Postaje neizdrživo. Još jedan kolega sa posla kupio je auto. O uslovima kupovine da i ne govorim, za gotovinu. Važan motiv – bezbednost. Model – Hyundai i30 (dizel).

Pitao sam ga da li je pet godina garancije (čitaj: dodatni trošak za obavezan šestomesečni pregled) zapravo skuplja varijanta? Smatra da je za ranijeg (starog) dizelaša imao skoro slične troškove. Rekao bih – pogodnosti garancije se moraju platiti.

Portret:

Tabla:

Leđa:

Gepek (sa reperom za veličinu tela*):

*Računajte na to da se gepek može otvoriti iznutra

Od Nove godine kazne za nepropisno parkiranje poprilično će iznenaditi nestašne vozače. Kazna za nepropisno parkiranje je 5.000 dinara, dok su troškovi uklanjanja vozila propisani posebnom odlukom Vlade (pogledati tabelu). Kazne se odnose i na nepropisno parkirana i na “odbačena” vozila.

Troškovi uklanjanja (bez osnovne kazne)

*Pešački, raskrsnice, zelena površina…

Desilo se to i meni. Istina, u pedesetim. Dakle, matori šofer. Ne zvuči lepo ali, neupućenima u termine polaganja, može da zazvuči kao “stari – iskusan šofer”.

Dodatni časovi i preslišavanja

Pred ispit sam opet uzeo dva dodatna časa vožnje. Svaki put se dogodi da se nešto što polusvesno odradim iskristališe u jasnije pravilo. Recimo, polukružno više nikada ne radim u drugoj brzini. Kod usporavanja, koja su uglavnom neminovna u takvim akrobacijama, druga brzina proizvodi neugledne zvučne efekte u radu motora. Dakle, nakon komande za polukružno, odgledati poglede, dati levi migavac i prebaciti u prvu. Mnogo je sigurnije i milozvučnije.

Instruktor me je pitao zbog čega sam pao prošli put. Objasnio sam da nisam “zaobilazio i migao“ na pešake koji su išli po kolovozu na oko metar desno od mene. Rekao je da bi se moglo reći da onda ja nisam išao uz desnu stranu saobraćajne trake – što se smatra ispravnim položajem vozila. Da sam tako išao, sigurno bih imao potrebe da “okrenem“ volan, a onda i da gledam i migam kao i kod svakog obilaženja. Šta da kažem? Dodao je i da je ona starija gospođa takođe pala. Nisam odmah shvatio kakve to veze ima. Ona zapravo radi kao sekretarica visokog funkcionera u ministarstvu policije. To je trebalo da me uveri da su odluke o polaganju pravedne. Šta da kažem?

Polaganje

Dan kada se sneg otopio – 23.12.2009. Linije na poligonu su se dobro videle. Opet se skupilo mnogo dečice. Došla je i ona starija gospođa koja je (ipak) pala prošli put.

Pojavila su se i kola sa policijom. Izašao je neki novi, stariji i simpatičniji policajac kome je tog dana dopao ovaj poligon. Instruktor je postavio Golfa u početni položaj i pitao da li neko hoće prvi. Ovoga puta javio sam se prvi. Policajac mi je zatražio ličnu kartu. Pregledajući je pitao me je: “Da li ste punoletni?”. Nemajući odmah osećaj da se šali(mo) dodao sam – “Poodmaklo punoletstvo“. Poligon sam opet odradio bez greške. Ušli su u vozilo policajac i (pored mene) jedan od instruktora iz škole. Zapravo isti onaj sa prošlog polaganja.

