Poslednja dva časa, zakazana po prvu put u terminu od 22 časa, bila su posvećena noćnoj vožnji. Spomenuta su ponovo sva svetla na vozilu i podaci o njihovoj boji i dužini “bacanja”. Podsetio sam se kako da prepoznam kada je dugo svetlo uopšte uključeno – plava lampica na tabli. Razmotrili smo skoro sva pitanja sa testa koja se tiču ove oblasti.

Vožnja je počela u prepoznatljivoj atmosferi – mraku, jer su mi termini za vožnju uglavnom počinjali u 6 sati. Posle kraće vožnje po Zvezdari bio sam iznenađen pitanjem – umem li da se odvezem do svoje kuće?! Shvatio sam da mi je, po prvi put, obećan završetak vožnje na dogovorenoj adresi. Mislio sam da će se to podrazumevati kada sam se upisivao u školu, ali je gužva zbog novog zakona brzo raspršila takve želje.

Jedva sam dočekao ovaj predlog da se sam odvezem kući. Stvarno mi je veliki pritisak na svim časovima predstavljala činjenica da sam stalno pod komandama koje me dekoncentrišu u opažanju saobraćajne signalizacije, kao i činjenica da nikada tačno ne znam gde idem. Dakle, na jednom dvočasu sam pod pritiskom koji “vozač u civilu” doživi za celu nedelju.

Sve se odigralo kako sam i očekivao. Instruktor je obećao da ništa neće pričati.

O, lepe li tišine. Podigao sam pogled, oborio svetla i krenuo domu svom. Nisam napravio ni jednu grešku i to mi je kasnije i potvrđeno. Kada sam se skoro primakao svom soliteru, zamalo da skrenem uličicom kojom su me kolege mesecima vraćale sa noćnih korektura. Tek sam večeras video da je kretanje u tom smeru zabranjeno. Na vreme sam pošao drugim putem i ubrzo se parkirao ispred zgrade.

Čuo sam da instruktor smatra da sam spreman za polaganje i testova i vožnje. Pošto sam prošli put platio 3.000 dinara za testiranje znanja, saopšten mi je termin polaganja – 30.11.2009. Ponuđena mi je i mogućnost uzimanja nekoliko dopunskih časova, ukoliko se termin za polaganje vožnje nakon položenog testa znanja oduži.

Obuka je trajala od 07. septembra do 27. novembra, dakle, skoro tri meseca.

Ne moram više da ustajem u 5 sati.

Počinjem da se ozbiljnije bavim testovima koje sam kupio u školi. Materijal se sastoji od knjige “Putokaz“ Janka Paroškaja i pripadajućeg CD-a. Ponuđen mi je i drugi CD koji sam, kao nezavisan skup testova takođe kupio (bio je narezan na prazan medijum i ispisan flomasterom). Slučajno sam pre konačnog pozdrava čuo da su testovi po kojima treba da vežbam upravo oni narezani na taj no-name medij.

Sažetak svih dosadašnjih časova sa kratkim komentarima

Kompanija Vucomm je i ove godine svoje prisustvo na Telfor-u iskoristila da prisutne upozna sa novim trendovima u sistemima IP video nadzora. Kao uvoznik i distributer IP kamera nemačke firme Mobotix, predstavili su nekoliko zanimljivih noviteta koji su kod posetilaca izazvali veliko interesovanje. Radi se o novim modelima Mobotix IP kamera Q24 i D24. Uz mala unapređenja softvera, najveći pomak je napravljen ugradnjom moćnijeg procesora za obradu slike. Nova serija mobotix kamera sada se može pohvaliti više nego duplim brojem slika u sekundi koje isporučuje u megapiksel rezolucijama. Q24 i D24 sada mogu prikazati do 20 frejmova u sekundi u rezoluciji od 3 Megapiksela, odnosno 30 frejmova u rezoluciji od 1 Megapiksel ili nižoj. Pored kamera predstavljen je i uređaj Mx2Wire, koji omogućava ethernet mrežu i PoE (Power over Ethernet) kroz dvožični kabl (koaksijalni, bakarnu telefonsku paricu, strujni kabl…).

Izvor: www.vucomm.rs

Minijaturizacija je dostigla vrhunac – na tržištu postoji gomila uređaja malih dimenzija koji odlično funkcionišu, ali postoji jedan problem – AA baterije ogračinavaju dalju minijaturizaciju, a traju pet puta manje nego što bismo želeli. Ali nova istraživanja zelenih algi Cladophora pokazuju da one mogu da budu nosioci električne energije, i to veoma dobri, pri čemu su moguće proizvoljne dimenzije baterija zasnovanih na njima – mogu da budu neverovatno tanke, a osim toga i savitljive. Takve baterije bi mogle da se smeste tamo gde do sada nikome nije padalo na pamet: njima bi mogli da budu obloženi zidovi, mogli bismo da imamo (u pravom smislu reči) energetsku odeću, pa bi čak i običan papir za uvijanje mogao da bude izvor energije.
Prototipovi obećavaju, ali nažalost, nema nikakvih konkretnih podataka o tome kada će se ovakva rešenja pojaviti u prodaji.

Izvor: Engadget

Za sve one koji su propustili otvaranje Sinergije 09, evo nastupa Ramba Amadeusa i numere ‘IT’. Ko ne razume tekst, u donjem desnom uglu može uključiti subtitle.

Iako su mnogi očekivali da razne forme bežičnog transfera podataka “raskrste” sa žicama i USB-ovima, do toga nije došlo. Komplikovanost implementacije Wireless i Bluetooth standarda su delimično zaslužne zašto u domenu transfera podataka i dalje dominira USB standard, što važi čak i za gedžete, odnosno mobilno tržište. Takvo stanje bi se moglo promeniti, pošto je Sony pokrenuo inicijativu u vezi sa usvajanjem njegove najnovije tehnologije iz ovog domena. To je TransferJet LSI, a čipovi koji omogućavaju bežičan transfer preko malih udaljenosti upotrebom ove tehnologije su počeli da se isporučuju.

