MTID: Usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama

Na jučerašnjoj sednici Skupštine Srbije usvojen je Zakon o elektronskim komunikacijama, čime su napravljeni ključni koraci ka uspostavljanju delotvorne konkurencije na domaćem tržištu elektronskih komunikacija, bržem uvođenju novih mreža i usluga, pružanju izbora kvalitetnih usluga korisnicima i zaštiti njihovih interesa, povećanju konkurentnosti privrede, ravnomernom razvoju svih delova naše zemlje kroz univerzalno dostupne usluge, kao i daljem uvećanju vrednosti tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji.

Najvažnija poboljšanja koja donosi novi zakon odnose se na:
1) nastavak jačanja uloge nezavisnog regulatornog tela – Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL);
2) liberalizaciju u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga, koja se temelji na slobodnom obavljanju ovih delatnosti po režimu “opšteg ovlašćenja”;
3) povećanje transparentnosti i unapređenje predvidivosti regulatornog okvira i vladavine zakona u oblasti elektronskih komunikacija, kao osnovnog preduslova za povećanje investicija u sektoru, i to kroz propisivanje obaveze javnih rasprava i objavljivanja podzakonskih akata na Internet prezentacijama RATEL-a i Ministarstva;
4) jasna pravila u pogledu određivanja tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, određivanja operatora sa značajnom tržišnom snagom i nametanju tzv. “regulatornih obaveza” takvim operatorima;
5) pojednostavljen i unapređen postupak dodeljivanja radio-frekvencija, adresa i brojeva, kao ograničenih resursa;
6) promovisanje principa tehnološke neutralnosti u cilju daljeg razvoja sektora tj. mogućnosti da se različite usluge pružaju nezavisno od infrastrukture koja se koristi za njihovo pružanje;
7) izgradnju efikasnog mehanizma zaštite korisnika elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pre svega propisivanjem obaveznih elemenata korisničkih ugovora i onemogućavanjem jednostrane promene ugovora.

Zakon o elektronskim komunikacijama baziran je na aktuelnom evropskom okviru za elektronske komunikacije i sačinjen je tokom poslednjih godinu dana u izuzetno otvorenom procesu, tokom koga je postignut visok stepen saglasnosti o predloženim rešenjima među svim ključnim učesnicima na tržištu – operatora, korisnika, akademske i stručne javnosti, regulatora, državnih organa i predstavnika Evropske unije.

Tokom rasprave o predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama u Skupštini Srbije usvojen je veći broj amandmana koje su podneli narodni poslanici i skupštinski Odbor za saobraćaj i veze. Ministarstvo kao posebno značajno ocenjuje usvajanje amandmana podnetog na inicijativu Zaštitnika građana, koji se odnosi na preciziranje nadzornih ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa pristupom zadržanim podacima kojima se ne otkriva sadržaj komunikacije.

Iako je režim pristupa zadržanim podacima već odavno uspostavljen u Srbiji nizom zakona iz oblasti bezbednosti, dobro je što je debata o adekvantosti tog okvira pokrenuta u okviru racprave o predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama, koji ne omogućava izmenu tog okvira. Sa druge strane, aspekti prikupljanja, zaštite, dužine čuvanja, brisanja, kao i nadzora nad poštovanjem obaveza u vezi sa zadržanim podacima, do sada nisu bili precizno zakonski regulisani. Ministarstvo smatra da je precizno zakonsko regulisanje pomenutih aspekata najveći doprinos Zakona o elektronskim komunikacijama uvođenju reda

u ovu osetljivu oblast i korak napred u odnosu na dosadašnje stanje. Zakon o elektronskim komunikacijama je prvi zakonski akt koji ograničava vrstu podataka koji se mogu zadržavati, ograničava period njihovog čuvanja, propisuje precizne tehničke i organizacione mere za zaštitu tih podataka od neovlašćenog pristupa ili oštećenja tokom perioda čuvanja, obavezu vođenja evidencija o svakom pristupu tim podacima u svim situacijama, te nezavisnom organu – Povereniku za pristup podacima od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – daje punu nadležnost za kontrolisanje pridržavanja ovih odredbi zakona. Poverenik se, dakle, pridružuje Odboru za bezbednost Skupštine Srbije i Zaštitniku građana, koji već imaju zakonska ovlašćenja za kontrolisanje rada službi bezbednosti.

Izvor: MTID