Microsoft polako razjašnjava detalje oko dostupnosti Windows 7 operativnog sistema. Očigledno je da kompanija želi da izađe u susret korisnicima koji već koriste Windows, nudeći im povoljnije cene i mogućnost nadogradnje već postojećeg sistema pod povoljnijim uslovima…

Već smo pominjali najavljeni Family paket, a jutrošnje obaveštenje iz Microsoft-a kaže da će retail verzija biti raspoloživa na američkom tržištu po ceni od 150 dolara. Cena uključuje paket sa DVD-om i tri Windows 7 Home Premium licence (za tri kućna računara). Zbunjuje, međutim, podatak da će isti paket biti raspoloživ i na kanadskom tržištu po ceni od 200 dolara, dok se ostala tržišta i ne pominju. Primetno je da prodavci već nude ovaj paket u pretprodaji sa popustom od 10%.

Opcija WAU (Windows Anytime Upgrade) raspoloživa je na svim tržištima, a predviđa povoljnije cene za nadogradnju na napredniju verziju Windows 7 operativnog sistema od one koju ste već kupili. Neke opcije su već definisane, pa ako ste kupili netbook sa Starter verzijom, možete da ga nadogradite na Home premium verziju za 80 dolara. Tabela (za sada) predviđenih WAU opcija izgleda ovako, ali moguće je da će se razlikovati za neka tržišta, pri čemu je evropsko još uvek vrlo nedefinisano zbog antimonopolskih sporova koji su u toku između EU i korporacije Microsoft.

Izvor: Microsoft

Srbija je među prvim zemljama u Evropi u kojoj je Nokia predstavila svoj novi, vodeći mobilni računar iz N-serije, koji korisnicima svojim izuzetnim performansama kao što su neverovatni, na dodir osetljiv ekran od 3,5 inča, QWERTY tastatura i početni ekran koji se u potpunosti može prilagoditi svačijem ukusu, omogućuje instant pristup punom opsegu “Ovi” usluga.
Nokia je danas predstavila svet u kome mobilni uređaji dopiru dalje nego ikada pre, oslobađajući moć i snagu na potpuno nov način, čineći mobilne uređaje još više društvenim, instinktivnim, spontanim i zabavnim. “Mobilne tehnologije su najbrže rastuće tehnologije u istoriji tehnološkog razvoja civilizacije. Internet danas čini sastavni deo naših života, nešto bez čega ne možemo zamisliti život ljudi, a mobilni uređaji nam daju još veću slobodu omogućavajući nam da uvek budu priključeni”, rekao je Greg Vilijams, regionalni direktor kompanije Nokia za jugoistočnu Evropu. “Nokia donosi mogućnost da se iskusi Internet po sopstvenom ukusu, posredstvom najnaprednijeg mobilnog kompjutera, Nokia N97. On je dizajniran za potrebe korisnika koji prate najnovije trendove na internetu.”
Sve ovo nas upućuje na zaključak da je personalizovanje informacija i njihova dostupnost na mobilnim uređajima od ključne važnosti za korisnike. “Uzbudljivi deo Nokia pogleda na svet danas predstavlja ono što ljudi mogu da urade sa našom tehnologijom, a ne samo šta tehnologija sama može da uradi za njih”, rekao je Vilijams. “Nokia N97 izlazi u susret potrebama svojih korisnika i ohrabruje ih u nameri da u potpunosti prilagode Internet sadržaje svojim individualnim potrebama i ukusima. Podesiva početna stranica telefona može biti toliko jedinstvena, poput otiska prsta, što korisnicima omogućava da svoje omiljene sajtove i aplikacije imaju na dohvat ruke, direktno na početnom ekranu ovog uređaja.”, dodao je Vilijams.
Očekivana maloprodajna cena telefona Nokia N97 će biti oko 550 evra, bez poreza.

