Beograd, 31.8.2009. – Tim iz Srbije, BrainWave sa kragujevačkog univerziteta, je u globalnoj konkurenciji prestižnog takmičenja u dostignućima učenika i studenata u tehnologiji Imagine Cup, održanog u Egiptu početkom jula ove godine, osvojio drugo mesto na svetu u upotrebi Microsoft Live tehnologija, na svetskom finalu. Microsoft je, u dogovoru sa Ministarstvom za omladinu i sport, omogućio članovima Fonda za mlade talente besplatno korišćenje svoje online platforme za kolaboraciju, poznate pod nazivom Microsoft Live@Edu, i otvorio je ukupno 1099 Windows Live ID naloga na domenu fondmt.rs. „Ovi nalozi nisu samo obične email adrese, nego podrazumevaju korišćenje niza online kolaboracionih alata, poput kalendara, grupa, i online skladišnog prostora za datoteke i fotografije. Uz blagodeti korišćenja besplatnih online alata, srpski mladi talenti mogu putem ovih naloga doći do potpuno besplatnih legalnih kopija profesionalnih Microsoft-ovih razvojnih alata, korišćenjem DreamSpark programa. Na ovaj način, Ministarstvo omladine i sporta i Microsoft obezbedili su da svi zainteresovani korisnici Fonda za mlade talente mogu samostalno da uče razvoj softvera, koristeći Microsoft .NET razvojnu platformu,“ rekao je rekao je Vladan Živanović, generalni direktor Microsofta u Srbiji. Veljko Dimović, član nagradjenog tima Brain Wave se zahvalio sponzorima, i naglasio da „ono što je posebno zanimljivo u ovom projektu jeste da je njegov tim koristio Windows Azure, Microsoftovo Cloud Computing rešenje koje još uvek nije ni na tržištu,“ što govori da studenti u Srbiji ne zaostaju u primeni modernih tehnologija, nego im idu u susret. 

U kategoriji Kratki film, takođe na finalu u Egiptu se takmičio još jedan tim iz Srbije, tim SMOR, koji je učešće na finalu izborio plasmanom svog digitalnog kratkog filma u šest najboljih filmova na svetu, u konkurenciji od preko 300 filmova, i time ostvario najveći uspeh koji je neki srpski tim ostvario u ovoj Imagine Cup kategoriji. „Najvažniji resorsi koje država ima jesu ljudski resursi, zato se mora ulagati u mlade ljude, što je jedan od prioriteta ovog Ministarstva koji se sprovodi kroz aktivnosti Nacionalne strategije za mlade“ rekla je Ministarka Snežana Samardžić-Marković, Ministarstva omladine i sporta na konferenciji. Ona je dodala da kroz Fond za mlade talente Republike Srbije je do sada nagrađeno i stipendirano preko 2250 učenika srednjih škola i studenata, pri čemu je u te svrhe isplaćeno preko 510 miliona dinara. Ministarka Samardžić je takođe naglasila da Fond za mlade talente je pokrenuo i akciju saradnje „Najbolji mladi u najboljim kompanijama“, čiji je cilj da kompanije svojim sufinansiranjem stipendista, obezbede najbolji mladi kadar, tako što će svršenim stipendistima ponuditi vid saradnje u obliku zaposlenja, prakse a u skladu sa potrebama i mogućnostima kompanije. Potvrdivši svesrdnu podršku majkrosoftovom takmičenju Imagine Cup sledeće godine, ona je takođe i najavila da će do kraja ove godine početi sa radom i Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata, čime bi se obezbedila visoko stručna i savetodavna pomoć u oblasti ličnog razvoja, daljeg obrazovanja i zapošljavanja, i pozvala sve talente da konkurišu za stipendiju Fonda za mlade talente, iza kojeg stoji Ministarstvo za omladinu i sport Vlade Republike Srbije.

Sledeće finale takmičenja Imagine Cup 2010, koje će se održati u Varšavi u Poljskoj, će ponovo imati sponzorsku podršku Telekoma Srbija. Obrativši se učesnicima, Vladimir Lučić, direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija, je rekao da pružanjem podrške ovakvim projektima i pojedincima koji ostvaruju izuzetne rezultate se zajednički stvara preduslov za razvoj informatičkog društva budućnosti u Srbiji.

Imagine Cup, koji se održava pod pokroviteljstvom Microsofta, predstavlja svetsko takmičenje koje promoviše dostignuća učenika i studenata u tehnologiji. Ove godine okupio je preko 300.000 studenata iz celog sveta, iz ukupno 142 zemlje. Na finale u Egiptu doputovalo je 440 studenata, koji su činili ukupno 148 timova, raspoređenih u 9 kategorija takmičenja.

Microsoft

OneNote i Ribbon se odlično slažu, ali to nije jedina novina ovog korisnog programa

— Dragan Grbić

Priči ni­kad kra­ja: po­kušaćemo da prikažemo neke no­vos­ti u dru­gim pro­gra­mi­ma sis­te­ma Microsoft Office 2010. Outlook 2010 je do­bio ri­bon na svim ni­vo­ima: u sva­koj gru­pi po­da­ta­ka ćete vi­de­ti četi­ri kar­ti­ce na ri­bo­nu, gde kar­ti­ca Home sadrži niz kon­tek­stu­al­no o­dređenih ko­man­di. Naj­za­nim­lji­vi­ji de­talj na ri­bo­nu je pa­le­ta Quick Steps u ko­joj možete brzo bi­ra­ti među de­set ras­po­loživih ko­man­di sa pra­tećim a­tri­bu­ti­ma, po­put do­de­le o­dređene ka­te­go­ri­je za stav­ku, pre­mešta­nja u o­dređeni fol­der itd. Brze ko­ra­ke možete i pre­ure­di­ti bi­ra­njem među pe­tna­es­tak ka­te­go­ri­ja ak­tiv­nos­ti; nešto što ste ra­ni­je pos­ti­za­li sa dva ili tri ko­ra­ka sa­da možete i­zves­ti je­dnim je­di­nim kli­kom. Naj­zad možete zu­mi­ra­ti sadržaj o­kna za pre­gled po­ru­ka, a kako je usa­glašava­nje ra­dnog okruženja sa os­tat­kom pa­ke­ta ko­načno, to znači da ne­ma više onog ka­fki­jan­ski or­ga­ni­zo­va­nog di­ja­lo­ga Options.