Teoretski maksimum transfera koji nude Sony čipovi iznosi 560 Mbps, ali u realnosti transferi dostižu oko 375 Mbps. Ovi podaci važe za udaljenost od tri centimetra. Sony je obezbedio priličnu podršku svom novom standardu, makar na matičnoj teritoriji. Sa jedne strane, imamo velike proizvođače digitalnih fotoaparata: Canon, Nikon, Samsung, Casio, Kodak i Olympus. Sa druge strane, obezbeđena je podrška japanskih mobilnih operatera i proizvođača telefona, kao što su NTT DoCoMo, Softbank Mobile, Toshiba i Sony Ericsson. Šta se želi konkretno omogućiti ovom tehnologijom? Probajte da zamislite kako jednostavno mahnete telefonom ili fotoaparatom ispred Sony Bravia ili Toshiba Regza televizora. Na taj način prebacujete fotografije ili snimljene video zapise na veliki ekran. Zvuči kao SF? Za neke je to sadašnjost, a uskoro će, ako bude po Sony-jevom, biti sadašnjost i za brojne korisnike širom sveta. Čipovi su dostupni sa PCI ili SDIO konektorom. Isporuke semplova TransferJet LSI čipova su krenule, a njihova cena iznosi 17 dolara.

Izvor: Engadget

Kompanija A-Data je predstavila novu memorijsku karticu formata Compact Flash namenjenu korišćenju u refleksnim digitalnim fotoaparatima. CF633X čita podatke brzinom od 93 MB/s, a što je još važnije, upisuje ih gotovo istom tolikom brzinom – 92 MB/s, što je trenutno najbolji rezultat, bar kada su u pitanju kartice koje se masovno proizvode – slikanje u raflnom režimu neće biti problem.
Osim velike brzine, CF633X podržava i automatsku korekciju grešaka metodom ECC i troši manje energije od uobičajenih CF kartica. Raspoloživa je u kapacitetima od 16 GB i 32 GB, tako da će srećni vlasnici moći da snime veliki broj slika visoke rezolucije u sirovom formatu i duge HD video-klipove.

Izvor: Hardspell

Deo beogradskog hotela "Moskva", tačnije oko 60 soba, od sada će goste čekati u potpuno novom ruhu, ali će i dalje biti uređen u duhu vremena s početka prošlog veka.

Sve sobe su dobile nov nameštaj, zavese, tepihe, ali i plazma televizore, vajerles Internet i minibar.

Preduzeće "Elux" iz Beograda, ovlašćeni distributer brenda "Minibar System" (www.minibar.ch ) iz Švajcarske, opremio je renovirane sobe hotela Moskva u Beogradu hotelskim bešumnim minibarovima.

Svi proizvodi imaju višegodišnu garanciju i međunarodne i domaće sertifikate. U preduzeću "Elux" još kažu da osim kvalitetnih sobnih bešumnih frižidera imaju i veoma kvalitetne hotelske sobne sefove istog brenda.

Izvor: Ekapija

In­for­ma­tičari su po­zna­ti op­ti­mis­ti, čak i ka­da IT trži­šte be­le­ži dvo­ci­fre­ni pad u o­dno­su na is­ti pe­ri­od pro­šle go­di­ne. Op­ti­mi­zam je bo­lji am­bi­jent za rad, a ne­ko­li­ko naj­no­vi­jih do­gađaja iz na­še stvar­nos­ti ga pot­hra­nju­ju… — Dr Ni­ko­la Mar­ko­vić

Re­pu­blički za­vod za sta­tis­ti­ku je po če­tvrti put ura­dio is­tra­ži­va­nje o upo­tre­bi IC te­hno­lo­gi­ja u Srbi­ji. Po­ka­za­lo se da na počet­ku 2009. računar ima 46,8% do­maćin­sta­va u Srbi­ji, a pris­tup In­ter­ne­tu 36,7% od­sto do­maćin­sta­va. Dok­tor Dra­gan Vu­kmi­ro­vić, di­rek­tor Re­pu­bličkog za­vo­da za sta­tis­ti­ku, ka­že da je za go­di­nu da­na ko­rišćenje računa­ra u do­maćin­stvi­ma po­većano za šest od­sto, dok je upo­tre­ba In­ter­ne­ta po­većana za 3,5 od­sto. I da­lje pos­to­ji in­for­ma­ci­oni jaz i­zmeđu ur­ba­nog i ru­ral­nog de­la Srbi­je: u gra­do­vi­ma je sto­pa ras­ta četi­ri pu­ta veća ne­go u ru­ral­nim de­lo­vi­ma zem­lje. Go­to­vo sve fir­me (97,8% pre­du­zeća) ko­ris­te računa­re u svom po­slo­va­nju, In­ter­net pri­ključak ima 94,5% kom­pa­ni­ja a 67% pre­du­zeća ima Web sajt. Krat­ko rečeno, os­tva­ren je rast pri­me­na IC te­hno­lo­gi­ja u Srbi­ji, ali i da­lje za oko 40% za­os­ta­je­mo za ra­zvi­je­ni­jim čla­ni­ca­ma EU.

Elek­tron­ski ser­ti­fi­kati

Mi­nis­tar­stvo za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je i in­for­ma­ci­ono dru­štvo je u sep­tem­bru a­kre­di­to­va­lo ser­ti­fi­ka­ci­ono te­lo Priv­re­dne ko­mo­re. Đuro Voj­no­vić, di­rek­tor Cen­tra za in­for­ma­ti­ku i elek­tron­sko po­slo­va­nje, ka­že da Priv­re­dna ko­mo­ra Srbi­je već pri­ma za­hte­ve za i­zda­va­nje elek­tron­skih ser­ti­fi­ka­ta. Sva pre­du­zeća ko­ja su čla­no­vi Priv­re­dne ko­mo­re Srbi­je počev od 19. ok­to­bra do­bi­ja­ju bes­pla­tno ser­ti­fi­kat i čitač smart kar­ti­ce.

Kva­li­fi­ko­va­ni elek­tron­ski ser­ti­fi­kat će se ko­ris­ti­ti za pot­pi­si­va­nje do­ku­me­na­ta, pris­tup be­zbe­dnim Web saj­to­vi­ma i dru­gim online sa­drža­ji­ma, tran­sak­ci­je elek­tron­skog po­slo­va­nja, pro­ve­ru kva­li­fi­ko­va­nog elek­tron­skog pot­pi­sa, te za ši­fro­va­nje i de­ši­fro­va­nje elek­tron­skih do­ku­me­na­ta.