Da ne dužim. Mislim da nisam nigde pogrešio. Gledao sam i migao čim bi video da prolazim pored malo više izbačenog i loše parkiranog automobila. Nije bio jak saobraćaj, pa ni kod skretanja nije bilo mnogo sačekivanje. Rutinski i bez i malo treme uradio sam i polukružno. Kada smo došli ponovo do poligona, rečeno mi je da parkiram kola iz desnu ivicu platoa. Dao sam uredno poglede i migavac i stao. Osoba iz auto škole mi je saopštila da izađem i sačekam da me pozovu. Iz gomile su mimikom pokušavali da saznaju šta se desilo. Tek tada je počelo da mi tutnji u ušima. Jedva sam razaznao da mi ona starija žena kaže: “Pa uđite u kola trube vam“. Nisam čuo taj zvuk iako sam bio pored vozila. Mogli su slobodno da me pošalju ponovo na lekarski!? Sedam na mesto vozača i čujem policajca kako pita: “Mislite li da ste položili?”. Podučen od instruktora da se ne posipam mnogo pepelom, rekao sam kako mislim da mogu da se uključim u saobraćaj, a da ne znam kada ću baš postati pravi vozač. Rekao je: “Ništa ne brinite, položili ste.” Učinilo mi se da je predstavnik škole tada izgovorio nešto poput: “Sve što kažete može se iskoristiti protiv vas…”, jer je opet počelo da mi bubnji u ušima. Čovek je, zapravo, rekao da je sve što može sada da mi kaže to da sutra u auto školi podignem uverenje o položenoj vožnji i ostatak posla obavim u Ljermontovljevoj.

Izašao sam iz kola nekako ukrućen. Ona starija gospođa “ministarka“ čestitala mi je, pročitavši nekako rezultat na mom licu. Prilazili su i drugi klinci. Čestitao mi je i instruktor onim njegovim “bravo majstore”. Ništa manje pokunjen i polusvestan kao i kada sam pao, krenuo sam ka autobuskoj stanici. Nisam verovao da ću se posle onakvog inata ovako brzo “razoštriti”.

Vozačka dozvola

Sutradan, oko 12 sati svratio sam do auto škole. Dobio sam popunjen formular na kome je pisalo da sam položio vozački ispit B kategorije. Bio je to veliki dvolist pun nekih rubrika u koje nisam zavirivao. Tek, nije mi ni malo ličio na neki papirić o kome su mi pričali stariji vozači, koji je nekada važio kao privremena vozačka dozvola dok se ne dobije prava. Uz dvolist je bilo prikačeno poprilično izgužvano moje lekarsko uverenje. Dobro se izlizalo jer je instruktor bio dužan da ga stalno nosi uz moj kartončić za sve vreme obuke. Službenica auto-škole popunila mi je i dve uplatnice sa taksama koje sam posle platio u obližnjoj banci. Suma za obe takse bila je do 1.000 dinara. Nisam se usudio da pitam šta je koštalo 800 dinara, koliko sam platio za izdavanje tog uverenje (i/ili popunjavanje dokumentacije). Korisno je da sve podatke o sebi na papirima proverite pre nego krenete u sledeću fazu posla. To su me savetovali u školi odmah po predaji dokumentacije.

Imao sam i dve slike dimenzija 3,5 x 4,5 cm. Slikanje me je koštalo 350 dinara. Dobio sam pride i slike za novu ličnu kartu i pasoš (ako ih neko još uvek traži).

Šta je sve potrebno imati za prvu dozvolu pogledajte na sajtu MUP-a! Ako uplatnice budete sami popunjavali, proverite koji je kod opštine koji se navodi kod poziva na broj.

Uputio sam se u MUP u Ljermontovljevoj ulici. Red nije bio zastrašujući. Tek tada sam shvatio da je dobro što sve imam popunjeno i kompletirano. Predao sam papire i za pola sata dobio “pravu” dozvolu (dakle, po starom). Dugo sam je okretao i proveravao da li je sve pravilno upisano. Konačno je završena etapa obuke koja je počela 7. septembra 2009. godine. Prošla su tri i po meseca – precizno 109 dana.

Zapravo, naslov bloga i dalje je aktuelan. Treba kupiti kola. Mislim da će biti još nastavaka!