Izvor: Nokia Srbija

Stižu loše vesti za sve koji su navikli da koriste popularni program Skype kao alternativu kućnom telefonu – na pomolu je velik spor između kreatora popularnog VOIP klijenta i njegovog novog vlasnika, kompanije Ebay. Ova aukcijska kuća je 2005. godine kupila Skype, ali autorska prava za neke od peer-to-peer tehnologija još uvek drže Niklas Zennstrom i Janus Friis.
Njih dvojica su takođe i osnivači kompanije Joltid Ltd, a pomenute tehnologije se pored Skype-a, koriste i u progarmu Kazaa. Firma Joltid sada hoće da “povuče” peer-to-peer softver (čiji je formalni vlasnik) iz Skype-a, čime će ovaj klijen postati neupotrebljiv. Ebay je podneo tužbu protiv njih, ne bi li sprečio povlačenje softvera, ali će to značajno usporiti razvoj novih verzija Skype-a.
Paralelno tome, Ebay radi na razvoju novog softvera na kojem će se Skype zasnivati, ali to nije ni malo lako – razvoj je vrlo skup, a u Ebay-u priznaju da uopšte nije izvesno da će taj softver raditi kako treba, čak se postavlja pitanje da li će uopšte biti upotrebljiv, pa je stoga moguće da će Skype biti ugašen.
Ako se tako nešto desi, to će biti lepa vest za mobilne oparatore, ali vrlo ružna vest za korisnike. Skype je vrlo koristan servis, koji je mnogima uštedeo gomilu para. Međutim, vrlo je verovatno da će u tom slučaju druge kompanije integrisati VOIP u svoje servise – npr. Google u Google Voice.

Izvor: I4U

Ima li smi­sla da u 21. ve­ku i dalje ko­ris­ti­mo sve­tlo ko­je emi­tu­je usi­ja­no vla­kno? Ne­ma, na­rav­no, ali ono što sle­di ni­je priča o fluo‑ce­vi­ma… pre ne­go što smo ih pri­me­ni­li, one su pre­va­ziđene!

U o­sno­vi elek­tro­ni­ke na­šeg di­gi­tal­nog sve­ta le­ži PN spoj, o­dno­sno di­oda: mo­no­kris­tal­na struk­tu­ra po­lu­pro­vo­dni­ka čije su dve po­lo­vi­ne do­pi­ra­ne ra­zličitim pri­me­sa­ma. Ova­kva struk­tu­ra pro­vo­di stru­ju sa­mo u je­dnom sme­ru, ali se pri tom jav­lja i spo­re­dan efe­kat: po­buđeni elek­tro­ni prilikom vraćanja na ni­ži ener­get­ski ni­vo emi­tu­ju kvan­te sve­tlos­ti. Ta­la­sna du­ži­na ove sve­tlos­ti za­vi­si od ener­get­skog pro­ce­pa ko­ji elek­tron mo­ra da „pres­koči“, tj. od pri­ro­de ma­te­ri­ja­la, i čes­to je u o­blas­ti in­fra­crve­nog spek­tra. Okol­ni po­lu­pro­vo­dnički ma­te­ri­jal ap­sor­bu­je većinu te sve­tlos­ti pa za­to ni­smo na­vi­kli da nam čipo­vi u računa­ru sve­tle.

LED di­ode su smeštene u pro­zir­na kući­šta u o­bli­ku sočiva i emi­tu­ju svetlost u vi­dlji­vom delu spek­tru. Prve su da­va­le sla­bu sve­tlost crve­ne, žu­te ili ze­le­ne bo­je, ali su se vre­me­nom po­ja­vi­le pla­ve, a za­tim i be­le di­ode vi­so­ke efi­ka­snos­ti ko­je su o­tvo­ri­le vra­ta ko­rišćenju LED ra­sve­te.

Na trži­štu se mo­gu naći LED flex trake, načinje­ne od sa­vi­tlji­vog ma­te­ri­ja­la sa ni­zom pov­ršin­ski lem­lje­nih di­oda i re­dnim ot­por­ni­ci­ma ta­ko da se pri­ključuju di­rek­tno na na­pa­ja­nje od 12 V. Ove tra­ke se bu­kval­no pro­da­ju na me­tar – is­po­ručuju se u ko­tu­ri­ma i je­dnos­tav­no se­ku ma­ka­za­ma na se­gmen­te že­lje­ne du­ži­ne. Na po­leđini je sa­mo­le­plji­vi sloj ta­ko da se la­ko mon­ti­ra­ju, a ko­ris­te se na fa­sa­da­ma zgra­da (pos­to­ji i vo­do­ot­por­na ver­zi­ja), u ba­šta­ma, po­zo­ri­šti­ma, na auto­mo­bi­li­ma… LED tra­ke se i­zrađuju u raznim bo­ja­ma, a pos­to­ji i RGB va­ri­jan­ta kod ko­je se po­moću da­ljin­skog u­prav­ljača bi­ra bo­ja, kao i in­ten­zi­tet i ras­po­red pa­lje­nja sve­tla. Zbog ma­le po­tro­šnje, sve­tlećim di­oda­ma se la­ko u­prav­lja po­moću je­dnos­tav­nih elek­tron­skih kon­tro­le­ra čime se mo­gu os­tva­ri­ti za­nim­lji­vi sve­tlo­sni efek­ti.