U Priv­re­dnoj ko­mo­ri su sprem­ni za po­kre­ta­nje ser­vi­sa u ko­ji­ma će se ko­ris­ti­ti kva­li­fi­ko­va­ni elek­tron­ski pot­pis za pri­ja­vu i o­dja­vu za­po­sle­nih, pri­ja­vu PDV‑a, po­dno­še­nje zav­ršnih računa, na­bav­ke pre­ko In­ter­ne­ta i dos­tav­lja­nje sta­tis­tičkih i­zve­šta­ja.

Elek­tron­ski šal­ter

Na­jav­lje­na je ve­li­ka re­or­ga­ni­za­ci­ja držav­ne u­pra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i u su­sret tom pro­ce­su re­ali­zo­va­no je vi­še us­pe­šnih pro­je­ka­ta e‑u­pra­ve. Vla­da je 1. ok­to­bra 2009. u­svo­ji­la Stra­te­gi­ju ra­zvo­ja e‑u­pra­ve, od ju­na 2009. o­drža­va­ju se elek­tron­ske se­dni­ce vla­de, a Re­pu­blički za­vod za in­for­ma­ti­ku i In­ter­net ra­di na nad­gra­dnji por­ta­la e‑Uprava, ko­ji tre­ba da bu­de cen­tral­no mes­to za pris­tup elek­tron­skim ser­vi­si­ma jav­ne u­pra­ve.

Skrom­na ver­zi­ja por­ta­la već pos­to­ji na a­dre­si www.euprava.gov.yu (ka­da će preći na .rs do­men?) i tu se mo­gu vi­de­ti na­zi­vi u­slu­ga, na­dle­žni or­ga­ni i po­tre­bni u­slo­vi za do­bi­ja­nje po­je­di­nih uve­re­nja i po­tvrda. Por­tal je sa­držin­ski, fun­kci­onal­no i te­hnički ne­pot­pun i za­to se ra­di na nje­go­voj nad­gra­dnji. Tre­ba obe­zbe­di­ti pris­tup svim uve­de­nim elek­tron­skim ser­vi­si­ma u držav­noj u­pra­vi i lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, elek­tron­sko po­dno­še­nje za­hte­va i vi­ši ni­vo in­te­rak­tiv­nos­ti i­zmeđu građana i u­pra­ve.

Da­mir Ba­ra­lić, di­rek­tor Re­pu­bličkog za­vo­da za in­for­ma­ti­ku i In­ter­net, ka­že da će por­tal e‑Uprava bi­ti elek­tron­ski šal­ter na In­ter­ne­tu. Građani i prav­na li­ca će na­kon pris­tu­pa­nja i elek­tron­ske iden­ti­fi­ka­ci­je moći da pos­tav­lja­ju upi­te, po­pu­nja­va­ju for­mu­la­re, elek­tron­ski plaćaju tak­se, pra­te tok re­ša­va­nja svog pre­dme­ta i na kra­ju na svom računa­ru do­bi­ju tra­že­ni do­ku­ment. Ova fa­za ra­zvo­ja por­ta­la se zav­rša­va do kra­ja 2009. go­di­ne, a na­kon to­ga se uvo­de no­vi ser­vi­si. Pre­ma u­svo­je­noj Stra­te­gi­ji ra­zvo­ja elek­tron­ske u­pra­ve do 2013. go­di­ne, građani tre­ba da ima­ju na ras­po­la­ga­nju naj­ma­nje 12, a prav­na li­ca osam elek­tron­skih ser­vi­sa.

ICT us­pesi

Agen­ci­ja za priv­re­dne re­gis­tre (APR) je pos­ta­la vo­deća in­sti­tu­ci­ja u ra­zvo­ju sav­re­me­nih ser­vi­sa za priv­re­du. Ra­zvi­jen je in­for­ma­ci­oni sis­tem za o­bje­di­njen pri­jem za­hte­va na šal­te­ri­ma APR, ko­ji omo­gućuje bržu pre­da­ju za­hte­va i efi­ka­sni­ju o­bra­du prim­lje­ne do­ku­men­ta­ci­je za re­gis­tra­ci­ju pre­du­zeća. Pre­ko saj­ta www.apr.gov.rs se mo­gu do­bi­ti po­da­ci o pos­tup­ku re­gis­tra­ci­je, pre­uze­ti po­tre­bni for­mu­la­ri, po­dne­ti elek­tron­ske pri­ja­ve, gle­da­ti po­da­ci o sta­nju pre­dme­ta i vi­de­ti mo­de­li o­sni­vačkih aka­ta.

Na­kon po­dno­še­nja za­hte­va za re­gis­tra­ci­ju fir­me, vi­še se ne mo­ra ići u Po­res­ku u­pra­vu i Za­vod za so­cij­lno osi­gu­ra­nje, već se svi po­slo­vi obav­lja­lju elek­tron­ski, na o­sno­vu pri­ja­ve u APR‑u. Na ovaj način se šte­di vre­me, u­brza­va pos­tu­pak i pod­stiče priv­re­dna de­la­tnost, a u­šte­di se i oko 300 mi­li­ona di­na­ra go­di­šnje.

Telekom Srbija je u o­kvi­ru ak­ci­je e‑dukacij@ uveo In­ter­net u sko­ro sve ško­le u Srbi­ji. Bez In­ter­ne­ta je os­tao ma­li broj ško­la, zbog te­hničkih pre­pre­ka ko­je će bi­ti pre­va­ziđene do kra­ja go­di­ne. Do­na­ci­ja­ma je pri­ku­plje­no i ško­la­ma po­de­lje­no 2.000 računa­ra,  a sa­da je u to­ku ra­zma­tra­nje ini­ci­ja­ti­ve da ško­le u Srbi­ji do­bi­ju netbook računa­re, ko­ji su po­go­dni za nas­ta­vu i pris­tup In­ter­ne­tu. Po­sle vi­še­go­di­šnjih o­dla­ga­nja, Srbi­ja će kraj 2009. zav­rši­ti uvođenjem In­ter­ne­ta u sve ško­le.