Konačna kalkulacija dosadašnjih troškova:

Među izrazima novog Zakona o sigurnosti saobraćaja na putevima, u članu 7 a pod rednim brojem 83 stoji sledeće obaveštenje:
…evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji
učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode
sa manjom materijalnom štetom…

Isti pojam spomenut je i u članu 172:
Vozač odnosno učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je nastala samo manja
materijalna šteta dužan je da:
1) upozori …
2) ukloni …
3) popuni Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u slučaju kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode… itd.
Dakle, po rečima Darka Botića, predsednika Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije, ovaj dokument morate da imate u vozilu kako ne biste platili kaznu od 50.000 dinara.
Naravno, osim evropskog izveštaja, obaveza vozača  je da sa sobom nose i ostala dokumenta – vozačku i saobraćajnu dozvolu, kao i polisu osiguranja, kako bi se u pomenuti dokument pravilno uneli neophodni podaci. Obrazac se može koristiti i u inostranstvu jer je istovetan sa onim koji se upotrebljava u svim zemljama Evrope.

Procedura je jednostavna – vlasnik oštećenog vozila se sa svojim primerkom popunjenog evropskog izveštaja javlja u osiguravajuće društvo krivca gde se, na osnovu tog dokumenta, bez čekanja na nekadašnji zapisnik MUP-a, može brže i efikasnije naplatiti šteta.

“Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi” je, pored fluorescentnih prsluka, trenutno najveći hit na tržištu auto opreme i galanterije. Da ne biste mnogo lutali, spremili smo ovaj formular za preuzimanje.

Formular možete preuzeti sa adrese:

http://www.pcpress.info/download/Evropski-Izvestaj-o-Saobracajnoj-Nezgodi.pdf

Kako zvuči automobil… iz ljudskih grla.

Simpatična ideja koja bi pomogla da Srbi “zdravije” prihvate ograničenja koja nameće novi Zakon o saobraćaju!

Bar bi u Indiji znali da cene znanje koje sam stekao!

Verovatno većina onih  koji padnu na ispitu uvek negoduju. E, pa i ja ću. Nisam napravio ni jednu veliku grešku. Nisam prošao kroz crveno, nisam propustio da stanem na STOP, nisam ni imao priliku da ne propustim pešaka… Ali, da krenem redom.

Na dopunskom času, dan pred ispit, instruktor mi je pokazao kako se završava vožnja posle ispita. Onaj ko izdaje komandu reći će: „parkirajte i obezbedite vozilo“. Odgledati klasično udesno i uz desni migavac zaustaviti vozilo. Menjač se prebacuje u prvu, diže ručna i gasi se motor. Tada ćete biti zamoljeni da izađete iz vozila. To izlaženje takođe ima pravila – obavezno odgledati u levo i preko ramena, pa tek onda otvoriti vrata. Skrenuta mi je pažnja da ništa ne komentarišem mimikom sa ostalim učesnicima polaganja i da sačekam da mi “trubnu“. Tada, ulazim u vozilo i slušam presudu.

Polaganje vozačkog

Dan ispita, 4.12.2009. (petak) – ni malo ne liči na uobičajen petak. Neka napetost ipak postoji. Vreme je tmurno. Autobusom sam stigao do poligona i već uočio grupice, uglavnom dece, koja su se skupljala oko svojih vozila i instruktora. Moj instruktor je došao malo kasnije i našeg Golfa parkirao u početni položaj. Došla su dva policajca sa tefterima. Pratio ih je jedan čovek  u “civilu“. Želeo sam da prvi krenem kako bih skratio muku koju stvara čekanje, ali je u vozilo ušla neka starija žena koju nisam ranije uočio. Dakle, nisam sam. Ima i mojih vrsnika:) Jedna od devojčica iz grupe kojoj sam se priključio mi je nakon kraćeg razgovora rekla da je mislila da sam instruktor.

Kod sledećeg postavljanja Golfa ušao sam ja. Zapravo, ponudio sam se! Dobio sam dozvolu od milicionera da krenem. Poligon sam odradio bez greške. Nakon parkiranja vozila, pozadi su seli milicioner i onaj u civilu, a pored mene je seo jedan mlađi instruktor iz moje škole. Rečeno mi je da će on govoriti kuda se ide i da se, dok ne kaže drugačije, uvek ide pravo.