Ri­bon je „le­gao“ u OneNote kao da ni­kad ni­je ni bi­lo dru­gačije. Osim te no­vos­ti, be­ležni­ce ima­ju no­vi for­mat; po­nuđen je in­ter­fejs za brzu pro­me­nu i­zmeđu dva for­ma­ta, ali tek tre­ba da u­tvrdi­mo ka­kvi su po­ten­ci­jal­ni gu­bi­ci. A ko­ri­sni­ci Tablet PC računa­ra će bi­ti u pri­li­ci da sa­zna­ju ka­ko fun­kci­onišu mo­du­li Ink to Text i Ink to Math.

Na­pre­do­va­njem in­te­gri­sa­nih po­slov­nih sis­te­ma u po­nu­di kompanije Microsoft, InfoPath je došao na svo­je. Po­de­ljen je na dva pro­gra­ma, što ima smi­sla jer ima ma­nje onih ko­ji će pra­vi­ti i me­nja­ti sadržaje o­bra­za­ca u pro­gra­mu InfoPath Designer ne­go onih ko­ji će ko­ris­ti­ti InfoPath Editor za a­kvi­zi­ci­ju po­da­ta­ka. Ri­bon nesumnjivo do­pri­no­si efi­ka­snos­ti pri uređenju o­bra­za­ca, a in­te­gra­ci­ja Ink fun­kci­ja je pot­pu­ni­ja, što znači lakši rad sa Tablet PC računa­ri­ma.

Su­deći po pro­me­na­ma ra­dne površine, ne­ja­sno je u kom sme­ru ide Publisher. Ni­je to­me kri­vo pri­sus­tvo ri­bo­na, već željena cilj­na gru­pa. Ovaj pro­gram se o­braća ko­ri­sni­ci­ma u ma­lim po­slov­nim sis­te­mi­ma ko­ji ni­su vični pro­fe­si­onal­nim ala­ti­ma za pre­lom pu­bli­ka­ci­ja. Nji­ma je od ve­li­ke ko­ris­ti to što u Publisher‑u 2007 ima­ju o­kno ko­je ih vo­di kroz fa­ze ra­zvo­ja pu­bli­ka­ci­je, ali u bu­dućoj ver­zi­ji pro­gra­ma nismo uspeli da nađemo tu opciju. Zbog tog ne­dos­tat­ka, ne možemo dati sud o no­vom Publisher‑u. Iz sličnih ra­zlo­ga o­dlažemo i priču o sis­te­mu SharePoint Workspace 2010 – test na je­dnom računa­ru ne­ma smi­sla.

PC Press

U susret paketu Office 2010 (pre-beta preview):

Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Excel 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Word 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

PowerPoint – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Access – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

OneNote – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Odgovori tek slede – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Četvrti nastavak poznate horor franšize “The Final Destination” koja traje već deset godina, ostvario je zaradu od 28,3 miliona dolara.
Običan dan na automobilskim trkama za Nika O’Benona se pretvorio u zastrašujuće predskazanje u kojem se automobili sudaraju, dok zapaljene krhotine lete na sve strane i ubijaju njegove prijatelje. Kada nakon jezivog priviđenja dođe sebi, Nik počinje da paniči i ubeđuje svoju devojku Lori i njihove prijatelje Dženet i Hanta da napuste trkačku stazu. Nekoliko sekundi pre nego što se Nikova užasna vizija obistinila, oni uspevaju da pobegnu, misleći da su prevarili smrt. Međutim, Nikove jezive vizije se nastavljaju, jer oni koji su preživeli nesreću na trkama počinju da umiru jedan po jedan, na veoma strašan nacin. On shvata da mora da otkrije kako da prevari smrt jednom za svagda, pre nego što i on sam doživi kraj.
Dejvid R. Elis je po treći put reditelj filma iz serijala „Poslednja ekskurzija“, a uloge tumače Bobi Kampo, Santel Van Santen, Krista Alen, Mikelti Viliamson, Hali Veb, Nik Zano.

Ljubitelji horor žanra će imati priliku da film „Poslednja ekskurzija 4“ u domaćim bioskopima gledaju od 17. septembra. 

 Izvor: Tuck Vision

Fujitsu je prvi dobavljač čiji se “rek” (rack) i “tauer” (tower) serveri sertifikuju prema kriterijumima ENERGY STAR 1.0. Četiri PRIMERGY serverske konfiguracije su ocenjene prema standardima ENERGY STAR 1.0 u skladu sa generalnim pristupom i nastojanjima kompanije da sopstvenom inovacijom i efikasnošću smanji emisiju ugljen-dioksida i pomogne korisnicima da smanje potrošnju električne energije i prateće troškove. Za ostale sisteme u procesu sertifikacije se ubrzo očekuje potvrda.
ENERGY STAR je poznata oznaka uz pomoć koje korisnici jednostavno identifikuju energetski-efikasne sisteme. “Serveri koji zarade oznaku ENERGY STAR su u proseku 30 posto energetski-efikasniji od standardnih servera”, naglasio je ovim povodom Jens-Peter Seick, senior-potpredsednik Odeljenja za x86 serverske proizvode u kompaniji Fujitsu Technology Solutions, potvrđujući usmerenje kompanije.
Prva četiri PRIMERGY modela sertifikovana za klasu ENERGY STAR 1.0 su konfiguracije TX200 S5 i TX300 S5 “tauer” servera, specijalno projektovane za mala i srednja preduzeća, kao i “rek” serveri RX200 S5 i RX300 S5. Ovi sistemi koriste tehnologiju “Cool-safe™” za naprednu razmenu vazduha u hlađenju sistema, energetski-efikasne jedinice za napajanje i inteligentne funkcije upravljanja potrošnjom energije kojima se meri, kontroliše i ograničava potrošnja električne energije sistema. Trenutna specifikacija ENERGY STAR obuhvata samo “x86” servere sa do četiri podnožja za procesore.
Od 1994. Fujitsu aktivno učestvuje u programu ENERGY STAR i nudi male servere, stone i prenosive računare, tanke klijente, radne stanice i monitore koji ispunjavaju rigorozne zahteve američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) za kvalifikaciju ENERGY STAR. Kompanija sada saradnju proširuje na sertifikaciju ENERGY STAR 1.0 koja obuhvata energetski-efikasne “x86” servere.
Detalje o ENERGY STAR kriterijumima za servere na engleskom jeziku možete pročitati na ovoj adresi.