Do svih po­me­nu­tih re­zul­ta­ta u in­for­ma­ti­za­ci­ji do­šlo se u u­slo­vi­ma du­bo­ke eko­nom­ske kri­ze i uz ve­oma ma­lo ra­zu­me­va­nje većine po­li­tičara i me­na­dže­ra, ko­ji ma­lo shva­ta­ju da su do­pri­no­si ove de­la­tnos­ti ključni za i­zla­zak iz kri­ze.

PC Press

Za Wall Street Journal blokiranje Google pretraživača možda ima smisla, ali da li to treba da urade i mali proizvođači sadržaja?

Nakon svega što je rečeno i učinjeno, veliki medijski mag Rupert Murdoch može da deluje kao “stara poslovna lisica” koja veoma dobro poznaje poslovne vode u kojima pliva (ova tirada je samo dokaz da novinarske foskule omogućavaju da i lisicu naterate da pliva).

Mnogi blogeri i novinari veoma su loše primili vest da Rupert Murdoch namerava Google-u da blokira pretraživanje sadržaja News Corp., a pojavile su se i konkretne optužbe da Robert Murdoch zapravo namerava da sklopi ekskluzivni ugovor sa Microsoft-ovim pretraživačem Bing za pristup sadržajima medijske korporacije News Corp, pri čemu bi direktno zaradio 50 miliona dolara.

Glavni argument “malih izdavača” protiv ovakve odluke je čitanost vesti koju donose posete sa Google pretraživača. Za većinu sajtova koji proizvode sadržaj, poseta sa Google-a predstavlja značajan faktor (na godišnjem nivou posete našem sajtu www.pcpress.info sa Google pretraživača iznose 46-47%).

Sa druge strane, čitanost ne donosi nužno i profit, pa Wall Street Journal ozbiljno analizira da se odrekne 11,5% posetilaca koje donosi Google. Zauzvrat bi zadržao 18,74% posetilaca koje mu donosi Bing plus 6,3% posetilaca sa Yahoo sajta koje takođe preuzima Bing, jer će, prema skorašnjem sporazumu, Yahoo će ubuduće koristiti Bing za pretraživanje. Ukupno, to iznosi četvrtinu (preko 25%) posetilaca.

Šta to konkretno znači za proizvođače i pretraživače sadržaja?

1. Vodeći globalni pretraživači, poput Google-a, neophodni su vam da biste uopšte plasirali sadržaj koji proizvodite. Čak i ako imate “savršen” proizvod – neko mora da ga plasira i nekako mora da čuje za njega
2. Google postaje neefikasan u trenutku kad želite da naplatite svoj sadržaj jer “favorizuje i više vrednuje one koji sakupljaju sadržaj”, dok oni koji “proizvode sadržaj” na kraju ostaju bez prihoda

Čini nam se da je ova dilema stara koliko i čovečanstvo… Da li vas zanima količina ili kvalitet informacija? Google zaista ima dobre algoritme za izdvajanje sadržaja koji vas zanimaju. Ali sadržaje i dalje pišu ljudi, a ne algoritmi.

Na posletku, da parafraziramo: I nad algoritmom ima algoritam. Ali oba algoritma upotrebljavaju argumente i parametre iz realnog sveta. Ni jedan algoritam ne može da nađe sjajnu misao iz knjige koja još nije napisana. Možete da pretražujete i indeksirate koliko hoćete, ali kompjuteri neće smisliti ništa novo, što ljudi već nisu smislili

Zato proizvođači sadržaja zaslužuju svoj (bar mali) deo kolača. Jer bez njih – pretraživanje i indeksiranje gubi svaki smisao. Dvaput ništa je ništa… Crva nikada nije ni bilo…

Osvrt na izveštavanje WebProNews

Popularnost 3D filmova raste, pa ste verovatno i vi bar jednom svratili u “Kolosej” na neku 3D projekciju. Sa druge strane, mo­ni­to­ri i te­le­vi­zo­ri za gle­da­nje pra­vih 3D sa­drža­ja kod kuće već su dos­tu­pni, a i mnoge igre već podržavaju 3D prikaz. Da li je vre­me za ta­kvu za­ba­vu? Vaš novčanik će to naj­bo­lje pro­ce­ni­ti… — Filip Majkić i Voja Gašić

Pre sa­mo ko­ju de­ce­ni­ju, u sve­tu su 3D bi­os­kop­ske pro­jek­ci­je os­tav­lja­le bez da­ha pu­bli­ku ko­ja je, no­seći spe­ci­jal­ne naočare, go­to­vo di­rek­tno do­živ­lja­va­la do­gađaje sa e­kra­na kao da učes­tvu­je u nji­ma. Sve to je bi­lo mo­guće za­hva­lju­jući spe­ci­jal­noj te­hno­lo­gi­ji ko­ja – kao i o­gro­man broj te­hno­lo­gi­ja – na­kon o­dređenog pe­ri­oda sa­zre­va­nja i usav­rša­va­nja sti­že u sva­ki dom. Za početak, u na­šu Re­dak­ci­ju – is­pro­ba­li smo GeForce 3D Vision i do­ži­ve­li za­do­volj­stvo utis­ka da zom­bi­ji skaču na nas i da će nas za tre­nu­tak pre­ga­zi­ti auto­mo­bil. Ka­ko da vam na 2D pa­pi­ru ver­no pre­ne­se­mo utis­ke o naj­no­vi­joj 3D te­hno­lo­gi­ji? Pokušaćemo, ali pogledajte i živu demonstraciju čim stignete.

Slika koju vidite nastala je “starinskom” metodom anaglifske stereoskopije u kojoj su slike levog i desnog oka blago tonirane komplementarnim bojama (na primer crvenom i zelenom) i “preklopljene” (superimposed) u jednu sliku. Ako se takva slika posmatra kroz naočari čija su stakla takođe obojena i oči će jače ili slabije percipirati “levu” i “desnu” sliku. U mozgu se ta dva “utiska” spajaju u jedinstven 3D doživljaj. Današnji mehanizmi 3D prikaza ne koriste anaglifsko toniranje, već upotrebljavaju naizmenično prikazivanje “leve” i “desne” slike, a naočari koje se koriste sinhronizovane su sa ovim prikazom, pa “propuštaju” sliku do odgovarajućeg oka, a “zatamnjuju” staklo ispred oka koje treutno ne treba da primi sliku.