Vezao sam pojas, odgledao poglede ulevo, dao migavac, spustio ručnu i krenuo. Na samom izlazu sa poligona stao sam kod znaka STOP a potom krenuo dalje. Pogledao sam i na jedno sokače sa desne strane jer i sa njega izlaze vozila i tada mi je rečeno da idemo desno. Počeo sam da se penjem ulicom koju sam i priželjkivao na ispitu. Očekivao sam da me tu, zbog uzbrdice isključe i poteraju da krenem sa ručnom, ali to se nije desilo. Sve bočne ulice dobro sam osmatrao i došao na vrh stajući pred trouglom. Komanda je glasila da idemo levo. Zbog nepregledne raskrsnice prebacujem u prvu i milim u nameri da se uključim. Skrećem levo i posle desetak metara dobijam komandu “polukružno na sledećoj raskrsnici”. Odgledam levo, dajem levi migavac i stajem na crveno svetlo koje se u međuvremenu pojavilo. Na zeleno krećem prvom da bih polukružno odradio bolje, na pravom mestu okrećem i gledam preko ramena kod uključenja. Volan sam već počeo da odmotavam da ne bih prešao na suprotnu traku. Prebacujem u drugu i nastavljam pravo. Sledi komanda da skrećemo desno (dakle u ulicu iz koje sam malopre izlazio). Kako ona vodi ka poligonu, prvi put sam pomislio da se bliži kraj mukama i da sam položio. Čak sam bio i zadovoljan. Spuštam se niz dvosmernu ulicu desnom kolovoznom trakom. Uz desni trotoar se ka vrhu ulice (po kolovozu) penje neki pešak. Toliko je desno da me ne tera da menjam pravac vozila. Ide po kolovozu ali daleko od mene. Niko ništa ne komentariše iako sam osetio neko komešanje. Prolazim zatim i pored čoveka i žene koji se takođe penju uz ulicu kolovozom kojim se ja spuštam. Ni oni ne zahtevaju da pomerim vozilo ulevo. Mislim da su više od metar desno. Kada sam ih prošao milicioner je rekao, “…već drugi put terate pešake da vam se sklanjaju udesno. Ne valja ovo…“. Čovek iz škole koji sedi do mene daje mi komandu da skrenem levo na poligon i komentariše kako se i u takvim slučajevima odrađuju pogledi i daje levi migavac kao kod svakog obilaženja. Rekao sam da nisam morao da prelazim srednju liniju kolovoza, ali nisu mi ništa odgovorili. Parkiram vozilo na poligonu, gasim motor i podižem ručnu. Očekujem da mi kažu da izađem, ali oni izlaze pre mene. Onom čoveku u civilu saopštavaju da postavi vozilo opet u početni položaj. Stojim po strani. Niko me od njih ne konstatuje. Niko mi ništa nije rekao. Posle kraćeg čekanja prilazim instruktoru koji je sedeo uz mene. Tek tada mi kaže da nisam položio, očito misleći da sam to trebao sam da shvatim. Milicioner koji je već u razgovoru sa sledećim kandidatom okreće se, misleći da imam neki prigovor. Kada je shvatio da samo želim informaciju o tome šta se desilo, dodaje kratko i kako dolikuje “slobodni ste“.

Epilog

Prelazim travnjak poligona kao izgubljen i krećem ka autobuskoj stanici. Iako sam bio pomalo napet, nisam imao tremu niti sam se plašio bilo čega. Mislim da sledeći put neće biti čak ni napetosti. Samo povećena doza inata.

Igra se nastavlja. Siguran sam da ću u nekom od narednih pokušaja “pogoditi” dan kada ću postati “pravi” vozač.

SHEMA MOGA PADA (kliknuti za veći prikaz)

Opušteno sam dočekao testiranje znanja. Shvatio sam logiku rešavanja “raskrsnica“ i dobro naučio sve saobraćajne znake (to vuče najviše poena – pet po pitanju). Samo je delimično razumljivo što se saobraćajni znaci nude na prepoznavanje u samo jednom pitanju. Ako se napravi greška kod samo jednog znaka, poništava se bodovanje celog zadatka. Situacije sa pravilima prestrojavanja, parkiranja i zaustavljanja “teški“ su 3 poena, dok su preostala teorijska pitanja i prva pomoć rangirani sa dva ili jednim bodom. Dakle, greška na jednoj raskrsnici i na par običnih pitanja i – padate test. Zvuči mi preterano strogo.