Izvor: TVCOM

Kompanija Canon je predstavila šest novih laserskih modela formata A4 iz serije i-SENSYS među kojima su četiri kolor i jedan crno-beli multifunkcijski uređaj kao i jedan kolor štampač. Svaki model daje brze, visokokvalitetne i troškovno efikasne laserske rezultate za preduzeća bilo koje veličine.
Četiri kolor laserska multifunkcijska štampača koji imaju mogućnost umrežavanja: osnovni modeli i-SENSYS MF8030Cn i i-SENSYS MF8050Cn, i modeli srednjeg nivoa i-SENSYS MF8330Cdn i i-SENSYS MF8350Cdn – čine brzo i visokokvalitetno lasersko štampanje, skeniranje, kopiranje i slanje faksova u boji još pristupačnijim za mala i srednja preduzeća.
Model i-SENSYS MF6680dn je robustan crno-beli multifunkcijski uređaj koji nudi štampanje, kopiranje, skeniranje, faks i SEND funkciju. Brzina od 30 stranica u minuti pri štampanju i kopiranju i veliki kapacitet papira čine ovaj model adekvatnim za velike obime štampanja i kopiranja. Model i-SENSYS LBP7750Cdn je kolor laserski štampač za intenzivna radna opterećenja koji isporučuje visokokvalitetne crno-bele i kolor rezultate brzinom od 30 stranica u minuti. Specifikacije pokazuju sa su ovi uređaji namenjeni zahtevnim radnim grupama u korporacijama ili u malim i srednjim preduzećima.
Modeli i-SENSYS MF8030Cn, MF8050Cn, MF8330Cdn i MF8350Cdn donose Canon-ovu kolor lasersku multifunkcijsku tehnologiju malim preduzećima i radnim grupama i to po ceni koju svako preduzeće može da priušti. Sva četiri modela koja imaju mogućnost umrežavanja nude lasersko štampanje, skeniranje i kopiranje u boji, dok se modelima i-SENSYS MF8050Cn i i-SENSYS MF8350Cdn može dodati i faks. Canon-ova tehnologija brzog prvog otiska štedi vreme i novac time što obezbeđuje brz odziv iz stanja mirovanja kao i izuzetno malu potrošnju energije.
Seriju i-SENSYS MF8000 karakterišu izuzetno kvalitetni rezultati, mala potrošnja energije i fenomenalna jednostavnost upotrebe, i to sve u kompaktnom, kvalitetnom uređaju stilizovanog minimalističkog dizajna. Brzine od 8 stranica u minuta za kolor otiske i 12 strana u minuti za crno-bele otiske čine uređaje iz ove serije savršenim za deljenje u malim kancelarijama. Upotreba je jednostavna zahvaljujući LCD ekranu sa pet linija i intuitivnim menijima i mogućnosti skeniranja preko mreže ili na USB disk, što preduzećima pruža maksimalnu fleksibilnost.
Serija i-SENSYS MF8300 nudi sve prednosti serije i-SENSYS MF8000 a uz to i veće brzine – do 20 strana u minuti i za crno-bele i za kolor otiske, automatsku dvostranu štampu i veći kapacitet papira. Ova serija je savršena za deljenje u malim timovima ili radnim grupama koje imaju veći obim štampe.
Vodeći model Canon-ove  monohromatske serije i-SENSYS, multifunkcijski uređaj i-SENSYS MF6680dn, nudi radnim grupama korporacija, malih i srednjih preduzeća, značajno veće brzine do čak 30 strana u minuti kao i SEND funkcionalnost u još kompaktnijem i stilizovanijem izdanju. Novi motor za monohromatsku štampu kapaciteta 30ppm u kombinaciji sa tehnologijom brzog prvog otiska daje ovom modelu izuzetnu brzinu i responzivnost štampe i kopiranja i jedno od najkraćih vremena prvog otiska u svojoj klasi – čak osam sekundi ili manje. Uređaj i-SENSYS MF6680dn ima i moćnu Canon-ovu SEND funkcionalnost sa kompaktnim PDF datotekama, što omogućava korisnicima da skeniraju direktno na elektronsku poštu ili lokaciju na mreži. Kompaktan PDF koristi vrlo efikasnu tehniku procesiranja za smanjenje veličine dokumenta, do jedne desetine u odnosu na standardne kompresije ali bez ugrožavanja kvaliteta slike.
Model i-SENSYS MF6680dn ima sertifikate „Energy Star“ i „Blue Angel“ za malu potrošnju energije od samo 3 W u režimu mirovanja, što ga čini jednim od energetski najefikasnijih modela u svojoj klasi. Ostale standardne karakteristike obuhvataju automatsko dvostrano štampanje i dupleksni mehanizam za automatsko povlačenje papira (DADF) koji omogućava automatsko obostrano kopiranje. Robustan dizajn, standardna kaseta za papir kapaciteta do 500 listova i ukupni kapacitet od maksimum 1050 listova čine i-SENSYS MF6680dn savršenim za velike obime štampe.
Za velika preduzeća kojima su potrebni visokokvalitetni kolor laserski rezultati u velikom obimu, kompanija Canon je predstavila model i-SENSYS LBP7750Cdn, vodeći laserski štampač koji štampa 30 stranica u boji za minut, kao i opcionu podršku za Postscript i podršku za direktnu štampu PDF dokumenata.
Model i-SENSYS LBP7750Cdn ima novi motor za štampu u boji brzine 30 stranica u minuti i tehnologiju brzog prvog otiska što poslovnim korisnicima omogućava izuzetne performanse: vreme prvog otiska je približno 10,4 sekundi što ga čini jednim od najbržih u svojoj klasi. Dvostrano štampanje je izuzetno produktivno sa čak 27 slika u minutu. i-SENSYS LBP7750Cdn ispunjava različite zahteve radnih grupa korporacija, malih i srednjih preduzeća kroz širok spektar mogućnosti uključujući sigurnu i šifrovanu štampu, „PostScript“ podršku, štampanje bar kodova kao i bežično štampanje.
Štampač i-SENSYS LBP7750Cdn je jednostavan i efikasan u upotrebi zahvaljujući LCD ekranu sa pet linija i intuitivnom menijima, animiranim podešavanjem i asistentom za pomoć i uputstva. Kartridži velike iskoristljivosti i mala potrošnja energije u režimu mirovanja (1,7 W) pomažu u smanjenju troškova. Model i-SENSYS LBP7750Cdn takođe ima  sertifikate Energy Star i Blue Angel.