Ka­da je počet­kom ove go­di­ne to­kom Ce­BIT‑a, de­mon­stri­ran a po­tom i glo­bal­no lan­si­ran (na Computex saj­mu) GeForce 3D Vision, mno­gi su sum­njičavo vrte­li gla­vom. Da li je trži­šte sprem­no za 3D i sve što ga pra­ti (po­se­bno 3D mo­ni­to­re)? Mo­že se o to­me du­go dis­ku­to­va­ti, ali 3D sa­drža­ja je očito sve vi­še – reč je o te­hno­lo­gi­ji ko­ja će u bu­dućnos­ti do­mi­ni­ra­ti trži­štem mo­ni­to­ra (Sony je na­ja­vio da će na­re­dne go­di­ne for­si­ra­ti 3D te­le­vi­zo­re, a Panasonic je re­ago­vao sličnom na­ja­vom), te da za pra­ve vi­de­ofi­le ne­ma (ili sko­ro da ne­ma) te ce­ne ko­ju ne bi pla­ti­li za mak­si­mal­no uži­va­nje u kva­li­te­tu pri­ka­za. A 3D pri­kaz u i­gra­ma i fil­mo­vi­ma je za­is­ta ne­što što se mo­ra do­ži­ve­ti da bi se u shva­ti­lo ko­li­ko on iz ko­re­na me­nja svest o sli­ci, čak i kod ne­is­ku­sni­jih i ma­nje za­in­te­re­so­va­nih ko­ri­sni­ka.

Dve stra­ne je­dne priče

Da bis­te ko­ris­ti­li ovu te­hno­lo­gi­ju, mo­ra­te is­pu­ni­ti o­dređene pre­du­slo­ve, pre­vas­ho­dno har­dver­ske. Tu na prvom mes­tu mi­sli­mo na GeForce 3D Vision kit, ko­ji se sas­to­ji od ste­re­os­kop­skih be­žičnih naočara, čije je ko­rišćenje oba­ve­zno. Na dru­gom mes­tu je 3D mo­ni­tor ko­ji po­drža­va pri­kaz sa­drža­ja i o­sve­ža­va­nje od (ba­rem) 100 Hz, kao što je SyncMaster 2233RZ, ko­ji smo sa za­do­volj­stvom ko­ris­ti­li za po­tre­be ovog pri­ka­za. Ko­načno, tre­ba obe­zbe­di­ti od­go­va­ra­juću gra­fičku kar­ti­cu, a kroz draj­ve­re su tre­nu­tno po­drža­ni mo­de­li od GeForce 8800 se­ri­je na­ova­mo (u­ključujući GeForce 9 mo­de­le sre­dnje i vi­še kla­se, kao i GTX 2XX se­ri­je). Mi smo ko­ris­ti­li GeForce GTX 275 kar­ti­cu ko­ju smo do­bi­li lju­ba­znošću kom­pa­ni­je Gigabyte i ko­ja se po­ka­za­la ve­oma do­brim i­zbo­rom za re­pro­duk­ci­ju vi­deo‑sa­drža­ja, kao i i­gra­nje iga­ra. Oba­ve­zno je ko­rišćenje dual‑link DVI ka­bla.

Ono što je ma­nje po­pu­lar­no jes­te tro­šak ko­ji se mo­ra po­dne­ti za ovo za­do­volj­stvo. Već sa spis­ka oba­ve­znog har­dve­ra mo­že­te vi­de­ti da se u­glav­nom ra­di o nes­tan­dar­dnoj o­pre­mi, ko­ja pred­stav­lja do­da­tni i­zda­tak (do­bro, gra­fičku kar­ti­cu mo­žda već ima­te, jer kom­pa­ti­bil­na re­še­nja pos­to­je na trži­štu već du­go). 3D mo­ni­tor ili NVI­DIA naočare ve­ro­va­tno ne­ma­te, a sva­ka od tih kom­po­nen­ti ko­šta po ot­pri­li­ke 300 ev­ra. Do­daj­te na to i ne­što sna­žni­ji pro­ce­sor tj. sna­žni­ju kon­fi­gu­ra­ci­ju ko­ja „ide“ sa po­me­nu­tim kom­po­nen­ta­ma, i računi­ca je ja­sna. Tre­ba vo­di­ti računa i da se o­dređene kom­po­nen­te, po­put mo­ni­to­ra, ne mo­gu naći na sva­kom ćo­šku i da su na na­šem trži­štu dos­tu­pni sa­mo mo­de­li kom­pa­ni­je Samsung, even­tu­al­no i ViewSonic. Ka­da se svi ti tro­ško­vi sa­be­ru, i da­lje su is­pod i­zno­sa ko­ji bi većina vi­de­ofi­la bi­la sprem­na da i­zdvo­ji za­rad uži­va­nja u od­go­va­ra­jućoj te­hno­lo­gi­ji. Pro­ce­na je, kao i uvek, na va­ma; ne­moj­te reći da vas ni­smo upo­zo­ri­li.

Ste­re­ovi­zija

GeForce 3D Vision kit sti­že u ku­ti­ji sa ste­re­os­kop­skim naočari­ma ko­je be­žično ko­mu­ni­ci­ra­ju sa emi­te­rom (spra­vi­ca pi­ra­mi­dal­nog i­zgle­da ko­ja se po­ve­zu­je sa računa­rom pre­ko USB por­ta), tor­bi­com za no­še­nje, krpi­com za bri­sa­nje, dva USB ka­bla za po­ve­zi­va­nje naočara, tro­pin­skim ste­reo ka­blom ko­ji se ko­ris­ti za po­ve­zi­va­nje sa DLP uređaji­ma, te CD‑om sa draj­ve­ri­ma, so­ftve­rom i uput­stvi­ma. Tu su i tri va­ri­jan­te na­no­sni­ce, ta­ko da ko­ri­sni­ci mo­gu da oda­be­ru one ko­je naj­bo­lje od­go­va­ra­ju nji­ho­vom o­bli­ku no­sa.