Ta­man smo po­la­ko počeli da za­me­nju­je­mo sta­re si­ja­li­ce sa uža­re­nim vla­knom „šte­dlji­vim“ fluo‑ce­vi­ma, a već se mo­gu naći si­ja­li­ce za­sno­va­ne na LED te­hno­lo­gi­ji. Dos­tu­pne su u be­loj (5500‑6000 K), ali i tzv. to­plo­be­loj bo­ji (2700‑3500 K), ko­ja je is­ta kao sve­tlost običnih si­ja­li­ca na ko­je smo na­vi­kli. Pos­to­je mo­de­li pri­la­gođeni ra­zličitim stan­dar­di­ma, pa ta­ko po­red sve­tilj­ki izu­ze­tnog di­zaj­na pri­me­re­nih de­ko­ra­ci­ji ne­kog ka­fića ili ho­tel­skog lo­bi­ja, mo­že­te da ku­pi­te i „običnu“ si­ja­li­cu ko­ja se pos­tav­lja u E‑27 grlo. Na­rav­no, ona je sve sa­mo ne obična – i­znad na­vo­ja je re­bras­to pro­ši­re­nje od alu­mi­ni­ju­ma ko­je slu­ži kao hla­dnjak za elek­tro­ni­ku, a na nje­mu se na­la­zi mali sta­kle­ni ba­lon. LED ra­sve­ta tro­ši zna­tno ma­nje ener­gi­je čak i od šte­dlji­vih fluo‑si­ja­li­ca, a ima mno­go du­ži ra­dni vek (oko 50.000 sa­ti) i bes­pre­kor­no ra­di sa elek­tron­skim di­me­ri­ma. Osim to­ga, LED sve­tilj­ke ne sa­drže ni­šta što je eko­lo­ški šte­tno, dok se u fluo‑ce­vi­ma na­la­ze opa­sna je­di­nje­nja.

Iako su ova­kve si­ja­li­ce još re­la­tiv­no sku­pe, zbog o­grom­nih u­šte­da na elek­tričnoj ener­gi­ji i du­gog ra­dnog ve­ka mno­gi se već o­kreću ovoj ra­sve­ti bu­dućnos­ti. Ne­dav­no je Ba­kin­gem­ska pa­la­ta za­me­ni­la ce­lo­ku­pno o­sve­tlje­nje fa­sa­de i in­sta­li­ra­la LED sve­tilj­ke, pa pot­pu­no o­sve­tlje­na pa­la­ta sa­da tro­ši ma­nje ne­go elek­trični čaj­nik, a pre­dviđa se da će o­sve­tlje­nje ra­di­ti bes­pre­kor­no du­že od 22 go­di­ne.

Mikroprinc, www.mikroprinc.rs

Naučni­ci i­z Arizona State uni­ve­rzi­te­ta i kompani­je Universal Display pre­dstavi­li su prototi­pove savi­tlji­vi­h OLED e­krana u boji. Oni­ su ovaj re­zultat posti­gli­ pri­me­njujući­ proce­se i alate koji se ve­ć kori­ste za kre­i­ranje ravni­h LCD e­krana, a za sada su napravi­li savi­tlji­vi e­kran di­jagonale­ 4,1” koji s lakoćom pri­kazuje vi­de­o‑mate­ri­jal. Pre­thodni­h godi­na su i­ Sony, LG i Samsung pri­kazali sli­čne savi­tlji­ve e­krane, ali su nji­hove me­tode bi­le pre­vi­še skupe za se­ri­jsku proi­zvodnju. Pošto su proce­si pravlje­nja LCD e­kra na ve­ć razvi­je­ni, nji­hovo pri­lagođavanje novi­m e­krani­ma ni­je toli­ko skupo, pa se­ri­jska proi­zvodnja ne i­zgle­ da pre­vi­še dale­ko.