Izvor: TVCOM

Za gle­da­nje fil­mo­va najčešće se ko­ris­te DVD ple­je­ri, ali i oni po­la­ko zas­ta­re­va­ju. Nji­ho­vo mes­to za­uzi­ma­ju me­di­ja ple­je­ri, a je­dan od kan­di­da­ta za va­šu dnev­nu so­bu je Sam­tec MPD‑305HD

Samtec‑ovi por­tabl DVD ple­je­ri po­ka­za­li su se go­to­vo ide­al­nim za na­še trži­šte – je­fti­ni su, ve­oma fun­kci­onal­ni i pri­la­gođeni na­šim u­slo­vi­ma (o­dlična po­drška za ti­tlo­ve sa na­šim slo­vi­ma sa ko­ji­ma i da­nas mno­gi ple­je­ri ima­ju pro­ble­ma). Iako je no­vi mo­del MPD‑305HD po di­men­zi­ja­ma sličan por­tabl DVD ple­je­ri­ma, ra­di se o pot­pu­no dru­gačijem uređaju ko­ji se po­ve­zu­je na te­le­vi­zor. MP3‑305HD ima mo­gućnost u­gra­dnje SA­TA hard dis­ka ko­ji ni­je ne­op­ho­dan, ali to­plo pre­po­ručuje­mo da na­ba­vi­te je­dan – sa do­da­tnom in­ves­ti­ci­jom od če­trde­se­tak ev­ra mno­go ćete po­većati upo­tre­blji­vost ple­je­ra.

Pri­me­rak ko­ji smo do­bi­li na test i­zle­da kao crna ku­ti­ja, bez mno­go o­zna­ka, ma­da će se to ve­ro­va­tno pro­me­ni­ti ka­da ple­je­ri bu­du u pro­dav­ni­ca­ma (na­da­mo se, u tre­nut­ku dok čita­te ovaj tekst). Za­dnja stra­na ima kom­po­zi­tni i kom­po­nen­tne vi­deo i­zla­ze, ste­reo ana­lo­gne audio i­zla­ze, ko­ak­si­jal­ni di­gi­tal­ni audio i­zlaz, HDMI i mre­žne ko­nek­to­re, kao i dva USB por­ta (je­dan za ve­zu sa računa­rom, a dru­gi za ek­ster­ne dis­ko­ve). Bi­lo bi bo­lje da je ovaj dru­gi port na pre­dnjoj stra­ni jer bi mu se lak­še pris­tu­pa­lo, ali se i ova­ko to mo­že la­ko re­ši­ti ko­rišćenjem pro­du­žnog USB ka­bla.

Ra­dni in­ter­fejs ple­je­ra je do­bro o­smi­šljen. Na le­voj stra­ni e­kra­na na­la­ze se o­snov­ne op­ci­je, a na de­snoj pa­ra­me­tri ko­ji pri­pa­da­ju oda­bra­noj op­ci­ji. Mul­ti­me­di­jal­ni sa­drža­ji (vi­deo ili sli­ke) mo­gu da se pri­ka­žu i u Preview pro­zo­ru. Samtec do­zvo­lja­va i po­ve­zi­va­nje na lo­kal­nu mre­žu i re­pro­duk­ci­ju fil­mo­va di­rek­tno sa računa­ra. Po­držan je i DHCP, ma­da pre­ko nje­ga ni­smo us­pe­li da um­re­ži­mo ple­jer; tek ka­da smo svim računa­ri­ma u mre­ži i sa­mom ple­je­ru ek­spli­ci­tno do­de­li­li IP a­dre­se, pro­ra­di­lo je ka­ko tre­ba. Uz ple­jer se do­bi­ja i USB wireless stick, ta­ko da je sve sprem­no i za be­žično um­re­ža­va­nje.

Po pi­ta­nju po­drža­nih for­ma­ta, MPD‑305HD se po­ka­zao sa­svim do­bro. Bez pro­ble­ma smo pri­ka­zi­va­li sli­ke i audio‑da­to­te­ke u naj­ra­zličiti­jim for­ma­ti­ma, kao i fil­mo­ve u DivX, XviD i DVD for­ma­ti­ma (VOB da­to­te­ke). U­brza­nje re­pro­duk­ci­je je do­zvo­lje­no do 32x, us­po­re­nje do 1/16x, uz na­po­me­nu da smo po prvi put vi­de­li i us­po­re­nje od 3/4x (0,75x stan­dar­dne brzi­ne). Zu­mi­ra­nje je mo­guće do (na pa­pi­ru so­li­dnih) 8x, ma­da se u prak­si to sve­lo na stvar­na 2x. Pri­li­kom re­pro­duk­ci­je fo­to­gra­fi­ja u Slideshow re­ži­mu do­zvo­lje­no je i u­ključiva­nje po­za­din­ske mu­zi­ke.