Po­ve­zi­va­nje je brzo i la­ko. Emi­ter je o­sno­va sis­te­ma, po­ve­zu­je se sa računa­rom i slu­ži za ak­ti­vi­ra­nje ste­re­os­kop­s­kog 3D re­ži­ma ra­da, sa in­di­ka­to­rom ko­ji sve­tli ze­le­nom bo­jom ka­da je ovaj ak­ti­van. S dru­ge stra­ne su pri­ključci za USB i VE­SA ste­reo kabl, kao i ana­lo­gni točkić ko­ji je od ve­li­ke va­žnos­ti, a ko­ji slu­ži za po­de­ša­va­nje ste­re­os­kop­ske du­bi­ne 3D sa­drža­ja. Po­što ne­ma uni­ver­zal­nog po­de­ša­va­nja, sva­ko tre­ba da po­de­si pri­kaz ka­ko mu od­go­va­ra. Sa 3D naočari­ma se ko­mu­ni­ci­ra pre­ko IR in­ter­fej­sa, a pu­ne se pre­ko USB por­ta; pu­nje­nje će po­tra­ja­ti oko tri sa­ta, a pra­žnje­nje sko­ro 40 sa­ti, što je sa­svim do­volj­no. Na naočari­ma pos­to­ji in­di­ka­tor ba­te­ri­je ko­ji sve­tli crve­nom bo­jom ka­da pre­os­ta­ne oko dva sa­ta ra­da. Po­nav­lja­mo, ko­mu­ni­ka­ci­ja je be­žična i ne­ma ka­blo­va ko­ji se ve­zu­ju s naočari­ma (izu­zme­mo li onaj za pu­nje­nje) i ta­ko o­gra­ničava­ju slo­bo­du po­kre­ta. Mo­ra­mo po­hva­li­ti er­go­no­mi­ju sa­mih naočara, ko­je ima­ju de­beo, ali elas­tičan o­kvir i la­ko su pri­la­go­dlji­ve ši­ro­kom kru­gu oso­ba, po­se­bno zbog re­zer­vnih na­no­sni­ca.

Na­kon po­ve­zi­va­nja os­ta­je in­sta­la­ci­ja draj­ve­ra i so­ftve­ra, sho­dno uput­stvu. Ka­da re­se­tu­je­te računar, dočekaće vas 3D Vision Setup Wizard, ko­ji će vam po­moći da kon­fi­gu­ri­še­te naj­bi­tni­je pa­ra­me­tre ra­da u ne­ko­li­ko ko­ra­ka. Po­što zav­rši­te s tes­tom ko­ji će vam su­ge­ri­sa­ti na ko­ji način po­de­si­ti pri­kaz, do­ži­većete pro­sve­tlje­nje (u bukvalnom smislu reči). Ako ste oma­ši­li u po­de­ša­va­nji­ma, uvek se mo­že­te vra­ti­ti u NVIDIA Control Panel i re­kon­fi­gu­ri­sa­ti na­pra­vu.

Pre ne­go što nas­ta­vi­mo, po­me­ni­mo da naočare fun­kci­oni­šu na prin­ci­pu za­tam­nji­va­nja sva­kog dru­gog frej­ma na­i­zme­nično na očima. Pos­tu­pak ni­je baš naj­pri­ja­tni­ji za sve ko­ri­sni­ke i to je je­dna od ma­na ove te­hno­lo­gi­je – dok ne pro­ba­te nećete zna­ti da li vam sve to sme­ta ili pra­vi ne­ke pro­ble­me. Oni ko­ji bo­lu­ju od epi­lep­si­je ili bo­les­ti ko­je mo­gu bi­ti pos­pe­še­ne in­ten­ziv­nim vi­zu­el­nim do­živ­lja­jem ne­ka o­dmah za­bo­ra­ve na ovaj uređaj a os­ta­li ne­ka se spre­me za ne­ve­ro­va­tan do­živ­ljaj.

Da­lje od me­ne, zom­bi­ji!

Na dis­ku smo na­šli mno­štvo de­mon­stra­ci­onog ma­te­ri­ja­la, od sli­ka, pre­ko vi­deo‑sa­drža­ja, do i­gračkog de­moa. Osećaj je fe­no­me­na­lan! Po prvi put do­bi­ja­mo uti­sak pros­to­ra, što je kva­li­tet sam po se­bi, ja­sno uočljiv i običnom la­iku! Pred Samsung 2233RZ mo­ni­to­rom i­zređali su se svi čla­no­vi naše Re­dak­ci­je, i svi su os­ta­li us­hićeni pri­ka­zom du­bi­ne i pot­pu­no no­vim kva­li­te­tom ko­rišćenja ko­ji do­no­si ova 3D te­hno­lo­gi­ja.

I­zraz „kva­li­tet ko­rišćenja“ ni­je fra­za, jer o­dlično dočara­va šta to tačno do­no­si GeForce 3D Vision. Ne, nećemo reći da običan ko­ri­snik „ne mo­že bez ovo­ga“, ali smo osećali ko­li­ko je su­ro­vo is­ku­si­ti 3D pri­ka­ze na e­kra­nu a o­nda vra­ti­ti o­pre­mu na­kon tes­ta. Auto­mo­bi­li ko­ji ima­ju du­bi­nu na pu­tu, kre­ta­nje ko­je se u pot­pu­nos­ti mo­že ose­ti­ti, po­me­ra­nja po trećoj di­men­zi­ji… sve to je os­ta­vi­lo izu­ze­tan uti­sak na nas. Po­slas­ti­ca je u­sle­di­la na­kon in­sta­li­ra­nja de­moa i­gre Resident Evil 5, ka­da smo se bo­ri­li sa na­pa­di­ma zom­bi­ja i os­ta­lih ka­ra­kon­džu­la ko­je ni­kad ni­su i­zgle­da­le živ­lje. Na­ža­lost, ni­smo ima­li pri­li­ku da is­pro­ba­mo ne­ki first person shooter, gde bi do­živ­ljaj ve­ro­va­tno bio pot­pun i mak­si­ma­lan, ali nam je i 3D o­kru­že­nje i per­spek­ti­va iz trećeg li­ca, ko­je nu­di Resident Evil 5, bi­lo do­volj­no da ste­kne­mo ja­snu pred­sta­vu o do­me­ti­ma te­hno­lo­gi­je. A ti do­me­ti ni­su ma­li, na­pro­tiv!