Vežbajući prethodnih dana, shvatio sam da se većina grešaka provuče zbog brzopletosti, neprepoznavanja (neuočavanja) detalja na slici i stupidnosti samih pitanja. Onaj ko je za potrebe programa skenirao prave testove nije znao da Descreening opcijama ispegla štamparske bojene tačkice pa je nekada potreban napor da bi se uočilo vozilo sa pravom prvenstva (milicija, ambulanta, vatrogasci) i da bi se shvatilo da li im radi svetlosna signalizacija. Migavci na vozilima  i svetla na semaforima docrtavani su flomasterima, a efekat svetlosne signalizacije na povlašćenim vozilima crticama plave hemijske olovke. I prepoznavanje šinskog vozila je otežano. Na svu sreću, na samom testiranju slike su bile mnogo bolje, pa kritika pada uglavnom na priređivače programskog paketa koji se distribuira.

Test sam uradio vrlo brzo ali uz maksimalnu koncentraciju na tekst svakog pitanja. Policajac me je zamolio da izađem i sačekam rezultate. Primetio sam da preko šablona sa rupicama proverava odgovore. Nakon završetka testa (45 minuta), pozvani smo unutra i saopšteno nam je ko je položio. Mogli smo da izađemo i zakažemo dalje polaganje vožnje, dok je ostalima podeljen test kako bi videli gde su grešili. Mislim da, od petnaestak testiranih u mojoj grupi, njih pet nije prošlo.

Test

Test ima 4 strane. Prve dve su pitanja sa slikama (situacije, raskrsnice, znaci) dok su poslednje dve teorijska pitanja i prva pomoć. Na poleđini svake strane učesnik testa mora da upiše poseban broj koji mu je za te potrebe dodelila škola, ime i prezime, kao i broj lične karte i mesto polaganja. Policajac potom odlazi do svakog polaznika i proverava lične karte. Nakon toga је objašnjeno da se ništa ne sme podebljavati ili brisati, i da se takvi odgovori neće računati. Setio sam se i saveta instruktora da je poželjno cifru 4 pisati kao Ч da se ne protumači kao jedinica koja je naknadno prepravljana. Slično važi i za broj 7 koji bi trebao da ima crticu po sredini (7).

Raskrsnice

Za rešavanje situacija na raskrsnicama procedura je sledeca:

1. Ustanoviti da li je raskrnica regulisana znacima ili svetlosnom signalizacijom.
2. Ako svi imaju semafor sa trepćućim žutim svetlom (pojačana opreznost) računati kao da je raskrsnica neregulisana.
3. I ako nije i ako jeste regulisana uočiti da li u kombinaciji učestvuje neko vozilo sa pravom prvenstva (policija) i/ili šinsko vozilo (koje sam nekada zvao tramvaj). Ako i navedena vozila učesvuju u datoj kombinaciji, prvenstvo ima vozilo sa pravom prvenstva a tek onda šinsko vozilo. Posle idu ostali.
4. Kod neregulisanih raskrsnica, nakon postupka u tački 3, primenjuje se pravilo desne strane. Na kružnom toku polazi se od najdešnje kolone vozila ako nema ulica sa pravom prvenstva.
5. Kod regulisanih raskrsnica, prvo razmotriti prisustvo vozila iz tačke 3, a potom rešavati prvo ona vozila koja se nalaze na kolovozu sa pravom prvenstva ili na kolovozu na kome “važi“ zeleno svetlo.
6. Ako signalizacija na vozilima sa pravom prvenstva nije upaljena onda ta vozila tretirati kao obična.