Po­drška ti­tlo­vi­ma je urađena na vi­so­kom ni­vou: slo­va su ve­li­ka, be­la i uo­kvi­re­na crnom bo­jom, pa su vi­dlji­va na sva­koj po­za­di­ni. Na­ša slo­va su po­drža­na, a osim op­ci­je Central European, mo­gu se ko­ris­ti­ti ćiri­li­ca i ko­dni ras­po­re­di UTF‑8. Ti­tlo­vi mo­gu da bu­du u svim po­zna­tim for­ma­ti­ma, a po­tre­bno je da ima­ju is­to ime kao i vi­deo‑da­to­te­ka. Na­i­šli smo na ma­li pro­blem u si­tu­aci­ji ka­da pos­to­ji vi­še vi­deo‑za­pi­sa i vi­še ti­tlo­va u is­tom fol­de­ru – ple­jer ni­je us­peo da pri­ka­že ni­je­dan titl. To je ti­pična si­tu­aci­ja kod se­ri­ja, a pro­blem ćete re­ši­ti ve­oma je­dnos­tav­no – do­volj­no je sva­ku epi­zo­du se­ri­je sa pri­pa­da­jućim ti­tlom pre­ko­pi­ra­ti u za­se­ban fol­der.

Ka­ko već i do­li­ku­je ple­je­ri­ma najno­vije ge­ne­ra­ci­je, Samtec MPD-305HD omo­gućava pri­kaz u HD re­zo­lu­ci­ji sve do full HD‑a. For­mat MKV i ko­dek h264 za sada ni­su zva­nično po­drža­ni, ali se uz pri­lo­že­ni so­ftver re­pro­duk­ci­ja mo­že po­kre­nu­ti sa računa­ra i kroz mre­žu pro­sle­di­ti na ple­jer i ko­načno do TV‑a. Da­kle, po­tre­bno je na­pra­vi­ti ko­rak vi­še, ali je bi­tno da fun­kci­oni­še. Ako se u ob­zir u­zme i očeki­va­na ce­na uređaja od 100 evra (sa uračunatim PDV-om), čini nam se da će kup­ci je­dna­ko do­bro pri­hva­ti­ti Samtec MPD‑305HD kao i por­tabl DVD ple­je­re is­tog ime­na.

Početak prodaje uređaja najavljen je za 1. septembar.

PC Press, Branislav Bubanja

Sampro: www.sampro.rs

A­ccess 2010 no­si te­ret po­tre­be za rešava­njem broj­nih suštin­skih pro­ble­ma; hoće li us­pe­ti?

— Dragan Grbić

Naj­pro­da­va­ni­ja ba­za po­da­ta­ka za podršku u po­slo­va­nju ma­njeg i sre­dnjeg obi­ma u ver­zi­ji 2007 je ini­ci­jal­no do­ne­la mno­go pro­ble­ma. Pro­fe­si­onal­nim pro­gra­me­ri­ma i­zme­ne u in­ter­fej­su ni­su po vo­lji. Be­ležimo ve­li­ki broj za­hte­va upućenih Microsoft‑u u ko­me se traži ba­rem op­ci­ja da ko­ri­snik Access‑a sam bi­ra i­zgled in­ter­fej­sa, ta­ko da se ri­bo­ni mo­gu za­me­ni­ti sis­te­mom me­ni­ja; tom za­hte­vu ni­je udo­vo­lje­no. Sličan pro­blem pro­gra­me­ri ima­ju i sa na­vi­ga­ci­onim o­knom: čim pos­to­ji više ba­za gde sva­ka sadrži veći broj o­bje­ka­ta, pro­gra­mer mo­ra da pam­ti ka­ko se ko­ji o­bje­kat tačno zo­ve. Kom­pa­ti­bil­nost ba­za po­da­ta­ka kroz ver­zi­je pro­gra­ma ne bi sme­la da se do­vo­di u pi­ta­nje, a tu se Access 2007 po­ka­zao loše. Za­to značajan broj pro­gra­me­ra i da­lje ko­ris­ti Access 2003 za kre­ira­nje ba­za.

I­zrečene kri­ti­ke na­go­vešta­va­ju ka­kva su očeki­va­nja od Microsoft Access‑a 2010: ova ver­zi­ja mo­ra da reši pro­ble­me koje su smetali korisnicima. Na stra­nu očeki­va­nje fun­kci­onal­nog na­pret­ka, jer je dug spi­sak oso­bi­na ko­je pro­gra­me­ri i na­pre­dni ko­ri­sni­ci du­go očeku­ju. Međutim, re­al­na sa­zna­nja o tim no­vos­ti­ma je sa­da bi­lo ne­mo­guće do­bi­ti; mo­raćemo da čeka­mo još ne­ko vre­me da bi­smo dočekali od­go­vo­re. Umes­to to­ga, pre­gle­da­li smo sa­mo oči­gle­dne no­vos­ti; na o­sno­vu njih, može se reći da je fun­kci­onal­ni na­pre­dak makar de­li­mičan.

Na ni­vou ta­be­la za­pažamo no­vo du­gme Manage Table Events na ri­bo­nu. U sa­dej­stvu sa ma­kro pro­gra­mom, sa­da je mo­guće ta­be­li pri­družiti i­zve­sne do­gađaje, a za­tim pro­gram­ski uređiva­ti sadržaje. Pret­pos­tav­ka za nas­ta­nak ove fun­kci­je jeste ta da su ne­ki ko­ri­sni­ci sklo­ni da uređuju po­dat­ke na ni­vou ta­be­le, što u pro­gram­ski kon­tro­li­sa­nom o­kruženju može da do­ve­de do ra­znih pro­ble­ma. Re­ci­mo, ko­ri­snik ne bi smeo da ima pris­tu­pa re­la­ci­onim po­lji­ma ta­be­le, jer ručna i­zme­na može da sruši čitav sis­tem re­la­ci­ja u ba­zi. Do­gađaji na ni­vou ta­be­le će do­zvo­li­ti za­htev ko­ri­sni­ka za di­rek­tnim pris­tu­pom ta­be­li, ali ovog pu­ta u kon­tro­li­sa­nim u­slo­vi­ma.