Bu­di­mo ipak re­al­ni – te­ško je očeki­va­ti da će se ste­re­os­kop­ska 3D te­hno­lo­gi­ja o­dmah ra­ši­ri. Spe­ci­ja­li­zo­va­nih sa­drža­ja ima, i sva­kim da­nom ih je sve vi­še, ta­ko da tu ne tre­ba tra­ži­ti i­zgo­vor za pre­la­zak. Ali, za „običnog smrtni­ka“ je tu i da­lje dos­ta pre­pre­ka, od ne­pos­to­ja­nja ja­sne sves­ti o to­me ko­li­ko mu je ova te­hno­lo­gi­ja za­is­ta ne­op­ho­dna, do vi­so­ke su­me ko­ju tre­ba i­zdvo­ji­ti za ova­kav uži­tak.

U­prkos sve­mu, pos­to­ji gru­pa lju­di ko­ji­ma će ovo pas­ti „kao kec na je­da­na­est“. Uko­li­ko ste vi­de­ofil i uži­va­te u no­vim te­hno­lo­gi­ja­ma pri­ka­za, ovo je ne­što što mo­ra­te pro­ba­ti. Što se nas tiče, do­živ­ljaj je vre­dan sva­kog ulo­že­nog ev­ra, a en­tu­zi­jas­ti neće ža­li­ti ka­da se bu­du su­sre­li sa pa­no­ra­mom gra­da ko­ja im da­je uti­sak da su za­is­ta ta­mo ili ka­da se bu­du bo­ri­li sa ne­pri­ja­te­ljem ko­ji je u pot­pu­nos­ti tro­di­men­zi­ona­lan i čiji na­pad os­tav­lja uti­sak pra­vog ju­ri­ša, umes­to „ata­ka pa­pir­ne oso­be“. GeForce 3D Vision je pro­me­na ko­ju ja­sno uočava­ju svi, od en­tu­zi­jas­te do pro­fe­si­onal­ca, i ko­ji za­is­ta os­tav­lja izu­ze­tan uti­sak. Is­kre­no ga pre­po­ručuje­mo svi­ma ko­ji su odu­vek že­le­li da uži­va­ju u pra­vom 3D‑u, umes­to u imi­ta­ci­ji pros­to­ra na 2D e­kra­ni­ma. Si­gur­no je da će se u ovom prav­cu ići u bu­dućnos­ti, a naj­veće kom­pa­ni­je da­ju vrlo ja­sne si­gna­le u tom smi­slu. Za­što bis­te i da­lje čeka­li, te­hno­lo­gi­ja je tu, pred va­ma, potpuno spremna!

Sam­sung 2233RZ mo­ni­tor

Kom­pa­ni­ja Samsung je među vo­dećim ino­va­to­ri­ma, ali i naj­većim pro­i­zvođačima dis­ple­ja. Sto­ga ne čudi što je među prvi­ma po­nu­di­la 3D mo­ni­to­re no­ve ge­ne­ra­ci­je. Ju­žno­ko­rej­ski gi­gant je ovaj mo­ni­tor lan­si­rao u a­pri­lu. Ra­di se o 22“ mo­de­lu re­zo­lu­ci­je 1680×1050 tačaka. On po­drža­va vi­so­ke fre­kven­ci­je o­sve­ža­va­nja (do 120 Hz), što omo­gućava rav­no­mer­nu dis­tri­bu­ci­ju na po 60 Hz za sva­ko oko pri­me­nom ste­re­os­kop­skih 3D naočara, tj. pru­ža ade­kva­tnu pot­po­ru za kva­li­te­tan 3D ugođaj u kom­bi­na­ci­ji sa 3D naočari­ma. Di­na­mički kon­trast je de­kla­ri­san na 20.000:1, a o­sve­tlje­nje na 300 cd/m2. Sve to efi­ka­sno po­ma­že kod tečnih i flu­i­dnih kre­tnji, ja­snoće pri­ka­za, te sve­uku­pnom do­živ­lja­ju kod brzih sce­na, bez ob­zi­ra na to da li go­vo­ri­mo o 3D po­dručju ili pak o tra­di­ci­onal­ni­jem vi­du ko­rišćenja mo­ni­to­ra, za šta je 2233RZ i te ka­ko spo­so­ban.

Sam mo­ni­tor je ele­gan­tan, s tan­kim crnim o­kvi­rom. Ra­di se o crnom glossy fi­ni­šu, po ko­me je Samsung pre­po­zna­tljiv. Is­pod do­nje stra­ne je pro­vi­dan sta­kle­ni deo, ko­ji do­da­tno do­pri­no­si osećaju stil­skog de­la na­me­šta­ja, pre ne­go parčeta te­hni­ke. Na­ža­lost, ne po­drža­va po­de­ša­va­nje po vi­si­ni, ni­ti pre­te­ra­no na­gi­nja­nje pre­ma na­pred, već sa­mo u­glo­ve od +30 do ot­pri­li­ke ‑5 ste­pe­ni. Tas­te­ri za po­de­ša­va­nje su sme­šte­ni na de­snoj stra­ni mo­ni­to­ra. Sam e­kran je TN ti­pa, ali je sa­svim so­li­dan, po­drža­va brz od­ziv od 3 mi­li­se­kun­de, što je od izu­ze­tnog značaja za ko­rišćenje u 3D re­ži­mu zbog na­i­zme­ničnog za­tam­nji­va­nja frej­mo­va. U­glo­vi gle­da­nja su de­kla­ri­sa­ni na 170 ste­pe­ni ho­ri­zon­tal­no i 160 ste­pe­ni ver­ti­kal­no. Po­držan je is­ključivo DVI in­ter­fejs, a tu je i Samsung‑ov do­bro po­zna­ti MagicBright, za­hva­lju­jući ko­me de­talj­no mo­že­te po­de­si­ti sli­ku.

Po­se­bno na­gla­ša­va­mo mo­gućnost pri­ka­za sli­ke u pri­ro­dnim 4:3 i 5:4 re­ži­mi­ma, sa dve ve­li­ke ho­ri­zon­tal­ne li­ni­je na bo­ko­vi­ma, zbog čega se mo­že pos­tići vi­ši ste­pen re­al­nos­ti bez dis­tor­zi­je sli­ke pri­li­kom ko­rišćenja od­go­va­ra­jućih re­zo­lu­ci­ja. Sve­uku­pno, ra­di se o ve­oma kva­li­te­tnom mo­ni­to­ru, ali mo­ra­mo pri­me­ti­ti da je pres­kup uko­li­ko ne­ma­te am­bi­ci­ja da ga ko­ris­ti­te u kom­bi­na­ci­ji sa 3D Vision te­hno­lo­gi­jom, za šta je prak­tično i stvo­ren.

