da vidi šta će sve Apple u svom tabličnom računaru ponuditi, dobro uočio nedostatke iPad-a i ponudio sopstveno rešenje koje ima sve ono što iPad nema. Te mogućnosti Slate PC-ja prikazane su na prezentacionom videu (traje 30 sekundi), koji se može videti na YouTube-u i drugim Internet sajtovima.

Slate PC vs iPad

Slate PC je napravljen kao pravi poslovni mobilni računar. Nešto je manjih dimenzija i neznatno lakši od iPad-a: 23.4*14.8*1.45 cm, uz dijagonalu ekrana 8.9 inča (22.6 cm), dok je kod iPad-a ekran dijagonale 9.7 inča. Rezolucija mu je takođe niža – 1024*600 piksela (kod iPad-a je 1024*768), ali je prikaz videa visoke definicije kvalitetniji – 1080p (kod iPad-a rezolucija je 720p).

Slate PC je zasnovan na Intel-ovom procesoru Atom koji radi sa 1.6 GHz i ima gigabajt DDR2 memorije, dok iPad koristi namenski Apple-ov čip na 1 GHz sa 512 MB RAM-a. Slate PC ima USB priključke (koje iPad nema, jer Apple koristi samo svoj hardver). Time HP-ov uređaj raspolaže znatno bogatijim mogućnostima povezivanja s drugim uređajima, a pre svega stonim i prenosivim računarima. Slate ima i SD slot za memorijske kartice kapaciteta do 128 GB, dok je memorijski kapacitet iPad-a ograničen na ugrađenu memoriju (maksimalno 64 GB).

HP-ov tablični računar ima čak dve kamere (iPad nijednu), od kojih se jedna (VGA) nalazi sa prednje strane uređaja i služi za video pozive. Time je ostvarena vrlo značajna mogućnost video konferencijskih veza, kao sve češće korišćenog oblika mobilne poslovne komunikacije. Na prezentacionom videu demonstrirana je dvosmerna video komunikacija korišćenjem Skype-a. Druga kamera, za snimanje fotografija i video klipova, je sa zadnje strane i ima rezoluciju 3 megapiksela.

U pogledu softvera, prednost Slate-a je očigledna – baziran je na operativnom sistemu Windows 7 Home Premium. On podržava instalaciju različitih aplikacija na koje su korisnici već navikli, dok je iPad ograničen na aplikacije koje Apple podržava (već ih, doduše, ima oko 150.000, ali se i pored tako velikog broja svakom korisniku može desiti da neku željenu aplikaciju neće moći da instalira na iPad-u). Uz Skype, na Slate-u su prikazati iTunes i Mozilla Firefox, a nije izostavljena ni značajna podrška za Adobe Flash, što je ozbiljan nedostatak iPad-a, s obzirom na Web stranice koje su najčešće bazirane na toj aplikaciji.

Navedene specifikacije govore da je Slate ozbiljan uređaj koji se može koristiti u poslovne svrhe, a ne samo za multimedijalnu komunikaciju i zabavu kao što je slučaj sa iPad-om. Zato je baterijska autonomija kraća – i dalje solidnih 5 satai. Na kraju, uporedimo i cene ovih uređaja: Slate PC će najverovatnije koštati 550 dolara za varijantu sa 32 GB, a 600 dolara za 64 GB, što je, s obzirom na specifikacije uređaja, povoljnije u odnosu na cene iPad-a koji, u najjeftinijoj varijanti sa 16 GB memorije, košta 500 dolara.

Ostali konkurenti

Finska Nokia već ima iskustva u proizvodnji tabličnih računara. Još 2005. godine ona je ponudila prvi model – Nokia 770, a zatim su usledili N800, N810 i kao poslednji N900; nijedan od njih nije postigao značajniji uspeh. S obzirom na trenutnu aktuelnost tabličnih računara, Nokia se odmah pridružila proizvođačima zainteresovanim za ulazak na to tržište i planira da do jeseni ponudi svoj novi model. Kako će se uređaj zvati zasad nije poznato, ali je izvesno da će koristiti novi operativni sistem MeeGo baziran na Linux-u, koji Nokia razvija u saradnji sa Intel-om.

Slične planove ima i Google, pa je ova kompanija neposredno pred CES takođe objavila da već godinu i po dana radi sa HTC-om na tabličnom računaru zasnovanom na sve popularnijem Android-u. Sa sličnim proizvodima pridružuju se konkurenciji i drugi proizvođači – široj javnosti manje poznata nemačka kompanija Neofonie sa WePad-om, britanska kompanija X2 Technology sa iTablet-om, teksaška kompanija Freescale Semiconductor sa osmišljenim sopstvenim dizajnom koji nudi svim zainteresovanim proizvođačima, pa Toshiba, Dell, Sony i mnogi drugi. Nikako ne treba zaboraviti ni Microsoft i njegov koncept tabličnog računara sa dva ekrana – Courier, koji je najavljen za ovogodišnji CES, ali se još uvek nije pojavio.