Pre­gle­dom ri­bo­na na­ila­zimo na pa­le­tu Application Parts ko­ja sadrži op­ci­je Details, Multiply, Notes i Tasks, čiju pra­vu upo­tre­bnu vre­dnost ni­smo mo­gli da u­tvrdimo jer op­ci­je ni­su bi­le fun­kci­onal­ne u test ba­za­ma. Na kar­ti­ci External Data pos­to­ji no­vo du­gme Web Service: kli­kom na nje­ga o­tva­ra se pa­nel ko­ji traži da de­fi­nišete tip po­ve­zi­va­nja. Ka­ko je i ova op­ci­ja tre­nu­tno ne­fun­kci­onal­na, os­ta­je da na­gađamo da li će ko­načno bi­ti mo­guć lak uvoz po­da­ta­ka sa o­dređenih Web saj­to­va, što je odav­no i­zrečen za­htev. Re­al­no je da očeku­je­mo da­le­ko bo­lju in­te­rak­ci­ju sa Web sadržaji­ma, jer su o­dređeni kon­ku­ren­tski pro­i­zvo­di u to­me da­le­ko o­dma­kli. Bi­lo bi zgo­dno da po­da­ci sa ne­kog saj­ta mo­gu la­ko da se pre­ne­su u lo­kal­nu ba­zu ra­di ar­hi­vi­ra­nja, evi­den­ci­je, brze pre­tra­ge i ana­li­ze tren­do­va. To odav­no više ni­je pi­ta­nje mo­de, već pre­ke po­tre­be za in­te­gra­ci­jom po­slov­nih a­pli­ka­ci­ja sa sadržaji­ma na In­ter­ne­tu.

Da ne bu­de sve baš ne­ga­tiv­no: ma­kro je­zik, za ko­ji se ra­ni­je mi­sli­lo da će pot­pu­no nes­ta­ti, zna­tno je una­pređen. Pro­gra­mi­ra­nje je dosta olakšano upo­tre­bom no­vog načina pri­ka­za ma­kroa u režimu di­zaj­na, ta­ko da se po i­zgle­du pri­bližava VBA pro­gra­mi­ra­nju, dok je pri­kaz na­red­bi lo­gički gru­pi­san i vi­zu­el­no i­zdvo­jen ka­da obe­ležite na­red­bu, a sve op­ci­je oda­bra­ne na­red­be su la­ko dos­tu­pne. Sve ras­po­ložive na­red­be su gru­pi­sa­ne i hi­je­rar­hij­ski pri­ka­za­ne u o­knu Action Catalog na de­snoj stra­ni ra­dne površine.

Pri di­zaj­ni­ra­nju i­zvešta­ja be­ležimo nekoliko no­vih op­ci­ja: re­ci­mo, la­ko ćete ume­tnu­ti bro­jač stra­ni­ce u izveštaj; i­zgled i­zvešta­ja ćete brzo pro­me­ni­ti me­nja­jući te­mu…

PC Press

U susret paketu Office 2010 (pre-beta preview):

Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Excel 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Word 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

PowerPoint – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Access – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

OneNote – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Odgovori tek slede – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Ka­da je o IP be­zbe­dno­snim sis­te­mi­ma reč, ni­je do­volj­no sa­mo obe­zbe­di­ti
su­pe­ri­or­nu o­pre­mu – za us­pe­šnu im­ple­men­ta­ci­ju ne­op­ho­dna je i kva­li­te­tna obu­ka no­vih ko­ri­sni­ka. Tu na sce­nu stu­pa Axis aka­de­mija. Obu­ka je or­ga­ni­zo­va­na u dva ni­voa: Network Vi­deo Fun­da­men­tals i Network Vi­deo So­lu­ti­ons. Slično je i sa Ne­ta­vis kur­se­vi­ma, ko­ji po­dra­zu­me­va­ju poče­tni i na­pre­dni ni­vo obu­ke.

O značaju mo­der­nih be­zbe­dno­snih re­še­nja ba­zi­ra­nih na IP in­fras­truk­tu­ri i nji­ho­voj su­pe­ri­or­nos­ti u o­dno­su na ana­lo­gne sis­te­me smo u po­sle­dnje vre­me dos­ta go­vo­ri­li. Te­hnička na­dmoć o­pre­me je ne­po­re­ci­va, ali pro­blem u im­ple­men­ta­ci­ji no­vih re­še­nja čes­to na­pra­ve ko­ri­sni­ci. Za­mi­sli­mo sis­tem in­te­gra­to­ra ko­ji je u­pra­vo ku­pio hrpu naj­sav­re­me­ni­je o­pre­me. Da li će on us­pe­ti da is­ko­ris­ti na pra­vi način po­ten­ci­jal o­pre­me ko­ju ni­kad ra­ni­je ni­je ko­ris­tio? Šta ako tek „ula­zi u po­sao“ i još ni­je ov­la­dao o­snov­nim stva­ri­ma? Ili, što je još i go­re, šta ako je go­di­na­ma ra­dio sa ana­lo­gnom o­pre­mom, pa po­že­leo da se mo­der­ni­zu­je – da li on mo­že tek ta­ko iz ko­re­na da pro­me­ni ne­ke svo­je us­ta­lje­ne kon­cep­te i pri­hva­ti pot­pu­no dru­gačiju fi­lo­zo­fi­ju IP sis­te­ma?

Axis aka­de­mija

Iako je tran­zi­ci­ja sa ana­lo­gnih na di­gi­tal­na IP be­zbe­dno­sna re­še­nja u Srbi­ji za­počela ne ta­ko dav­ne 2006, već je oči­gle­dno ko­li­ko je kva­li­te­tno o­bra­zo­va­nje bi­tno za pri­me­nu ove te­hno­lo­gi­je. Ve­li­ki pro­i­zvođači har­dve­ra i so­ftve­ra su pre­po­zna­li značaj edu­ka­ci­je ko­ri­sni­ka – se­ti­mo se sa­mo Cisco ili Microsoft aka­de­mi­ja, čiji su ser­ti­fi­ka­ti na na­šim pros­to­ri­ma ce­nje­ni­ji od for­mal­nog o­bra­zo­va­nja.