PC Press

www.skritter.com

Ki­nes­ka priv­re­da je u ek­span­zi­ji, što pra­ti i rast značaja ki­nes­kog je­zi­ka. Man­da­rin­ski je­zik, naj­ras­pros­tra­nje­ni­ja va­ri­jan­ta u Ki­ni, je već pos­tao odo­maćen u ju­go­is­točnoj Azi­ji i u mno­gim o­blas­ti­ma ko­mu­ni­ka­ci­je je već po­ti­snuo en­gles­ki je­zik u dru­gi plan. Mo­žda je u­pra­vo do­bar mo­me­nat za učenje ovog je­zi­ka? Na saj­tu Skritter.com vas očeku­je ma­li kurs ki­nes­kih hi­je­ro­gli­fa. Naučite ih, i moći ćete da pro­tu­mačite ove eg­zo­tične zna­ke ko­je već sa­da sva­ko­dnev­no vi­di­mo na sve stra­ne oko se­be a inače ne­ma­mo ni bla­ge pred­sta­ve šta za­is­ta znače.

PC Press

Kompanije rade punom parom na spremanju za dolazeće standarde za periferije, ali i SATA interfejs. Tokom nekoliko dana kompanije Fujitsu i LucidPort su predstavile nekoliko USB 3.0-to-SATA bridge čipova, koji će se koristiti u narednim generacijama flash drajvova i eksternih diskova, kao i kod drugih periferija. Ipak, najviše koristi od novog standarda, koji bi trebao da dramatično poveća protok, bi trebali imati upravo nabrojani uređaji. Čisto teorijski gledano, protok će biti povećan sa 60 MB/s na 625 MB/s sa novim standardom. Praksa je, ipak, nešto drugačija.

U praksi, najveći broj eksternih diskova i flash drajvova nude transfere do 35 MB/s, a sami transferi se kreću između 25 i 35 MB/s. Aktuelni modeli koriste USB 2.0-to-SATA bridge čipove. Sa druge strane, tipične brzine transfera na internim hard diskovima su od 80 do 100 MB/s, pri čemu se ta cifra uvećava u slučaju korišćenja specijalnih hard diskova sa bržom rotacijom ploča, dok u slučaju korišćenja solid state drajva transferi mogu premašiti i 200 MB/s.

LucidPort je najavio svoj USB300 čip, za koji tvrdi da će u prvoj generaciji omogućiti brzine transfera od 210 MB/s korišćenjem standardnog USB Mass Storage Class transfer protokola. Drugim rečima, već u prvoj generaciji bismo mogli eksterne drajvove sa ovakvim transferima. Tu neće biti kraj, već bi dodatna unapređenja trebala doći do izražaja sa usavršavanjem proizvoda, kao i sa dolaskom USB Attached SCSI interfejsa. Fujitsu je već demonstrirao svoj  MB86C30 kontroler, koji je radio na brzinama od oko 200 MB/s. U kompaniji LucidPort kažu da će sa UAS (USB Attached SCSI) interfejsom biti moguće ostvariti brzine od 336 MB/s. To u praksi znači da će u tom trenutku diskovi biti limitirani aktuelnim SATA 3 Gbps standardom, a ne USB kontrolerima i njihovim performansama – makar u teoriji. Nažalost, nije predviđen direktan prelazak na USB 3.0-to-SATA 6 Gbps čipove koji bi zadržali kompatibilnost unatrag sa SATA 3 Gbps standardom, ali šta je tu je. Ostali proizvođači, među kojima i Faraday Electronics i PLX Technologies, bi trebali da uskoro predstave svoja rešenja. Ipak, jedno je sigurno – neke nove generacije flash drajvova i eksternih diskova bi trebale doneti višestruko brže tranfere u odnosu na sadašnje modele. Da li će povećanje cena biti proporcionalno, ostaje nam da nagađamo.