Evo dva primera. (Slika 6): Prvo treba primetiti da je jedan kolovoz pod pravom prvenstva a drugi pod trouglom. Onda treba prepoznati onog jadnička pod brojem 4 koji predstavlja vozilo za pravom prvenstva (to sam ustanovio pomoću lupe – radi mu svetlo na krovu). On ide prvi, a potom ostala vozila po pravilu desne strane i to sa kolovoza sa pravom prvenstva. Potom idu i ostali. Jednostavno!

(Slika 7): Kružni tok vas u ovom haosu od slike sprečava da odmah uočite da ipak jedan kolovoz ima pravo prvenstva (videti znake)! Nema specijalnih vozila. Prvo se rešavaju samo vozila iz ulice sa pravom prvenstva i to po pravilu desne strane a onda ostali. Rezultat vidite na slici.

Pravila ponašanja, pozicije i prestrojavanja

Za utvrđivanje šta je pravilno u ponašanju na ulici ipak treba prelistati knjigu. Za odlučivanje su bitni i neki podaci koji se, jednostavno, moraju znati. Ono što se ovde izdvaja bilo bi:

1. Vozilo ima prva da se krece u pravcu “strelice kretanja” ukoliko na njegovoj saobraćajnoj traci to dozvoljava nacrtana “znak-strelica” (i to je saobraćajni znak, ali horizontalni).
2. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje ulevo, u jednosmernoj ulici, je pozicioniranje krajnje levo.
3. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje nije ono koje gazi pešački prelaz.
4. Parkiranje nije dozvoljeno bliže od 5 metara od ivice susednog kolovoza ili 15 metara u odnosu na, recimo, gradsku autobusku stanicu.
5. Pešaci uvek nepravilno prelaze onda kada ne idu najkraćim putem i ako su van pešačkog prelaza.
6. Preticanje na raskrsnici je dozvoljeno ako je regulisana, ali ima i pitanja u kojima je odgovor – ako se time ne ugrožava saobraćaj…(!?!) Ovo dobro proveravati u radu sa DVD testovima.
7. Pravo prvenstva na suženom delu puta se često javlja. Ako nema znaka, prednost imaju oni koji idu uzbrdo ili su puni teretom ili imaju priključno vozilo kojim je teško manipulisati unazad. Prednost nemaju oni koji na svojoj strani imaju proširenje na putu na koje se mogu skloniti.
8. Ako uzbrdica nije faktor zapetljavanja, a nema “znakova pored puta“ obično čeka onaj na čijoj je strani prepreka.
9. Kamioni treba da se kreću uz desnu ivicu kolovoza na većim putevima a ne uz središnu liniju.
10. Pešaci, motorcikli i zaprežna vozila ne smeju na autoput.
11. Ako prevoz putnika “radi” po sredini šireg kolovoza, zbog izlaska putnika na ulicu, vozila koja nailaze moraju da se zaustave.
12. Ako prevoz putnika ide uz levu ivicu kolovoza, ostala vozila treba samo da prilagode brzinu.
13. Obratiti pažnju da li su linije na kolovozu isprekidane (dozvoljeno preticanje) ili su pune.

Za brzoplete

Evo par primera u kojima se lako može pogrešiti.

Slika 1: Da li je dozvoljeno preticanje? Opcija ponuđena na nepreglednom delu puta koji asocira na NE. Dodat je još i znak opasna krivina tek da zaplaši. Zapravo, preticanje je dozvoljeno jer svaka kolovozna traka ima po dve saobraćajne trake.

Slika 2: Da li vozilo sa pravom prvenstva treba da propisti automobil? Kada uspete da prepoznate koje je to vozilo, opet asocirate na NE, jer to je (BRE) vozilo sa pravom prvenstva ALI samo kada ima uključenu svetlosnu signalizaciju. Tek tada primetite da oko svetla na krovu nema crtica hemijskom olovkom. Dakle, TREBA da propusti automobil jer mu dolazi sa desne strane.

Slika 3: Vozači iz ulice pod zelenim svetlom (sa gornje strane slike) vide da je preko raskrsnice gužva i ne stupaju na nju (što je pravilno). Onda sledi pitanje: “Da li vozač zelenog automobila može da skrene levo?“ Zašto ne bi noglo u toj situaciji? Tek onda uočavate da je on u saobraćajnoj traci koja nije predviđena za skretanje levo (znak na asfaltu iza njega).