Kom­pa­ni­ja IP Way zas­tu­pa ne­ke od naj­po­zna­ti­jih svet­skih bren­do­va na ovom po­lju, a o­zbilj­nost i po­svećenost edu­ka­ci­ji ko­ri­sni­ka potvrđuje i ti­me što po­se­du­je re­gi­onal­ni cen­tar za obu­ku. Ova fir­ma već tri go­di­ne or­ga­ni­zu­je spe­ci­ja­li­zo­va­nu obu­ku za par­tne­re i kup­ce, čime im olak­ša­va po­sao da­jući im zna­nje ko­je je ne­op­ho­dno za pra­vu pri­me­nu ku­plje­ne te­hno­lo­gi­je. Naj­tra­že­ni­ji su tre­ning‑se­mi­na­ri za Netavis so­ftver­ska re­še­nja za: u­prav­lja­nje vi­deo‑nad­zo­rom, Paxton Access sis­te­me za kon­tro­lu ulas­ka i Axis IP ka­me­re za vi­deo‑nad­zor. Na ovaj način ko­ri­sni­ci i sis­tem in­te­gra­to­ri ima­ju pri­li­ku da se upo­zna­ju sa o­snov­nim ele­men­ti­ma ra­da IP si­gur­no­snih sis­te­ma, kao i da kroz prak­tične ve­žbe sa IP mre­žnim ka­me­ra­ma, pra­tećom o­pre­mom i so­ftve­rom ste­knu zna­nje ko­je je ne­op­ho­dno za sa­mos­tal­nu im­ple­men­ta­ci­ju i o­drža­va­nje ovih sis­te­ma.

Obu­ka ni­je re­zul­tat pro­i­zvolj­nog oda­bi­ra te­ma, već zva­nična pro­ce­du­ra de­fi­ni­sa­na od kom­pa­ni­ja pro­i­zvođača o­pre­me i so­ftve­ra. Axis aka­de­mi­je se o­drža­va­ju sa­mo u ser­ti­fi­ko­va­nim cen­tri­ma za obu­ku, a pre­da­vači mo­gu bi­ti sa­mo oso­be ko­je su po­lo­ži­le od­go­va­ra­juće is­pi­te u Axis‑u i ti­me pos­ta­li ser­ti­fi­ko­va­ni Axis tre­ne­ri. Obu­ka je or­ga­ni­zo­va­na u dva ni­voa: Network Video Fundamentals i Network Video Solutions. Slično je i sa Netavis kur­se­vi­ma, ko­ji ta­kođe po­dra­zu­me­va­ju poče­tni i na­pre­dni ni­vo obu­ke, kao i s tzv. update tre­nin­zi­ma ko­ji su o­smi­šlje­ni kao način za ade­kva­tno upo­zna­va­nje već obučenih par­tne­ra sa no­vim pro­i­z­vo­di­ma i re­še­nji­ma.

Kli­jen­ti i kur­sevi red

Kroz tre­ning cen­tre kom­pa­ni­je IP Way do sa­da je pro­šlo vi­še od 200 po­la­zni­ka iz pre­ko 50 fir­mi iz Srbi­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Crne Go­re i Ma­ke­do­ni­je: od ma­lih pre­du­ze­tni­ka ko­ji tek za­počinju s po­slom, pa sve do ve­li­kih be­zbed­no­snih kom­pa­ni­ja ko­je ula­žu u svo­je ra­dni­ke edu­ku­jući ih za no­vo do­ba. Iako se za obu­ku plaća ko­ti­za­ci­ja, po­drška par­tne­ri­ma po­dra­zu­me­va i po­se­bnu ra­ba­tnu po­li­ti­ku i zna­tne po­pus­te na pro­i­zvo­de na ko­je se obu­ka o­dno­si, ta­ko da u ko­načnoj računi­ci ce­na ko­ti­za­ci­je čes­to i ni­je od značaja.

Ima li, da­kle, smi­sla za­me­ri­ti ne­ko­me ko je ek­spert za ana­lo­gnu vi­deo‑te­hni­ku što ne zna šta je to IP a­dre­sa? Ne­ma, jer ni­je sra­mo­ta kad ne znaš. Sra­mo­ta je kad od­bi­jaš da naučiš. Na­ročito ako su svi u­slo­vi za to na­do­hvat ru­ke.

IP Way: www.ipway.rs

Šta da poželimo? PowerPo­int ne­ma no­vos­ti ko­je odu­zi­ma­ju dah: sve je već rešeno u pret­ho­dnoj ver­zi­ji…

— Dragan Grbić

Većina ko­ri­sni­ka ra­di u PowerPoint‑u bez na­me­re da nauče nešto o struk­tu­ri pre­zen­ta­ci­je. U tom sve­tlu, ka­kva god no­va po­nu­da pos­to­ja­la u sle­dećoj ver­zi­ji, biće do­bro­došla ako do­da­je fun­kci­onal­nost ili skraćuje vre­me pri­pre­me slaj­do­va. Teško je za­mi­sli­ti šta bi suštin­ski mo­glo da se do­da pro­gra­mu na­kon pot­pu­ne i­zme­ne načina ra­da sa gra­fi­kom u ver­zi­ji 2007.