Izvor: Behardware

Intel je imao veliki uticaj na stvaranje tržište netobook računara, pre svega zahvaljujući svom procesoru Atom. Stručnjaci iz ove kompanije u poslednje vreme primećuju promenu u korisničkom profilu kupaca. Zbog umerene cene, u početku su ove minijaturne računare kupovali korisnici koji pre toga nisu imali računar; sada je sve više kupaca koji netbook kupuju kao drugi (treći…) računar, ili kao računar za decu.
Sean Maloney, Intel-ov direktor prodaje i marketinga, smatra da će se kupci sve više voditi filozofijom “kada se prvi put kupuje, treba da se kupi nešto ozbiljno, računar za kuću, a posle toga sledi netbook”. Takav pomak je najpre primećen u Kini, ali se ubrzo raširio i na druge zemlje.
Nedavno je Intel izneo podatak da je zarada od procesora Atom u drugom tromesečju porasla za 65% u odnosu na prvo, tj. na 362 miliona dolara. Prodaja ostalih čipova za prenosive računare je porasla za 16,7%. Netbook računari sa Atomom su veoma popularni, i analitičari nalaze sve više pokazatelja da oni ugrožavaju standardne prenosive računare. Maloney smatra da su netbook računari, koje je Intel promovisao sa Asustek-om krajem 2007. godine, dobro pozicionirani na tržištu.

Izvor: eWeek

U susret godišnjim odmorima, ali i novom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, u firmi Emmi se na specijalnoj ponudi nalaze sledeći modeli:

Bluetooth slušalice Manhattan: bežična veza za većinu mobilnih telefona, podržavaju Skype. Možete nesmetano voziti i pritom ne morate strahovati da ćete platiti visoku kaznu ako vas uhvate sa mobilnim u ruci. Da ne spominjemo i mogućnost nezgode. Slušalica omogućava do 5 sati neprekidnog razgovora i 100 sati stand-by režima. MP cena je 2.717,55 din

GPS navigacija je sad već nezaobilazni saputnik svih vozača. U Emmi-jevoj ponudi nalazi se  GeoVision 450 koji nudi potpuno novo 3D iskustvo – možete vršiti navigaciju kroz 3D gradove i 3D pejzaže. Geo Vision 450 dolazi sa mnogo integrisane memorije koja se može proširiti do 8 GB putem SD slota. Cena ove spravice je 14.267,20 din.

Kakvo je to putovanje, ako sa sobom ne nosite bar jedan mali netbook da prebacite fotografije, prikačite se na neki besplatan wireless internet, proverite mail… Posao će vam odlično završiti Acer Aspire One A150-Bw 8.9″LED koji košta samo 25.920,00 din. a detaljniju specifikaciju možete pogledati na www.emmi.rs

Nagrada koja se smatra evropskom verzijom Oskara biće dodeljena u kategorijama: najbolji evropski film, reditelj, glumac, glumica, scenarista i direktor fotografije. Nominacije u svim kategorijama će biti poznate u novembru, četiri nedelje pre svečane ceremonije u Bohumu u Nemačkoj, 12 decembra, kada će biti proglašeni pobednici. Dodela nagrada Evropske filmske akademije se ove godine odrzava po 22. put.
Kao i prethodnih godina, nominovani filmovi biće prikazani na Filmskom festivalu u Sevilji u novembru.
Naš kandidat za Evropskog Oskara, film “Turneja” reditelja Gorana Markovića do sada je osvojio veliki broj nagrada i priznanja, kao što su nagrada za najbolji umetnicki film na Prvom kijevskom medjunarodnom filmskom festivalu, specijalna nagrada žirija na “Cinequest” festivalu u San Hoseu, nagrada publike na filmskom festivalu u Solunu, “Gran Pri” za najbolji film u Monpeljeu i nagrada “Vezuvio“ na Napuljskom filmskom festivalu.
Na festivalu u Montrealu, Goran Marković je proglašen za najboljeg reditelja, dok je film “Turneja” jos jednom izabran za najbolji film.
DVD filma “Turneja” se može naći u svim bolje snadbevenim prodavnicama po ceni od 299 dinara.

Izvor: Tuck Vision