Slika 4: Da li je motociklista dužan da propusti automobil, tramvaj ili oba vozila zajedno? Kladim se da kasno uočite da su motociklista i automobil u ulici sa pravom prvenstva. Možda ne znate da je i šinsko vozilo dužno da stoji na znaku (trouglu) koji najavljuje ulicu sa pravom prvenstva. Dakle, motociklista treba da propusti samo automobil jer mu dolazi sa desna.

Slika 5: Vi čujete samo “Da li je vozilo ispravno parkirano?“, vidite po znaku da je to opasan prevoj i odgovarate sa NE. Tek onda procitate da pitanje glasi “Da li je, prema oznakama na kolovozu, vozilo ispravno parkirano?” I dalje vam nije jasno? Oznaka na kolovozu ukazuje da su na strani te saobraćajne trake isprekidane linije. Dakle, dolazeća vozila mogu ga (kao parkiranog) preticati pa je zato ISPRAVNO parkiran.

Ja i dalje smatram da je ovo opasna pozicija (pritom zapletena), pa test pitanje poigrava (nepotrebno) na granici logike!

Teorijska pitanja

Po meni najsporniji deo testa. Puno pitanja kao da je zalutalo sa testa za C ili D kategoriju. Mislim da nisam ništa pametniji od saznanja da je laka prikolica teška 750 kilograma, da kruta veza kod šlepanja može biti i kraća od 3 metra a posebno da se vozilo na motorni pogon kreće snagom sopstvenih motora (!?!). Sledi set pitanja o boji prednjih i zadnji svetala. Pravo da vam kažem, bilo bi mi svejedno da je neko odlučio da budu žuta ili bela. Tu su zalutala i pitanja o svetlima za maglu koja, pritom, po zakonu nisu obavezna. Ali zato pitanja tipa “…koliko baca prednje za maglu a koje boje je zadnje svetlo za maglu…”, su ipak pitanja koja vam otkinu po par poena. Slede i moje omiljeno pitanje: “…koliko je maksimalno dozvoljeno dodati priključnih vozila vučnom vozilu..”!?

Sa druge strane, odgovori na neka pitanja nisu dovoljno egzaktna (pa time ne zaslužuju da učestvuju u bodovanju). Na primer, “…rastojanje između vozila koja se mimoilaze treba da bude dovoljno za bezbedno mimoilaženje”. Ili, “…odstojanje iza drugog vozila treba da bude dovoljno da ne ugrožava bezbednost saobraćaja”. Deo nepotrebnog znanja stigao je i od pitanja: “…u zatvorenom prostoru motornog vozila koje se ne može otvoriti iznutra mogu se prevoziti lica samo u vozilima unutrašnjih poslova i oružanih snaga”!

Ako nekada budem radio u parking servisu ili postanem sudija za prekršaje mnogo će mi značiti i saznanje da se zaustavljanje vozila duže od 15 minuta smatra parkiranjem, a kraća minutaža smatra zadržavanjem.

Prva pomoć

Teško je izraziti neko negodovanje ovim pitanjima jer je očigledan njihov značaj u situacijama kada se, kad zatreba, nekome može stvarno pomoći. Strašna mi je sama pomisao da ovim stepenom znanja nekome mogu pomoći, posebno kada svako pitanje podrazumeva da prvo prepoznam šta je povređeno. Mislim da je to neozbiljna mešavina sofisticiranog zanata  i amaterizma. Voleo bih da znam da li bih nenamernom nestručnom pomoći mogao zakonski odgovarati. Mislim da bi se zaustavljanje krvarenja i imobilizacija mogli izdvojiti kao jedine važne stvari. Bojim se da reanimacija i pomeranje povređenog zahteva profesionalce. Nadam se da nikome nećemo duvati u nos ili masirati srce. Šta da kažem – učite.