Ne­ma no­vos­ti ko­je odu­zi­ma­ju dah. Je­di­na upa­dlji­va no­vo­ta­ri­ja: sadržaj kar­ti­ce Animations je po­de­ljen na Transitions i Animations, što olakšava pris­tup op­ci­ja­ma na širo­kim pa­le­ta­ma. Naj­pre nam se učini­lo da je broj tran­zi­ci­ja sma­njen ili priv­re­me­no li­mi­ti­ran zbog ra­ne be­ta ver­zi­je. Za­pra­vo, na­prav­lje­na je kom­bi­na­ci­ja: na­kon oda­bi­ra vrste tran­zi­ci­je, u su­se­dnoj pa­le­ti ćete oda­bra­ti op­ci­ju efek­ta. Uz pra­vu me­ru oda­bi­ra ani­ma­ci­je na ključnim mes­ti­ma to­kom pre­da­va­nja, pra­vi efe­kat može bi­ti pos­ti­gnut brže ne­go pre. Međutim, ne­ke op­ci­je za ani­ma­ci­je su ipak i da­lje teško dos­tu­pne: za pu­nu kon­tro­lu, i da­lje ćete mo­ra­ti da upo­tre­bi­te de­sni klik na stav­ku ani­ma­ci­je.

Tek to­kom si­mu­la­ci­je ra­da počnu da se pri­mećuju „si­tni­ce ko­je život znače“. Pri­me­ra ra­di, mini toolbar ko­ji se po­jav­lju­je kad obe­ležite tekst, u PowerPoint‑u se po­jav­lju­je i kad obe­ležite sli­ku ili ele­ment gra­fi­ko­na; ne­ke ma­nje i­zme­ne mo­guće i­zves­ti brže ne­go pre. Ta­man kad smo po­mi­slili da be­ta verzija ne­ma rešene sve slo­je­ve za mul­ti­me­di­ju, jer je­dan vi­deo klip u test pre­zen­ta­ci­ji ni­je hteo da ra­di, is­pos­ta­vi­lo se da je naša krivica: bi­la je reč o ne­kom­pa­ti­bil­nom ko­de­ku ugrađenog kli­pa a PowerPoint nam je ukazao na to.

PC Press

U susret paketu Office 2010 (pre-beta preview):

Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Excel 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Word 2010 – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

PowerPoint – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Access – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

OneNote – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Odgovori tek slede – Microsoft Office 2010, Ribbon Reloaded

Si­tu­aci­ja na trži­štu Web browser‑a sve je za­nim­lji­vi­ja. Po­red po­zna­tih i­grača ko­ji za­uzi­ma­ju naj­veći deo trži­šta (Internet Explorer i Firefox), Google Chrome pos­ta­je sve po­pu­lar­ni­je re­še­nje ko­je je na lis­ta­ma već pres­ti­glo pro­gram Opera, a sa­da je Apple kre­nuo sa in­ten­ziv­nom pro­mo­ci­jom svog sta­rog pro­gra­ma u no­vom ru­hu – Safari ver­zi­je 4.

Ko­ri­sni­ci­ma Macintosh‑a Safari je već go­di­na­ma po­znat kao stan­dar­dni pro­gram za pris­tup sa­drža­ji­ma na Web‑u. Po ne­kim sta­tis­ti­ka­ma reč je o trećem naj­ra­ši­re­ni­jem Web browser‑u u sve­tu, sa ude­lom da­le­ko iza IE i Firefox‑a, ali ipak značaj­nim. Do sa­da je za ovu vi­so­ku po­zi­ci­ju na lis­ti bi­la za­slu­žna po­pu­lar­nost ve­ri­ja za Mac i iPhone, dok ver­zi­ja za Windows ni­je priv­lačila mno­go in­te­re­so­va­nja. No­vi Safari do­no­si ne­ko­li­ko vi­zu­el­nih pro­me­na, bo­lje u­kla­pa­nje u Windows o­kru­že­nje i ono što Apple po­se­bno na­gla­ša­va – no­vi brzi sis­tem za o­bra­du i pri­kaz Web sa­drža­ja. Na­ziv ovog sis­te­ma je Nitro Engine i Apple tvrdi da je pri i­zvrša­va­nju JavaScript ko­da ne­ko­li­ko pu­ta brži čak i od Firefox‑a, ali u re­al­nim u­slo­vi­ma ra­zli­ka neće bi­ti to­li­ko pri­me­tna.

Safari ima sve op­ci­je ko­je se da­nas očeku­ju od pro­gra­ma za rad na In­ter­ne­tu. To u­ključuje pri­kaz sa­drža­ja na o­dvo­je­nim stra­na­ma (ta­bo­vi­ma), op­ci­je za rad sa lis­tom za­be­le­že­nih lo­ka­ci­ja, po­se­ban o­kvir za brzo po­zi­va­nje saj­to­va za pre­tra­ži­va­nje, blo­ki­ra­nje is­kačućih pro­zo­ra, po­dršku za naj­no­vi­je stan­dar­de, itd. Ver­zi­ja 4 do­ne­la je vi­še no­vi­na od ko­jih je sva­ka­ko na­je­fek­tni­ja ona ko­ja će vas dočeka­ti pri prvom star­to­va­nju pro­gra­ma – Top Sites. Ova op­ci­ja nu­di pri­kaz uma­nje­nog sa­drža­ja omi­lje­nih lo­ka­ci­ja u vi­še re­do­va i ko­lo­na sa efek­tom kao da gle­da­te u ra­zličite e­kra­ne. Pri­kaz uma­nje­nih stra­ni­ca ko­ris­ti se i pri kre­ta­nju kroz is­to­ri­ju po­sećenih lo­ka­ci­ja ili lis­tu bookmark lin­ko­va.

Oni­ma ko­ji su na­vi­kli na Internet Explorer ili Firefox, Safari ne nu­di ne­ke ključne pre­dnos­ti, ali je sva­ka­ko za­nim­ljiv pro­gram ko­ji tre­ba po­gle­da­ti. Po­put dru­gih browser‑a, Safari je bes­pla­tan i mo­že­te ga in­sta­li­ra­ti iz PC Internet sek­ci­je na­šeg DVD‑a broj 157, a najno­vije ver­zi­je potražite na www.apple.com/safari/.

PC Press

www.pcpress.info is optimized for viewing with:

• Microsoft Internet Explorer versions 8, 7 and 6
• Mozilla Firefox versions 3.xx and 2.xx
• Google Chrome
• Apple Safari
• Opera versions 10, 9 and 8
• Mobile WAP browsers versions 2.xx and 1.xx

Please, follow the content – PC Press Team