Gi­gabyte Ge­For­ce GTX 275

Iz kom­pa­ni­je Gigabyte je sti­gao re­fe­ren­tni pri­me­rak GeForce GTX 275 gra­fičke kar­ti­ce, ko­ji se, ipak, ra­zli­ku­je od os­tat­ka po­nu­de na trži­štu. No, za početak da po­sve­ti­mo pa­žnju o­snov­nim stav­ka­ma. Kar­ta se ba­zi­ra na GT200 gra­fičkom čipu kom­pa­ni­je NVI­DIA, ras­po­la­že 448‑bi­tnim me­mo­rij­skim in­ter­fej­som, kao i sa 896 megabajta GDDR3 me­mo­ri­je.

Naj­bi­tni­ja stvar je im­ple­men­ta­ci­ja Gigabyte Ultra Durable VGA te­hno­lo­gi­je. Ultra Durable te­hno­lo­gi­ju Gigabyte već du­go pri­me­nju­je na trži­štu ma­tičnih ploča, a ne­što slično je do­ne­la i na trži­šte gra­fičkih kar­ti. U prak­si, Gigabyte u­dvos­tručuje ko­ličinu ba­kra u Power i Ground slo­je­vi­ma PCB‑a (uku­pno dve un­ce, o­dno­sno 56,7 gra­ma), ko­ris­ti ja­pan­ske all‑solid (o­klo­plje­ne i čvrste) kon­den­za­to­re, MOS­FET ele­men­ti su Low RDS ti­pa, a pri­gu­šni­ce sa ma­gne­tnim je­zgrom su i­zrađene od le­gu­re gvožđa. Po­red to­ga, ko­ris­te se vrhun­ske me­mo­ri­je ju­žno­ko­rej­skih kom­pa­ni­ja Samsung i Hynix. Sve to bi tre­ba­lo da re­zul­tu­je spu­šta­njem tem­pe­ra­tu­re GPU‑a i kar­te za oko 5‑10%, kao i eli­mi­na­ci­jom za­gre­va­nja ši­ro­kih zo­na PCB‑a oko naj­vre­li­jih čipo­va, uvećanjem spo­so­bnos­ti za over­klo­king od 10 do 30%, kao i 10‑30% ma­njim gu­bi­ci­ma u pre­la­znim re­ži­mi­ma.

Prak­sa po­ka­zu­je da ovo ni­su pra­zna slo­va na pa­pi­ru. Kar­ti­ca za­hte­va pri­sus­tvo dva šes­to­pin­ska PCIe ko­nek­to­ra za na­pa­ja­nje. Ra­dni tak­to­vi je­zgra i me­mo­ri­je su pos­tav­lje­ni na 633 MHz i 2268 MHz dok 240 šej­der pro­ce­so­ra ra­de na 1404 MHz. Sa­ma kar­ti­ca spa­da u rang vi­še sre­dnje kla­se i­gračkih re­še­nja i po­drža­va DirectX 10, CU­DA, SLI i PhysX te­hno­lo­gi­je, od ko­jih je po­sle­dnja sve ko­rišćeni­ja u na­slo­vi­ma no­ve ge­ne­ra­ci­je. Uko­li­ko že­li­te kar­ti­cu vi­so­kih per­for­man­si, sa ovim mo­de­lom ne mo­že­te po­gre­ši­ti. Uko­li­ko že­li­te sis­tem sa GeForce 3D Vision te­hno­lo­gi­jom, ko­ja je pre­dmet ovog pri­ka­za, tek on­da nećete po­gre­ši­ti ako se opredelite za ovu vi­deo‑kar­ti­cu.

Kako se prave 3D slike i video

Poslednjih godina svedoci smo ubrzanog prelaza na HD rezolucije i visoke frekvencije osvežavanja slike (već su se pojavili displeji sa osvežavanjem od 600 Hz). Sve to sa sobom nosi ogromna povećanja količine podataka koju treba preneti za svaku sliku, a 3D vizija, stereovizija ili stereoskopski prikaz dobra su prilika da sve ove brojke pomnožimo sa dva.

Percepcija udaljenosti predmeta za koju su sposobni ljudi potiče upravo od činjenice da imamo dva oka, za razliku od fotoaparata i kamera koje smo do sada koristili. Konačna slika se formira u našem mozgu tako što se kombinuju informacije iz oba oka koje se neznatno razlikuju, jer su oči razmaknute.

Da bismo dobili stereoskopsku sliku, moramo takođe da beležimo informacije iz dva objektiva koji su razmaknuti desetak centimetara, poput naših očiju. Ove dve slike se smenjuju na specijalizovanom displeju, a polarizacione naočari naizmenično zatvaraju naše oči. Ako displej prikazuje sliku za levo oko, desno polarizaciono staklo se zatamnjuje da bi slika stigla samo do levog oka. Osećaj trodimenzinalnosti je opet poveren našem mozgu, a po VESA specifikacijama broj slika za svako oko mora da bude barem 50 na evropskom tržištu i 60 slika na američkom, što je (kao i odgovarajući PAL i NTSC TV standardi) usklađeno sa frekvencijom struje.

Displej mora da bude sposoban da prikaže 100 ili 120 slika u sekundi, što predstavlja minimalnu frekvenciju osvežavanja za 3D displeje. Ako vam to ne smeta, 3D prikaz je moguć i sa duplo manjim frekvencijama, jer se filmovi još uvek snimaju sa 24 slike u sekundi. Da bi se „dupla slika“ sprovela do monitora ili TV-a, neophodan je dual-link DVI ili HDMI kabl, jer trenutno samo on raspolaže dovoljnim propusnim opsegom za toliku količinu podataka.

Na standardizaciji zapisa stereoskopskih slika u datoteke još se radi, ali se često te slike zapisuju u JPEG odnosno MPEG datoteke u prepletenom načinu (interlaced), ili prosto kao dve odvojene slike jedna iznad druge odnosno jedna pored druge.

PC Press