U svakom slučaju, na tržištu tablet računara postaje sve uzbudljivije. Apple je dobio prvu rundu u ovom takmičenju, nastupajući korak ispred rivala. Ma kakva da je razlika u kvalitetu u korist HP-ovog Slate-a ili modela nekog drugog proizvođača, oni će teško nadmašiti broj prodatih primeraka iPad-a i neće uspeti da u toj meri naprave uzbudljivu atmosferu očekivanja i preuzimanja uređaja prvih dana prodaje (čak i sa negativnim reakcijama, u vidu performansa sa uništavanjem tek kupljenog iPad-a), ali će HP u svakom slučaju naći svoju interesnu grupu korisnika među poslovnim ljudima koji se za tu vrstu primene ne mogu osloniti na iPad. Šta će se desiti sa ostalima i da li će ma koji od tih konkurenata zaista ugroziti iPad? To će pokazati vreme, a mi ćemo pažljivo pratiti razvoj događaja.

PC Press

Kraj maja i početak juna označavaju period kada planovi za letovanje polako počinju da se krčkaju. Naravno, uvek postoje oni organizovaniji i preduzimljiviji koji su svoje letovanje već uplatili a za one druge, evo par nezaobilaznih destinacija:

www.putovanja.info: Odličan sajt, kao i uostalom svi sajtovi pod okriljem Infostuda. Redovno ažuriran, mogućnost online rezervacije avio karata i hotela. Na sajtu je i sekcija “Saveti i zanimljivosti” u kojoj možete pročitati savete za pakovanje ali i koje su to piste najopasnije za sletanje.

www.putovanja.rs: Iako liči na prethodni predlog u pitanju su dva različita sajta. Kod .rs verzije, akcenat je na pretrazi i pronalaženju konkretnog rešenja za putovanje.

www.mojodmor.rs : Sajt obiluje slikama, a ponude su poređane od najjeftinijih ka najskupljim. Intresantno je da još koji dan na sajtu traje nagradna igra – a nagrada je naravno, putovanje.

www.putovanjenadlanu.com: Na naslovnoj strani sajta je pretraga organizovana po destinacijama, što odgovara onima koji tačno znaju gde žele da idu.

www.kudanaodmor.com: Odličan portal, koji pored agencijskih ponuda sadrži obilje informacija o domaćem i stranom turizmu. Tu su i vesti, reportaže iz turističkih mesta ali i Internet TV.

www.vodic.net: Iako je sajt nešto skromnijeg dizajna može se pronaći dosta informacija o putovanjima.

http://www.srbijaturizam.com/ Sajt posvećen domaćem turizmu, dobro urađen i pregledan. Odlično predstavlja Srbiju i njenu turističku ponudu, kao i razne Roštiljade, Rakijade, Pasuljijade…

Mnogi popularni Internet sajtovi imaju sekcije posvećene turizmu i turističkim vestima, pa nije zgoreg pogledati ih pre putovanja: B92, , Novosti, a nikako nemojte preskočiti sajt Auto moto saveza Srbije na kome ćete saznati sve o stanju na putevima, dokumentima i ostalim stvarima vetanim za put automobilom.

U ovom kratkom pregledu nećemo zaobići ni sajtove turistčkih agencija, koje su tokom godina shvatile da je Internet neprevaziđeno oruđe, tako da su i sajtovi agencija sve bolji:spisak svih agencija možete naći na sajtu Yute, nacionalnog registra turističkih agencija. 

Uživajte u planiranju svog godišnjeg odmora i bon voyage! 

Izvor: PC Press

Tajvanska kompanija Foxconn je ovih pod snažnim pritiskom javnosti zbog optužbi za neodgovarajući tretman zaposlenih u njenim kineskim pogonima. Sve je počelo pre manje od godinu dana, kada je Sun Danyong, zadužen za pošiljku 16 prototipskih uređaja četvrte generacije iPhone-a, izvršio samoubistvo nakon nestanka jednog od ovih 16 uređaja.

Od tada je zabeleženo još osam samoubistava, a pažnju svetske javnosti najviše su izazvala dva poslednja samoubistva radnika tokom meseca maja, u razmaku od samo sedam dana. Kompanija Foxconn u Kini ima oko 800.000 zaposlenih, od čega je skoro 400.000 u pokrajini Shenzen, gde su i zabeležena sva samoubistva. Foxconn je poznat kao OEM partner koji za mnoge poznate brendove proizvodi komponente i uređaje. Među zvučnim imenima su Apple, Dell, HP, Motorola, Intel…

Kompanije Apple, Dell i HP najavile su hitnu opsežnu istragu o uslovima rada u Foxconn-u, jer su preliminarna istraživanja pokazala da radnici često rade i žive u neadekvatnim uslovima (mahom se radi o migrantima iz agrarnih područja), sa platom koja ne prelazi jedan dolar na sat. Kompanija Foxconn je angažovala oko 2.000 psihijatara koji će se baviti radnicima i pokušati da spreče slične slučajeve.

Optužbe bi mogle da imaju veoma ozbiljne posledice po Foxconn, ako se ispostavi da su tačne glasine da su predradnici prisiljavali radnike da rade prekovremeno čak i preko zakonom propisane dnevne dvanaestočasovne granice.

Izvori: The Wall Street Journal, Wired