Ako dobijete bilo koje pitanje tipa: “…šta raditi ako pred put osetite glavobolju i td.”, uvek birajte najgluplji odgovor u kome stoji ono “obratite se lekaru”. Nećete pogrešiti.

Polaganje vozačkog zakazano je za 4.12.2009. Platio sam još 3.000 dinara za taj čin i još 2.400 dinara za dva dodatna dvočasa. Cena za vožnju Golfom poskupela je sa 530 na 600 dinara.

Kalkulacija dosadašnjih troškova je:

Lekarsko uverenje =    2.300 din.

40 časova X 530 din. =  21.200 din.  (obavezni časovi)

4 časa      X 600 din. =    2.400 din. (dopunski časovi na moj zahtev)

Test znanja =    3.000 din.

Test vožnje =    3.000 din.

UKUPNO = 31.900 din. (340 evra)

Jedva čekam da se ovo završi. Zamorno je! Počeo je da se javlja i ničim izazvan inat. Tri meseca su me budili rano, kritikovali i nadgledali, i uzeli pare koje bi se uz mali dodatak mogle pretvoriti u manji laptop.

Nemam strah od polaganja…

… i to me brine!

Poslednja dva časa, zakazana po prvu put u terminu od 22 časa, bila su posvećena noćnoj vožnji. Spomenuta su ponovo sva svetla na vozilu i podaci o njihovoj boji i dužini “bacanja”. Podsetio sam se kako da prepoznam kada je dugo svetlo uopšte uključeno – plava lampica na tabli. Razmotrili smo skoro sva pitanja sa testa koja se tiču ove oblasti.

Vožnja je počela u prepoznatljivoj atmosferi – mraku, jer su mi termini za vožnju uglavnom počinjali u 6 sati. Posle kraće vožnje po Zvezdari bio sam iznenađen pitanjem – umem li da se odvezem do svoje kuće?! Shvatio sam da mi je, po prvi put, obećan završetak vožnje na dogovorenoj adresi. Mislio sam da će se to podrazumevati kada sam se upisivao u školu, ali je gužva zbog novog zakona brzo raspršila takve želje.

Jedva sam dočekao ovaj predlog da se sam odvezem kući. Stvarno mi je veliki pritisak na svim časovima predstavljala činjenica da sam stalno pod komandama koje me dekoncentrišu u opažanju saobraćajne signalizacije, kao i činjenica da nikada tačno ne znam gde idem. Dakle, na jednom dvočasu sam pod pritiskom koji “vozač u civilu” doživi za celu nedelju.

Sve se odigralo kako sam i očekivao. Instruktor je obećao da ništa neće pričati.

O, lepe li tišine. Podigao sam pogled, oborio svetla i krenuo domu svom. Nisam napravio ni jednu grešku i to mi je kasnije i potvrđeno. Kada sam se skoro primakao svom soliteru, zamalo da skrenem uličicom kojom su me kolege mesecima vraćale sa noćnih korektura. Tek sam večeras video da je kretanje u tom smeru zabranjeno. Na vreme sam pošao drugim putem i ubrzo se parkirao ispred zgrade.

Čuo sam da instruktor smatra da sam spreman za polaganje i testova i vožnje. Pošto sam prošli put platio 3.000 dinara za testiranje znanja, saopšten mi je termin polaganja – 30.11.2009. Ponuđena mi je i mogućnost uzimanja nekoliko dopunskih časova, ukoliko se termin za polaganje vožnje nakon položenog testa znanja oduži.

Obuka je trajala od 07. septembra do 27. novembra, dakle, skoro tri meseca.

Ne moram više da ustajem u 5 sati.

Počinjem da se ozbiljnije bavim testovima koje sam kupio u školi. Materijal se sastoji od knjige “Putokaz“ Janka Paroškaja i pripadajućeg CD-a. Ponuđen mi je i drugi CD koji sam, kao nezavisan skup testova takođe kupio (bio je narezan na prazan medijum i ispisan flomasterom). Slučajno sam pre konačnog pozdrava čuo da su testovi po kojima treba da vežbam upravo oni narezani na taj no-name medij.

Sažetak svih dosadašnjih časova sa kratkim komentarima